Analiza: Zašto bi Nemačka privreda opstala i bez BMW-a, Daimlera i Volkswagena?

Bez automobilske industrije, nemačka ekonomija bi upala u ogromne probleme, vladajuće je opšte mišljenje. Iz tog razloga, mnogi u ovoj zemlji sa pažnjom i zabrinutošću prate aktuelnu krizu. Ipak, najnovija studija pokazuje da bi Nemačka preživela najgori scenario.

Mnogi ne mogu uopšte da zamisle nemačku privredu bez Volkswagena, Daimlera i BMW-a. Zapravo, tri premijum proizvođača (Audi, Mercedes i BMW), pojam su uspeha kada govorimo o industrijalizovanoj nemačkoj naciji. Oni se smatraju garantima tehnološkog napretka, radnih mesta i uspeha. Teško je uopšte zamisliti šta bi bilo da Nemce zadesi sudbina General Motorsa ili Chryslera, koji su svojevremeno podneli zahteve za bankrot, tokom recesije iz 2008.

Ipak, švajcarski konsultantski institut, Prognos, usudio se da u obzir uzme najgori epilog. Aktuelni „Deutsche Report“ se bavi unutrašnjim remetilačkim faktorima, koji bi potencijalno mogli da ugroze dugoročne prognoze vezane za razvoj privrede u Nemačkoj i na globalnom planu. U njih se ubrajaju neočekivani poremećaji u svetskoj trgovini, kao i posledice globalnog zagrevanja. Ovi faktori bi u velikoj meri mogli negativno da utiču na automobilsku industriju u Nemačkoj.

Radi preveniranja napada panike i „gušenja“, šef studije, Oliver Erentraut, naglasio je od samog početka da se radi o čistim pretpostavkama: „Scenario analizira moguće negativne posledice po ljude u okviru automobilske industrije, koji bi prevideli moguće strukturalne promene i iz tog razloga zaostali za konkurencijom“, objašnjava on. U principu, studija se može uporediti sa testom otpornosti na stres, koji sprovode banke i osiguravajuće kuće, da bi uvidele koliko su dobro pripremljene u slučaju najgoreg scenarija.

Neki iz Deutsche Banke bi eventualno možda „pustili suzu“ u slučaju da omiljena kompanija vozača BMW-a propadne. Ipak, kolaps Deutsche Banke  bi imao mnogo ozbiljniji uticaj na sveukupnu ekonomiju nego na industrijsku grupu poput BMW-a. Zatvaranja fabrika, otpuštanja i gubitak prodaje, mnogo su manje ozbiljni od potresa u finansijskom sistemu, koji dolazi uporedo s propašću banke. Udarni talas koji je doveo do bankrota američke Lehman Brothers banke 2008. je jasan dokaz za to.

Bruto dodata vrednost i zaposleni

(Po ekonomskom sektoru, odstupanje alternativnog scenarija u odnosu na osnovnu prognozu 2045.; Podaci u milijardama evra (bruto dodata vrednost) i hiljade osoba (zaposleni))

Mada je od potonje finansijske krize nekoliko „osigurača“ implementirano u sistem, da ne bi došlo do ponavljanja finansijskog „kratkog spoja“, princip je ostao isti: potres u svetu finansija bi bio mnogo gori scenario u odnosu na propast nekog velikog automobilskog proizvođača.

Scenario koji su kreirali ekonomisti iz Prognosa, a koji se tiče automobilske industrije, može se iskoristiti kao dokaz za prethodno navedeno. Po njemu, proizvođači automobila bi izgubili oko 40 odsto prodaje do 2045., a bilo bi izgubljeno oko 260.000 radnih mesta.

Posledica svega bi bila činjenica da bi i druge industrijske grane osetile teškoće, ali ni blizu u meri u kojoj bi se to očekivalo. Dodata vrednost van automoblske industrije bi se na taj način smanjila za 15 milijardi evra, što je samo 2,2 odsto manje u odnosu na normalan scenario, koji ne bi uključivao kolaps „automobilista“. Broj radnih mesta bi se smanjio za 70.000 u dotičnim oblastima (-1,3 odsto).

