Zanimljivost dana: Novogodišnja noć za volanom u Milvokiju
Ako ste čitali moja prethodna iskustva kao Uber to jest Lyft vozača, onda sigurno znate da se ovim poslom „sa strane“, bavim već nekoliko godina. Pre nekoliko meseci sam prešao “magičnu“ cifru od 10.000 mušterija, a moja Toyota Yaris iz 2015. godine trenutno ima prevaljenih 103.000 milja (oko 165.000 kilometara). Za sve nas koji ne moramo da budemo na glavnom poslu prvog dana Nove godine, novogodišnja noć je idealna za brzu zaradu i da se u nju uđe sa velikim plusom u budžetu.
Jedna “zanimljivost“, ako je uopšte mogu tako nazvati, je trend koji sam primetio kod parova i koji je verovatno isti na svim meridijanima. Naime, puno se različitih parova tokom „lude noći“ našlo na zadnjem sedištu Yarisa, ali u većini slučajeva žene su bile uplakane, a muškarci gunđali u pijanom stanju kako ih lepša polovina ne razume ili ih bar ne sluša, kako žene nisu fer i kako im treba psiho -terapija ili kako verovatno njihove žene prolaze kroz one dane u mesecu.
Nisam mogao da se ne nasmejem njihovoj “muci“, ali je činjenica da su kroz svu tu „bračnu krizu“ barem imali dovoljno razuma da pozovu Uber/Lyft umesto da sami sednu za volan …
Zarada kao odlična kompenzacija za propušten provod
Da budem iskren, cele sedmice pred Novu Godinu, američku saveznu državu Viskonsin je zadesilo veoma lepo vreme. Možda ne generalno “lepo“, ali u ovom delu Amerike gde je temperatura u decembru uglavnom oko „-20C“, učinilo se da je +7 stepeni Celzijusa kao pravi toplotni udar. Iz tog razloga tražnja za vožnjom je cele sedmice bila jako spora i nisam bio siguran šta da očekujem za novogodišnju noć.
Sa sveže opranim automobilom iznutra i izvana i potpuno novim gumama (po prvi put od kada je Yaris napustio fabriku), uputio sam se u vožnju oko četiri sata popodne.
Pripremio sam žvake, bonbone i kese sa povraćanje (za svaki slučaj). Prvih nekoliko sati je proteklo u relativno niskoj potražnji do te mere da sam posle četiri sata vožnje odlučio da napravim prvu pauzu. Nekoliko sati kasnije sam opet bio na putu, a onda je stiglo prvo veće nevreme ove zime. Kombinacija kiše i snega je odjednom povećala potražnju, a posle ponoći nisam se mogao braniti.
Spomenuću da su cene u jednom momentu bile za oko pet puta veće od standardne i da nijedna mušterija nije bila udaljena više od par minuta od mene, čime nisam gubio mnogo vremena. Taj trend će opstati do tri ujutro, posle čega će usporiti, a ja ću završiti sa vožnjom dva sata kasnije. Na kraju dana, ili tačnije noći, posle 11 sati vožnje sam završio sa 470 dolara u džepu.
Verovatno se pitate da li sam imao lude mušterije i da li je bilo mnogo pijanih vozača u gradu. Pa za početak, grad Milvoki ima najveću stopu kafana/kafića po glavi stanovnika u Americi, pa policija vožnju u pijanom stanju shvata jako ozbiljno.
Većina kafana/kafića se nalaze u dve podugačke ulice (Water i Brady) i upravo na takvim lokacijama se nalazila većina mušterija. Na sreću, Amerikanci su veoma ozbiljni i po sprečavanju prodaje alkohola licima mlađim od 21 godine tako da nisam morao da gubim vreme sa “decom“. Čak i oni u pripitom stanju su obično imali barem jednu “normalnu“ osobu u grupi koja je bila koliko-toliko trezvena da mi kaže gde želi da ide.
Na sreću apsolutno niko nije povraćao (mada je par njih bilo blizu), a kako sam nudio žvake i bonbone (više da bi ubio miris alkohola nego iz bilo kod drugog razloga) tako je i bakšiš bio poprilično dobar.
Posle četiri sata sna sam se vratio vožnji onoga šta se u ovom biznisu zove “walk of shame“ tj. iste mušterije od noći ranije koje su bude i pokušavaju da se sete gde su bili i šta su radili pre nekoliko sati.
Posle nekoliko sati Lyft me je konačno “parkirao“ uz objašnjenje da ne smem da vozim više od 16 sati bez osmočasovne pauze, a sledeći susret sa Yarisom mi je otkrio arsenal zaboravljenih stvari od prethodne noći.
Zapravo, na podu i zadnjim sedištima sam zatekao pravi svinjac. Pronašao sam dva para ključeva, jedan mobilni telefon, pakovanje konca za čišćenje zuba, originalno upakovani kondom, kao i četiri različite tablete, za koje nemam pojma jesu li proizvod legalne ili „latinoameričke farmacije“.
Srećna Nova godina!!!
