Da li su hibridi bolja opcija od čisto električnih modela?
Hibridi i „plug-in“ hibridi protiv najnovijih električnih modela.
Trenutno imamo tri kategorije vozila koja koriste električnu energiju za pogon, bilo da je to parcijalno ili u potpunosti. Tu su hibridi, „plug-in“ hibridi i automobili na čisto električni pogon. Svaki od njih nudi neke prednosti. Kako odabrati šta je najbolje?
Hibridi
Hibridna vozila koriste konvencionalni (uglavnom benzinski) SUS motor kao osnovni izvor snage. Do izvesnog stepena, konvencionalnom agregatu daje doprinos i elektromotor. On se napajan putem baterije koja se samostalno dopunjuje iz sistema rekuperacije energije dobijene kroz kočenje ili usporavanje. U zavisnosti od modela, elektromotor benzinskom agregatu dodaje snagu kada je to potrebno ili pogoni vozilo samostalno tokom par nekoliko kilometara.
Ušteda goriva ide od skromne do izražene, što zavisi od modela. Lideri na ovom planu su Hyunai Ioniq sa potrošnjom od 4,13/4,00 (grad/autoput) l/100 km, i Toyota Prius 4,06/4,44 (grad/autoput) l/100 km.
Nedostatak ovog sistema je poslovično viša cena u odnosu na odgovarajući konvencionalni model, tako da se kroz eksploataciju teško može kompenzovati razlika u ceni. Za razliku od „plug-in“ hibrida i EV modela, nisu svuda subvencionisani.
Pored navedenog, smatramo da su nominalne vrednosti navedene za potrošnju, što se tiče vožnje po autoputu nerealne, sem ako ne vozine 90 km/h na tempomatu.
„Plug-in“ hibridi
Poznata skraćenica za ovaj tip vozila je „PHEV“. Automobili iz ovog segmenta koriste veću bateriju koja omogućava izdašniju vožnju čisto na električni pogon u odnosu na standardne hibride. Kako što i naziv sugeriše, baterija se puni putem povezivanja sa električnom mrežom, poslovično u toku noći, kada se automobil ne koristi. Kada se baterija isprazni do određenog stepena, PHEV funkcioiše kao konvencionalni hibrid sa elektromotorom koji asistira SUS motoru.
Chevrolet Volt i BMW i3 sa motorom za produžavanje autonomije imaju drugačiji pristup ovoj tehnologiji. Oba modela prvenstveno pogoni elektromotor, dok mali benzinski agregat služi za napajanje generatora nakon što se baterija isprazni.
Za razliku od potpuno električnih automobila, vlasnici „plug-in“ hibrida ne moraju da brinu da će „ostati na putu“ sa potpuno ispražnjenom baterijom.
Električna autonomija PHEV modela i potrošnja goriva u velikoj meri variraju od modela do modela. Primera radi, PHEV verzija Mini Countrymana nominalno može da prevali 20 kilometara. S druge strane, Toyota Prius Prime PHEV može „na baterije“ da pređe 40 kilometara a Chevrolet Volt 85 kilometara.
„Plug-in“ hibridi su skuplji od standardnih hibrida. Spomenuti Prius Prime, na primer, košta u SAD 3.800 dolara više od osnovnog Priusa. Međutim, za razliku od hibrida, PHEV su gotovo svuda subvencionisani.
EV
Potpuno električni automobili mogu da se pohvale nultom emisijom i obično im je eksploatacija jeftinija u odnosu na automobil sa benzinskim motorom. Poslovično su veoma dinamični, jer elektromotor isporučuje 100 odsto obrtnog momenta istog trenutka kada se pritisne papučica „gasa“. Međutim, ono što ograničava električne automobile je njihova autonomija i činjenica što morraju da se pune preko električnog priključka, da li kod kuće ili na javnom mestu. Kada se baterija isprazni, automobil staje. To je velika prepreka kada automobil treba da se koriti za duže putovanje. Većina električnim automobila raspolaže autonomijom između 150 i 200 kilometara sa punom baterijom, što je sasvim dovoljno za potrebe urbane eksploatacije.
Tesla Model S je „šampion“ u ovom domenu, sa maksimalnim procenjenim dometom od 540 kilometara po punjenju. Međutim, treba imati u vidu da je velik broj faktora koji utiče na autonomiju električnog automobila: visoka brzina, hladni vremenski uslovi, korišćenje uređaja u vozilu koji korist električnu energiju…
EV modeli su skuplji i od hibrida i PHEV modela. Primera radi, Ford Focus Electric košta 11.000 dolarar više u odnosu na benzinski pandan. Tesla Model S cenovno kreće od gotovo 76.000 dolara, pa sve do 136.000 dolara, i to bez opcija.
Naravno, električni automobili su u najvećoj meri nagrađeni smanjenim porezom i subvencijama.
(1559)
Mislim da su PHEV najbolja opcija. I treba da postoji neki „most“ između prelaska sa SUS na EV.
Mislim da realnu blisku budućnost imaju vozila slična BMW i3, gde SUS motor je skromnih dimenzija i omogućava kretanje brzinom do 100 km/h po ravnom, to jeste snage oko 40 ks. Pri tome ovaj sus motor treba da bude deo električčnog agregata, koji može i u mestu da puni baterije.
Negde čitah da taj „SUS agregat za struju“ u i3 troši baš dosta goriva …
Kad konvertiras energiju izgubis dio energije. To baš drugi proizvođači ne kuže zato ih toyota sve razbije po pitanju efikasnosti.
Prius plugin 133 empg.
Zato što ne radi konverziju iz benzina u bateriju i natrag iz baterije u brzinu.
I3 je jako loš auto kad radi kao hibrid.
Toyota kad pogoni auto na benzin ne radi dvostruku konverziju.
Samo dio energije potrebne za stvaranje prijenosnog omjera mjenjača se dvostruko konvertira.
No opet to je manji dio od gubitaka u klasičnom mjenjaču.
To što autor misli da je to nerealno niska potrošnja nek si i dalje misli. Pri 90km/h toyote idu ispod 4 litre. Meni je rekord 2.7 pri manjoj brzini.
No i na autoputu, round trip Zagreb Minhen, plus malo vožnje po Munchenu uz vožnju po autoputu po ograničenjima brzine ukupna potrošnja 4.2 litre.
S tim da je moj ct200h starije trece generacije hibrid i ima lošiju aerodinamiku od priusa i veće felge.
A tek corolla 2.0 hibrid. Takvu efikasnost svijet nije vidio.