Kako obuzdati bes prilikom učešća u saobraćaju?

Konflikti u saobraćaju su stari koliko i sami automobili, tu nemamo nikakvu dilemu. Međutim, čuvena anglo-američka sintagma „road rage“, nije se toliko koristila u praksi do osamdesetih godina, kada je počela masovno da se pojavljuje u člancima na temu agresivnosti vozača. Tada je nametnulo i jedno ključno pitanje: „Da li se radi o mentalnom poremećaju ili ne?“.

Naravno, sigurno je da nisu svi koji se u određenim momentima i izvesnim situacijama iznerviraju tokom vožnje, duševno poremećeni. Ipak, u najnovijim istraživanjima, došlo se do blago uznemiravajućeg zaključka: ponašanje koje se tipično povezuje s agresivnošću u saobraćaju, rezultat je emocionalno nestabilnih poremećaja ličnosti, u ovom slučaju impulsivnog ponašanja, što je, sviđalo se to nama ili ne – patološka stvar. Da se podsetimo na nešto što nam je u velikoj meri svojstveno: Impulsivni tip je eksplozivna i agresivna ličnost, na kritike drugih reaguje pretećim ponašanjem i nasiljem. Izostaje kontrola impulsa. Na ovakve vozače u saobraćaju nailazimo gotovo svakodnevno, mada i ovi nisu retki: Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Karakteriše ih: preuveličani doživljaj sopstvene ličnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije, preokupirani su fantazijama (o moći, lepoti, uspehu i romantičnim ljubavima), ambiciozni su. Od drugih ljudi očekuju divljenje, poseban tretman, ograničenih su kapaciteta za empatiju, skloni su zavisti, često su arogantnog ponašanja i skloni eksploatisanju drugih. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.

Neki psiholozi su ovo opisali kao „dr Džekil i mister Hajd“ ponašanje, a agresivnost u saobraćaju se ne može posmatrati kroz zvaničnu spoljnu opservaciju. U većini slučajeva, policija ne može da po službenoj dužnosti nekoga okrivi za „agresivnost u saobraćaju“, mada u svim zemljama postoje zakoni koji se bave ovom tematikom.

Ipak, interesantno je šta savezna država Kalifornija u SAD kaže po tom pitanju: „Pored zaprećenih kazni u podgrupi (a) Člana 245 Krivičnog zakonika, sud može da odredi suspenziju vozačkih privilegija bilo kojeg lica koje upravlja motornim vozilom i koje izvrši napad opisan u podgrupi (a) Člana 245 Krivičnog zakonika  na drugo lice koje upravlja motornim vozilom, biciklom ili pešaka, a napad se dogodi na autoputu. Period oduzimanja vozačkih privilegija, autorizovan ovim članom za napad  poznat kao „agresivnost u saobraćaju“, iznosi šest meseci za prvi prekršaj i godinu dana za drugi ili naredni. Sud može kao zamenu ili dodatak suspenziji vozačkih privilegija, naložiti okrivljenoj osobi na završi kurs savladavanja besa, odobren od strane suda.“

Stres izazvan nemogućnošću kretanja

Po brojnim stručnjacima, najprepoznatljiviji razlozi za agresivnost u saobraćaju, svoj koren vuku iz osnova ljudskog ponašanja. Prosti konfliktni faktori ili emotivni izazovi povezani sa vožnjom, mogu postati „plodno tlo“ za ispoljavanje besa i agresije za volanom.

Primera radi, gotovo svuda u svetu, vozači su dužni da poštuju izvesna ograničenja vezana za brzinu kretanja, bez obzira što su njihova vozila sposobna da se kreću mnogo brže. Praktično, svaki put ima svoju horizontalnu signalizaciju, semafore i saobraćajne znake koji treba da se poštuju. Sve se to dešava dok se stres prouzrokovan činjenicom da ne možete da se krećete unutar vozila, akumulira vremenom. Taj faktor, faktor nemogućnosti kretanja, postaje glavni okidač za stres, bez obzira što se vozilo kreće, jer tokom vožnje, telo vozača nije mobilno.

