Aston Martin i Toyota – dva pristupa automobilizmu (VIDEO)

Pomenuta dva proizvođača osim što stvaraju automobile nemaju ama baš ništa zajedničko. Njihov pristup proizvodnji, sami automobili i kompletna filozofija rada kompanije potpuno su različiti.

Aston Martin postoji 105 godina. Za taj period proizveli su nešto više od 85.000 automobila. Primera radi, Toyota napravi toliko automobila za dva dana. Britanska kompanija broji oko 3.000 zaposlenih, što je broj radnika u jednoj od većih fabrika Toyote, a imaju ih više desetina. Pogledajte prezentaciju povodom 105. godišnjice britanske marke, na kojoj je prisustvovala AutoRepublika:

Aston Martin je ujedno jedina nezavisna britanska marka automobila koja je prisutna na berzi. Svi ostali proizvođači iz ove zemlje ili su deo neke od velikih automobilskih grupacija, ili su u vlasništvu stranaca.

Za proizvodnju automobila britanske marke potrebno je oko 200 radnih časova. Iz gore priložene informacije jasno je da je Toyoti za jedan takav proces potrebno daleko manje vremena.

Već je podvučeno da je Aston Martin tokom cele svoje istorije napravio malo više od 85.000 automobila. Zvanični podaci kažu da je 95% ovih vozila i danas u voznom stanju, a veći deo i u upotrebi. „Aston Martin se ne baca“, kažu pres zvaničnici Bondovog omiljenog automobila.

Nasuprot Astonovoj filozofiji ručnog sklapanja vozila, GT skupocenih modela i slike brenda za imućne stoji Toyota. Za Toyotu u svetu petrolheada važe dva sinonima: kaizen i pouzdanost. Šta je kaizen, već smo objasnili, a pouzdanost Toyotinih modela je sada već legendarna. Svašta se može prebaciti japanskom proizvođaču, čudan (neki bi rekli ružan) izgled automobila, konfekcionizam, manje kvalitetni materijali unutar kabine, ali pouzdanost Toyotinih motora gotovo da se ne dovodi u pitanje.

Aston Martin, kako je to jednom lepo rekao Džeremi Klarkson, odiše britanskom prepotentnošću. I u tome se ogledaju i njihove marketinške aktivnosti. Aston je jedan od simbola franšize o Džejmsu Bondu, danas su sponzori Red Bullovog tima u Formuli 1, a sve to zarad ukazivanja jedne stvari: ne može svako da poseduje Aston Martin.

Japanci imaju drugačiji pristup. Njihova mantra je pristupačni, pouzdani automobili za široke narodne mase. Daleko od toga da se Toyota nije dokazala na stazi, zapravo potpuno suprotno, pokazala se daleko više od ovde navedenog Martina, no na tome se ne insistira. Kako je jedan od čelnika marketinškog odeljenja japanske marke svojevremeno rekao: „Naši uspesi su demonstracija i ispit za tehnologiju koju koristimo ili razvijamo.“

Futur iliti ekspanzija

„S rastom broja bogatih ljudi glavno zadovoljstvo predstavlja parada bogatstva, koje u njihovim očima nikada nije dovoljno veliko”, kazao je u 18. veku teorijski otac kapitalizma, Adam Smit. Kako bolje opisati rast prodaje Aston Martina nego navedenom rečenicom britanskog ekonomiste.

Ako bih poželeo da opišem aktuelnu gamu na globalnom nivou Toyote za to bi mi trebalo najmanje nekoliko desetina stranica, a nestrpljivi čitalac iz 21. veka bi posve nakon dve izvršio suicid kada bi uvideo koliko još ima da pročita. Ukoliko bih svoju pažnju usmerio na britanski portfolio, opis bi mogao biti završen u nekoliko redova.

No, sasvim uskoro, ni to neće biti tačno. Aston Martin se nalazi na najvećoj prekretnici u svojoj istoriji. U naredne dve godine planiraju da plasiraju čak osam novih modela, što je više nego što im broji trenutna gama! Britanci žele i da stvore potpuno električni automobil koji će zadržati prepoznatljivi duh ostrvskog brenda, uz insistiranje da se u lepoti može uživati i u apsolutnoj tišini.

Toyotin Prius je nekada bio predmet podsmeha. Kako kupaca, tako i konkurentskih kompanija. Danas je reč hibrid u automobilskoj industriji toliko česta da je apsurd verovati da je u budućnosti neće biti još više. Toyota se na globalnom planu rve sa VW grupacijom i narastajućom alijansom Renault-Nissan za mesto broj jedan na automobilskoj pozornici.

Aston Martin je na suprotnoj strani, njegovi takmaci nose luksuzne oznake, a kupci pune džepove. Dakle, dva različita pristupa u istoj privrednoj grani.

Zašto ovo pišem…

… i čemu ovo poređenje baba i žaba?

Kada bi svakog posetioca ovog sajta upitali da li bi posedovao Aston Martin, procenat potvrdnih odgovora bio bi blizu 100%. Ako bi se isto pitanje postavilo za Toyotu, taj bi procenat bio znatno manji. Sledi retoričko pitanje – zbog čega?

U pripremi ovog teksta pročitao sam članak jednog američkog kolege koji je naveo da je njemu lako voleti strani Ferrari, a teško domaći Chrysler. To me je navelo da se setim događaja od pre petnaestak godina kada je moj otac prodao svoju Zastavu 128. Taj automobil dobio je na poklon od oca i koristio ga skoro dve decenije. Na rastanku sa 128-icom je pustio suzu i kazao mi: “On mene nikad nije ostavio na putu.”

Poštovani čitaoci, veliki je ovaj automobilski svet. Pružite se koliko ste dugački, mudro birajte svoj automobil i uživajte u vožnji. To je jedan od ugođaja koji nam za koju deceniju neće biti više dostupan, iskoristite vreme koje imate, pa možda i vi, poput mog oca, nađete svoju “128-icu”.

A što se tiče Aston Martina i Toyote, priča se u ovom kapitalističkom svetu svodi na jedno pitanje – ko zaradi više novca? A to ipak nije tema za nas, već ekonomiste, mi ipak “samo” volimo automobile.

Đorđe Platiša

(484)