Automobilska industrija se udružuje protiv Donalda Trampa
Američka automobilska industrija pojačava lobiranje protiv namere Donalda Trampa da povisi carine na uvoz automobila i delova. Rukovodioci upozoravaju da bi to moglo da obogalji automobilski sektor, koji se već sada suočava s usporavanjem tržišta.
Grupe koje predstavljaju mnoge industrijske ogranke – proizvođače, prodavce, snabdevače delovima i postprodajne kompanije, zbile su redove u borbi protiv uvođenja novih nameta koje razmatra Bela kuća.
Uprkos mesecima agresivnog lobiranja za blokiranje novih carina, zvaničnici iz automobilske industrije se brinu da novi nameti predstavljaju nešto više od početnog uloga Trampove administracije u razgovorima s Evropskom unijom, Japanom i Kinom.
„Niko u auto-industriji ne podržava carine od 25 odsto, za razliku od situacije s čelikom i aluminijumom, gde je zatražena pomoć“, rekla je Dženifer Tomas, potpredsednica sektora saveznih poslova u Alijansi automobilskih proizvođača. Njena grupa predstavlja desetak proizvođača, uključujući General Motors Co., Volkswagen AG i Toyotu Motor Corp.
Tramp je u fazi razmatranja preporuka dobijenih iz istrage koju je sprovelo Ministarstvo trgovine, vezano za to da li uvoz lakih vozila i delova predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Naime, ministarstvo je sprovelo istragu prema članu 232 Zakona o proširenju trgovine, što je ista odredba koju je predsednik prošle godine iskoristio za uvođenje carina na čelik i aluminijum.
Po članu 232, Tramp mora do 18. maja odlučiti kako će odgovoriti na preporuke Ministarstva trgovine. Međutim, ekonomski savetnik iz Bele kuće, Leri Kadlou, rekao je bez dodatnog objašnjenja, da bi odluka mogla biti donesena kasnije.
Istraga je pokrila uvoz vozila uključujući SUV modele, vanove i lake kamione, uz automobilske delove.
Trgovinske grupe takođe lobiraju protiv uvođenja carina, organizujući sastanke s prodavcima i visokopozicioniranim direktorima iz automobilskih kompanija, u cilju obraćanja Beloj kući.
Predsednik Subaru of America, Tom Dol, posetio je Vašington i upozorio da bi sedmogodišnji period konstantnog povećanja prodaje mogao biti prekinut, ukoliko se uvedu visoki carinski troškovi.
Sastanci
„Došao sam ovde konkretno iz razloga da bih razgovarao s ljudima iz kongresa u vezi s carinama i uticajem koji bi one potencijalno imale na kompletan distribucioni lanac i cenovnu politiku“, rekao je Dol. „Ovo je nešto za šta dobijamo velike simpatije od strane ljudi iz kongresa, tako da se nadamo da će se sve rešiti na pravi način.“
Uvođenje carine od 25 odsto na sve automobile i auto-delove, moglo bi da poveća cene za prosečnih 4.400 dolara, kaže studija Centra za automobilsko istraživanje. Cene uvoznih automobila bi u proseku bile biše za 6.875 dolara, dok bi automobili proizvedeni u SAD bili skuplji u proseku za 2.270 dolara. Studija takođe procenjuje da bi u SAD bilo izgubljeno više od 700.000 radnih mesta.
„Poslovna atmosfera u automobilskoj industriji počinje da se pogoršava zbog slabije prodaje, povećanja kamata, cena vozila koje su gotovo rekordne, pored Trampovih carina na čelik i aluminijum i nove namete na izvesne auto-delove iz Kine“, rekao je Džon Bozela, predsednik Asocijacije globalnih proizvođača automobila. „Pred nama je značajan izazov ukoliko carine stupe na snagu.“
To nije sve jer će se značajno povećati cene auto-mehaničarskih usluga. „Procena je da će zamena kočnih pločica i diskova biti skuplja za 130 dolara“, kaže Gabriel Hopkins, potpredsednica sektora za federalne poslove u Auto Care asocijaciji koja predstavlja postprodajni sektor.
Negativni efekti bi mogli biti i izraženiji. Ove prognoze ne uzimaju u obzir potencijalne uzvratne mere drugih zemalja, za koje Bozela kaže da su neizbežne.
„Naši trgovinski partneri neće sedeti mirno i prihvatiti to. Doći će do odmazde“, kaže Bozela, čija grupa zastupa Hondu Motor Co., Hyundai Motor Co. i druge.
Trampove carine na čelik i aluminijum su već dodale oko 400 dolara na prosečnu cenu automobila Forda, GM-a i FCA, rekao je Met Blant, predsednik Američkog saveta za automobilsku politiku, koji predstavlja navedene kompanije.
„Tih 400 dolara u ekstremno konkurentnoj globalnoj industriji negativno utiče na našu sposobnost da se borimo na inostranim tržištima“, osvrnuo se Blant, inače bivši guverner Misurija.
Zabrinutost u vezi s trgovinskim odnosima zamagljuje prognoze za snabdevače, posebno za manje igrače, koji se nalaze dublje u lancu snabdevanja. Oni su ujedno i najpesimističniji, još od finansijske krize iz 2008/2009., rekla je En Vilson, viši potpredsednik sektora za federalne poslove u Asocijaciji proizvođača motora i opreme, koja zastupa snabdevačke kompanije.
Već sada, neke firme zatvaraju fabrike zbog visokih troškova vezanih za aluminijum i čelik.
Priredio: Pavle Barta
AutoRepublika
(618)
