Evropske zemlje podeljene oko ciljeva u vezi sa emisijom CO2
Ministri EU zaduženi za ekologiju, pokušaće da pronađu kompromis u vezi sa „oštrinom“ zadatih ograničenja kada je reč o emisiji ugljen-dioksida putničkih automobila i vanova. Nemačka upozorava da bi previsoko postavljeni ciljevi mogli da naude industriji i radnim mestima.
Između „čekića“ zvanog „ekologija“ i „nakovnja“ pod imenom „tržišna konkurentnost“, vlade evropskih zemalja su ostale podeljene u razgovorima u vezi sa limitima koji treba da budu implementirani 2030. godine.
Nemačka, kao automobilski industrijski gigant, podržala je predložene ciljeve koji podrazumevaju redukciju emisije CO2 za 30 odsto u odnosu na nivo iz 2021.
Francuska, Holandija i još neke zemlje, s druge strane, zalažu se za striktnije ograničenje od 40 odsto, što je u skladu sa više postavljenim ekološkim ciljevima koje su prošle nedelje podržali evropski zakonodavci.
Ipak, postoji i grupa zemalja, među kojima je i Španija, koje se još nisu odlučile kojem taboru da se priklone. Austrija, koja je predsedavajuća u EU, predložila je kompromis od 35 odsto, u nadi da će doći do dogovora između 28 nacija.
Ukoliko ishod današnje diskusije bude pozitivan, pregovori u vezi sa finalnom regulativom bi mogli da bi mogli da započnu sa dva druga zakonodavna evropska tela – Evropskim parlamentom i Evropskom komisijom, i to već sutra.
Izvori kažu da bi Nemačka, uz podršku istočnoevropskih članica, mogla da skupi neophodne glasove za većinu.
Ograničenja u transportnom sektoru, jedinom u kojem emisija polutanata i dalje raste, za cilj imaju da pomognu EU da ostvari cilj koji podazumeva redukovanje emisije ugljen-dioksida za najmanje 40 odsto ispod nivoa iz 1990. do 2030.
Debata dolazi samo dan nakon saopštenja Međuvladine komisije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (IPCC), u kojem se upozorava da će društvo morati da uvede promene „bez presedana“ da bi se dostigli ciljevi u borbi protiv globalnog zagrevanja.
(223)
Teška dilema u svakom slučaju. Ako ćemo „nešto“ da ostavimo našoj deci i/ili deci naše dece, imali bi smisla i radikalnije, samo je pitanje da li je to ostvariv cilj i koliko bi sve to „nas“ koštalo.
Nešto im možda i ostane ako prestanemo da se zamlaćujemo emisijom CO2.