„Uterivači pravde“

Pored nametnutih restrikcija, ponašanje ostalih učesnika u saobraćaju, mada nije direktno povezano s drugima, utiče na agresivnost za volanom. Neke od primarnih manifestacija ponašanja, poznatih po tome što izazivaju nalete besa, su kada vam se neko „lepi“ za zadnji deo, „seče“ voznu traku, trubi, agresivno „blica“, galami ili nepristojno gestikulira.

Naravno, ljudi koji pate od stava „glavni-sam-na-putu“, a kakvih je kod nas veoma mnogo, neće tolerisati prethodno navedene manifestacije i momentalno će postati „osvetnici“, spremni da se upuste „u poteru i kazne bezobzirne prestupnike“.

Mada je većina incidenata, koji dovode do ispoljavanja agresivnosti veoma frekventna, oni se i dalje tretiraju kao patološki, a ta nepredvidivost kreira iracionalne sekvence misli kod većine vozača. Neki od njih se istog momenta pretvaraju u „osvetnike“, koji treba da kazne ostale učesnike u saobraćaju zbog toga što se glupo ponašaju za volanom.

Kao što je većini nas poznato, jedan od najboljih načina za oslobađanje od stresa i frustracije je korišćenje „ventila“, da li kroz verbalizovanje emocija ili udaranje u džak. Kada ste za volanom, to „ventiliranje“ može brzo da se pretvori u agresivnost, a tada nastupa pakao.

Tačno je da su brojni faktori koji doprinose agresivnosti u saobraćaju, ali u većini slučajeva se ona dešava, jer je bar jedna strana u sukobu odlučila da iskali svoj bes na neodgovarajući način.

Kako kontrolisati bes?

Agresivnost u saobraćaju je u velikoj meri povezana s drugim tipovima besa, tako da ukoliko primećujete da ovi incidenti uvek pronađu način da se ponove, možda bi trebalo da obratite pažnju na to da problem nije u drugima, već u vama.

Kada vozite a neko ili nešto vas razbesni, najpre pokušajte da napravite prekid u navali misli. Imajte na umu da svi prave greške, pa i vi, a kada se to desi, nije na vama da kažnjavate ostale učesnike u saobraćaju zbog njihove „idiotske“ vožnje, sem ukoliko niste saobraćajni policajac na dužnosti.

Vaša bezbednost i bezbednost putnika, treba da su od primarnog značaja, bez obzira na „nijansu zelene“ koje je vaše lice poprimilo i potrebu da svoj bes iskalite na „idiotima“. Pokušajte češće da budete saosećajni, ljubazni i čestiti, pa čak i ukoliko se to ispostavi veoma teškim u izvesnim situacijama.

Jedan od sigurnih načina za kontrolisanje besa je fokusiranje na disanje. To je dobar primer kako spustiti puls i na efikasan način se smiriti, ukoliko ste sve uradili kako treba. Pravite duge i duboke udisaje i pokušajte da zadržite vazduh par sekundi u plućima, a zatim polako izdahnite i ponovite ovaj ciklus onoliko puta koliko ste u stanju da to uradite.

Promena stava spora ali dostižna

Na kraju, članci poput ovog, kao i ranijih koje smo pisali na ovu temu, verovatno će malo toga doprineti u promeni percepcije i načinu mišljenja ljudi koji su skloni agresivnosti u saobraćaju. Ipak, to ne znači da su oni beskorisni, jer treba znati da se velika većina promena dešava u koracima, ne preko noći.

Osnovno pravilo koje treba pratiti se verovatno odnosi na to da treba da ste tolerantniji prema drugim učesnicima u saobraćaju, bez obzira koliko vam je ponekad teško da to postignete. Suština je u tome što samo dobre stvari mogu da proisteknu iz međusobnog poštovanja, bez obzira na kontekst. Kao što je Gandi govorio: „Oko za oko se završava time što će ceo svet biti slep“.

Priredio: Pavle Barta

(1358)