Kako izgleda bliski susret sa američkom saobraćajnom policijom (Video)

Na internetu se mogu pronaći razne priče o tome kako policajci istupaju pred narodom u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Od YouTube video klipova koji u deliću sekunde prikazuju policiju kako navodno ubija „nedužnu žrtvu koja je smireno sedela u automobilu“ pa sve do medija koji tumače priče onako kako bi dobili najviše komentara i „lajkova“ na Fejsbuku.

Kao američki državljanin približno 20 godina, imao sam prilike da se sretnem sa policijom s vremena na vreme u vezi sa sitnim prekršajima i uvek su bili korektni. Neko će reći da „nisam pogrešne boje kože“, što možda i jeste istina, ali u većini slučajeva oni koji ostanu smireni i prate uputstva prođu bez problema. Sledi kraći opis šta (ne)raditi kada vas policija zaustavi …

I pre nego što pokrenemo to pitanje, moramo da spomenem da je preporučljivo imati kameru u automobilu. One su izuzetno pristupačne i koštaju već od 20 dolara, a automatski se aktiviraju kada se startuje automobil. Kamera ne samo što može pokazati vašu stranu priče ukoliko dođe do nesporazuma sa policijom, već vam može pomoći i u slučaju saobraćajne nesreće.

Ukoliko nemate kameru u automobilu, onda je sasvim u redu koristiti onu instaliranu na mobilnom telefonu. Zakon zavisi od savezne države u kojoj se nalazite, ali u većini njih snimanje je dozvoljeno bez obzira da li policajac pristao na to. U saveznoj državi Viskonsin, gde ja živim, dozvola od policije za snimanje nije potrebna, ali je i dalje preporučljivo najaviti da to radite.

Policajac vas je zaustavio, šta je sledeće?

Pa, za početak potrebno je znati da u SAD policija ne sme da vas zaustavi osim ako ste prekršili zakon ili postoji osnovana sumnja da ste spremi da prekršite zakon. Ovaj zakon je zasnovan na slučaju „Terry v. Ohio“ iz 1968. godine kada je policija upala u kuću osobe po imenu Džon Teri i uhapsila ga zbog posedovanja narkotika.

Slučaj se odugovlačio po mnogim sudovima sve dok nije stigao do samog vrha (Supreme Court) gde je odluka doneta da, bez obzira što je Teri posedovao nezakonite narkotike – policija to nije znala pre nego što je upala u njegovu kuću, pa samim tim nije imala osnovanu sumnju.

Nevezano za vožnju automobila, isti zakon važi i ukoliko hodate ulicom i policija želi da popriča sa vama pa tako niste dužni da bilo šta kažete osim ako policija ima osnovanu sumnju (a „izgledate sumnjivo“ nije osnovana sumnja).

S druge strane, to znači da će policija naći bilo koji izgovor da vas zaustavi – vozili ste jednu milju brže od dozvoljenog, automobil je (pre)bučan, stakla su previše zatamnjena, zadnje svetlo ne radi, pratili ste automobil ispred vas (pre)blizu, niste na vreme upalili migavac, itd. Poenta je da ukoliko žele da pričaju sa vama oni će naći izgovor da to urade.

Kada vidite rotaciona policijska svetla iza sebe potrebno je da što pre stanete. Ukoliko to ne uradite u najkraćem mogućem roku, policija može steći utisak da pokušavate nešto da sakrijete. Preporučljivo je da kompletno otvorite prozor (iako zakonski to morate da uradite tek toliko da možete da komunicirate), isključite muziku u automobilu a obe ruke stavite na volan.

Čak i ako nemate vozačku dozvolu pri ruci, nemojte da je tražite dok vam policajac ne priđe jer (opet) dajete utisak da nešto pokušavate da sakrijete ili da možda tražite oružje. Kada vam policajac priđe, on je dužan da vam se predstavi. Verovatno će vas pitati da li znate zašto vas je zaustavio, ali vi nište dužni da mu kažete. Štaviše, ukoliko se slučaj otegne do suda, preporučljivo je da što manje kažete jer u protivnom, sve što kažete može biti upotrebljeno protiv vas.

