Pad cena polovnih dizel automobila u Evropi
Dizel gorivo je još od osamdesetih godina najpopularnije u Evropi, na našim prostorima posebno, međutim, potražnja doživljava sunovrat ovih dana.
Mediji, još od Volkswagenovog dizelgejta, konstantno izveštavaju o padu prodaje vozila sa dizel motorima. Mada su te tvrdnje potvrđene statističkim brojkama, ne možemo se oteti utisku da je čitava „afera“ zapravo političke prirode.
U prvoj polovini 2018. potražnja za dizel vozilima je značajno pala. Razlozi leže u oštrijem oporezivanju, forsiranju kupaca da se odlučuju za elektrifikovana vozila, kao i zbog zabrinutosti zbog potencijalnih zabrana. Sve to je izazvalo i pad cena polovnih dizela (što će svakako da raduje narod u Srbiji i BiH).
Tržišni udeo dizel modela na Starom kontinentu je početkom 2017. iznosio 42,5 odsto, da bi ta brojka godinu dana kasnije pala na 36,5 odsto. Tokom tog perioda, prodaja „naftaša“ je pala za 16 odsto, tako da je isporučeno 3,12 miliona jedinica.
Pad je najizraženiji u Velikoj Britaniji, što ne čudi, s obzirom na čvrste političke veze ove zemlje sa SAD, koje su zapravo inicijator novonastalog trenda. U Ujedinjenom Kraljevstvu pad prodaje dizelaša iznosi 30 odsto. U Nemačkoj, „matičnoj“ zemlji dizela, sporadične selektivne zabrane u nekim gradovima su doprinele ukupnom padu od čak 31,1 odsto (prošlogodišnji udeo je iznosio 41,3 odsto).
Zbog aktuelnog negativnog trenda, pala je i prodaja dizel goriva. Naime, u avgustu je plasman ovog energenta pao za 115.000 barela dnevno u odnosu na mesec dana ranije. Samim tim, cene su otišle gore.
Nezadovoljstvo kupaca (eufemizam zapadnih medija za politizaciju čitave priče), je započeo naravno 2015. godine sa „obelodanjivanjem“ Volkswagenovog dizel skandala.
Posledica svega se ogleda u tome da su se mnogi proizvođači, uključujući i Volkswagen, okrenuli elektrifikaciji i „bela tehnika“ gami, čiji su generalni ekološki benefiti veoma diskutabilni. Pored toga, brojne evropske metropole, poput Berlina, Londona i Pariza, započele su implementaciju mera zabrane dizel vozila.
Samim tim, evropski kupci dizel modela su hteli-ne hteli, počeli da se okreću alternativnim solucijama. Šta će evropska birokratija „izmisliti“ novo kada su ekološke mere u pitanju, videćemo.
(2380)
Neće ovaj trend na dobro izaći. Biće tu više štete, nego li koristi.