Zoran Tomasović
(495)
Zoki, uzevsi u obzir da posedujem profesionalnu dozvolu za ovom delatnsocu i da imam nesto iskustva (ovih dana sledi moje videnje UBERA-a u Evropi, tj Francuskoj), mozes li mi (nam) dati vise detalja? Mislim koliko je sve to „legalno“, tj ko ima prava u USA da bude UBER vozac, kakve mu dozvole trebaju i koja klasa automobila? U FR nema sanse da vozis Yaris, mora da posedujes barem neku limuzinu iz D segmenta ili poveci mini van, sa najmanje 120 KS. Od onih navedenih 470 dolara, da li je sve tvoje?
Pozzzzz
Poz Peki, Ovde je situacija drugacija, zavisi od grada do grada i od samog ride share, jer ih ima vise. Ali evo koristicu Uber u Milwaukee posto mislim da Lyft kod vas u Evropi ne postoji. Ne treba ti nikakva dozvola. Vozis sa svojim licnim autom. Mene je Uber odobrio za nekih 20 minuta – samo sam uslikao svoju vozacku, dokaz o registraciji i dokaz o osiguranju i potpisao da mogu da urade background check. Traze jedino da nemas vise od 3 saobracajna propusta u zadnje 3 godine i nedaj Boze nesto gore. Jedno vreme su primali prakticno svakoga, ali… Pročitaj više »
OK, ali na tih 470 dolara, kao i sve ostale koje zaradis, placas porez na prihode? Procitaces u mom tekstu da su taj vid funkcionisanja koji si opisao za Novu Godinu zabranili u Evropi, dakle staz od par meseci i bogami 3-4 hiljade evra su neophodni da bi se dobila specijalna dovola nazvana VTC. Ukoliko hocu mogu otvoriti svoju firmu i raditi sam, ali ne smem da prebacim zaradu od 22.000 evra godisnje. Odnosno smem, ali onda placam duplo veci porez na prihode. Kao sto sam naveo, nema sanse da vozim neki krs, svi UBER vozaci ovde imaju limuzine od… Pročitaj više »
Ja licno placam porez na tu zaradu, ali trebam spomenuti da meni Uber/Lyft nije jedini posao. Pored sto vozim ja takodje imam jos jedan posao gde radim 40 sati, a Uber/Lyft mi dodje kao sa strane. Tako da kad spojim zaradu sa oba posla plus zaradu zene (a nemamo dece sto znaci da ne mozes “otpisati trosak”) na kraju moram da platim porez. E sad poznajem neke ljude koji voze Uber/Lyft sto bi se reklo “full time” tj. to im je jedini posao i rade ga pre 40 sati sedmicno. Oni uglavnom i ne placaju porez jer imaju troskove. Ovde… Pročitaj više »
2.000 dolara, sto je oko 1.700 evra, mogu samo da sanjam radeci cak i 6 dana nedeljno, deset sati dnevno! Kao sto sam naveo dnevno se ne moze zaraditi vise od 250 evra, 25 % ide dakle uberu, a od onih 70 % sto ostane mojih je 30 %. To ti je oko 60-70 evra na dan, pa kada pomnozis sa recimo 26 radnih dana dodes jedva da prosecne francuske plate od 1.700 evra. Minimalac je ovde 1.200 evra, toliko bih zaradio ukoliko bi respektovao 38 radnih sati nedeljno.
Ovde ljudi koji voze 50-60 sati sedmicno i znaju da iskoriste vreme obicno im ostane oko $1.000+ sedmicno cisto nakon sto Uber/Lyft uzme svoj deo i nakon sto platis gorivo. E sad problem je taj sto ces svake godine morati kupovati krs auto za $4.000 ili svakih 5 godina novi auto od $20.000. Doduse Uber/Lyft sada saradjuju sa rent-a-car kompanijama, nisam bas siguran koliko se isplati jer kosta oko $300-350 sedmicno za neki srednji auto (tipa Toyota Camry), ali uvek vozis auto pokriven pod garancijom i agencija placa odrzavanje … To se najvise isplati za one koji prelaze bas mnogo… Pročitaj više »
Majku mu, za 11 sati rada – 470 dolara ( „minus“ gorivo, tvoju porezi, održavanje, amortizacija kola … )? Zar je to „tako dobro“ po satu, za neke USA proseke satnica?
Poprilicno je dobro kada se pogleda da ti za to ne treba nikakva fakultetska diploma ili slicno. Sedis i vozis. Vecina ljudi bez fakukteta ako doguraju do $11-12 po satu je premija.
Plus, kao sto rekoh – ja placam porez samo zato sto me moj drugi posao ubacuje u „vecu grupu“ po zaradi. Onaj ko se samo bavi voznjom lako otpusuje ono sta bi platio za porez kroz troskove.
Već nove gume na kola ? Nedovoljan nivo ekološke osvešćenosti … To treba voziti „do žica“ 🙂
Nego, što letnje gume po snegu i ako su Vam zime u proseku tako oštre?
Zime su ostre po pitanju hladnoce. Snega vise i nema toliko, a i kad padne obicno za dan sve ociste.
Lepa i poučna priča. Menije neshvatljivo da se može „taksirati“ Jarisom u SAD, obzirom kakva vozila se tamo voze. To je i za pojmove Srbije nemoguće.
90% voznji su krace od 10 min. Yaris stigne svuda brze – i do musterije i do zeljene destinacije – nego bilo koji veci auto.
Uber/Lyft je „ride sharing“ tako da musterija ocekuje da ce samo deliti voznju sa drugom osobon koja poseduje svoj licni auto. Zato je toliko jeftiniji nego taxi.