Policajac će vas zatim pitati za tri stvari – vozačku dozvolu, potvrdu da je automobil osiguran i potvrdu da je automobil registrovan. Iako se informacije o registraciji mogu dobiti u kompjuteru na osnovu broja, i dalje ste dužni da imate papirnu ili digitalnu potvrdu. Sve veći broj osiguravajućih kompanija šalje digitalne potvrde i policija ih prihvata.

Ukoliko morate da izvadite dokumentaciju iz kutije, uradite to polako i tako što ćete policajcu reći da to planirate da uradite. Takođe ste dužni reći ukoliko posedujete oružje u automobilu (što je sasvim prema zakonu) i u tom slučaju policajac će od vas verovatno zatražiti i dozvolu za nošenje oružija (niste dužni da je pokažete osim ako policajac ne dokaže osnovanu sumnju da protivzakonito nosite oružje).

Od tog momenta niste dužni ništa više da kažete. Policajac će vas verovatno pitati gde ste bili danas, šta ste radili i gde idete, ali zakonski niste dužni da odgovorite na bilo koje od pitanja bez advokata. Zapamtite – nije na vama da dokažete da ste nevini već je na policajcu da dokažete da ste krivi. Šanse su velike da ćete proći bez kazne ako sarađujete, ali ukoliko dobijete kaznu za koju smatrate da je neosnovana – nemojte da se svađate sa policajcem.

Postupak na sudu

Potpišite kaznu (potpisujete da vam je uručena kazna, ne da se slažete sa navodnim prekršajem) i imaćete vaš dan na sudu da dokažete zašto se ne slažete. Naime, kazna ne mora biti plaćena dok ne dobijete svoj dan na sudu (obično u roku od mesec dana), na kome imate pravo da se pojavite i uložite žalbu pred sudijom. Ovaj potez nije neophodan, ali u većini slučajeva, cilj suda je da se nagodi sa vama (možda će vam zadržati finansijsku kaznu, ali će vam smanjiti broj poena i slično). Ukoliko baš imate sreće, možda se policajac koji vam je napisao kaznu neće ni pojaviti na sudu i kazna protiv vas će biti odbačena.

Postoji još jedan bitan detalj, a to je šta se desi ukoliko policajac želi da pretrese vaš automobil? Slično kao i sa samim zaustavljanjem, on to ne sme da radi osim ako postoji osnovana sumnja. Primera radi, ukoliko primeti kesicu sa drogom, to mu daje osnovanu sumnju da pretrese automobil, ali u protivnom nema pravo da to uradi samo zato što sumnja da se u automobilu nalazi nešto šta ne bi trebalo. Policija ima pravo da koristi laži i „natera“ vas da pomislite kako morate dopustiti pretres, ali to nije istina.

Za kraj ću spomenuti još jedan detalj, a on se odnosi na to kako postupiti ako ste vozili u pripitom stanju. Zakonski limit u gotovo svim državama je 0,08%, a kao i kod svega drugoga – mora da postoji osnovana sumnja. U ovom slučaju, dovoljno je da policajac oseti alkohol na vama ili da zaključi da se „čudno“ ponašate i može da sprovede seriju testova (hodanjem po pravoj liniji, praćenjem očiju određenje tačke, recitovanjem abecede, itd.). Finalni test je duvanje u spravu, a ukoliko ga odbijete automatski sledi suspendovanje dozvole na šest meseci.

Tako da zaključak je da ne pravite nikakve nagle pokrete, odgovarate na pitanja kratko a odgovorima i pokažete poštovanje. U većinu slučajeva policija će vam „progledati kroz prste“, a i ako dobijete kaznu uvek imate svoj dan na sudu.

Pogledajte veoma interesantan „dvoboj“ između vozača koji testira strpljenje policajca i trud državnog službenika da ostane u okviru zakona a ipak izvrši kontrolu.

Zoran Tomasović

(9301)