Čak i oblasti usko povezane s proizvođačima automobila, kao što su prodavci i serviseri, bile bi pogođene u istoj meri kao i ostatak industrije (jer bi spoljna konkurencija popunila prazna mesta lidera na tržištu). Generalno, predviđaju istraživači, privreda bi izgubila oko 4,6 odsto dodate vrednosti i oko 740.000 radnih mesta.

Međutim, Erentraut ne očekuje da će se tako nešto desiti. „U realnosti, pretpostavljamo da bi privreda reagovala u slučaju da nemački proizvođači automobila počnu da kaskaju za konkurencijjom“, kaže on. Kao rezultat procesa prilagođavanja, u međuvremenu bi bila kreirana nova radna mesta.

Pokazatelji u proizvodnji automobila

(Odstupanje u koncentraciji rizika u odnosu na baznu prognozu izraženo u %)

Koliko god da uverljivo zvuči scenario, autori su prevideli uticaj na regione koji zavise od automobilske industrije. On bi mogao da bude veoma ozbiljan, što i govori iskustvo iz drugih industrijskih grana. Uprkos temeljnoj podršci države i intenzivnim naporima da se formiraju nove kompanije, Sarska i Rurska oblast, kao i Lužica, primera radi, nisu se oporavile od krize koja je zahvatila metalurške i rudarske korporacije.

Od proizvodnje baterije se već oprostilo

Po ekspertima iz Prognosa, takav scenario ni ne mora da se desi u slučaju automobilske industrije. Pretpostavljeni sled događaja bi mogao da se izbegne ukoliko bi odgovorni implementirali strateške planove u promenjenim okvirnim uslovima na vreme.

Ovo se naravno odnosi na transfer na alternativne pogonske tehnologije i borbu sa novim rivalima kao što su Tesla, Nio i Byton. Mada njima i dalje nedostaje ekspertiza kada je reč o velikoserijskoj proizvodnji automobila uz neophodan konstantan kvalitet, oni nisu opterećeni procesom da aktuelnu tehnologiju unutar kuće učine što je manje moguće problematičnom.

Potražnja za proizvodima nemačke automobilske industrije

(Scenario devijacije koncentracije rizika u odnosu na baznu prognozu, izraženo u %)

Automobilske kompanije takođe u obzir moraju da uzmu zahteve tržišta koji se konstantno menjaju, gde automobili postepeno gube svoju centralnu ulogu kao vid prevoza. Mnogi stručnjaci se slažu da će se u budućnosti sve manje zarađivati na automobilima, a sve više na uslugama prevoza. Tu u igru ulaze i neki (veoma moćni) tehnološki giganti, kao što su Google, Apple ili Baidu.

Pored toga, sudeći po rezultatima eksperata iz Prognosa, digitalizacija automobila će takođe pojačati pozicije snabdevača. U principu, to u potpunosti ima smisla, jer svi „talenti“ koje će automobili budućnosti morati da poseduju, proizvođači automobila neće biti u stanju samostalno da razviju.

Automobilske kompanije su se praktično već predale u jednoj oblasti, a reč je o proizvodnji sopstvenih ćelija za baterije potrebne za automobile na električni pogon. Međutim, šef razvojnog sektora BMW-a, Klaus Frelih, ne vidi u tome problem, sve dok njegova kompanija radi sa snabdevačima pod jednakim uslovima.

Bavarci su iz tog razloga spremni da ulože 200 miliona evra u razvojni centar koji bi im pomogao da imaju precizan uvid u hemiju koju poseduju baterije. Slične planove razvijaju i Volkswagen i Daimler.

Daimler je već obezbedio snabdevanje baterijama do 2030. Dugoročni ugovor bi kompaniju mogao da košta 20 milijardi evra,  a formulisan je na taj način da svi mogu raspolagati s najnovijom dostupnom tehnologijom ćelija. Ukoliko je to tačno, malo je verovatno da će se scenario istraživača iz Prognosa desiti u skoro vreme.

Rezime

Ekspeti iz konsultantske firme Prognos, izračunali su šta bi se desilo kada bi BMW, Daimler i Volkswagen izgubili povezanost. Rezultat bi se ogledao u posledicama po privredu kao celinu, koje bi bile mnogo manje drastične nego što se to prvobitno smatralo. Međutim, neki regioni bi u većoj meri osetili negativan uticaj takvog kolapsa.

Priredio: Pavle Barta

Izvor: Spiegel Online

(614)