Volkswagen se suočava sa tužbom koju su podneli investitori, zahtevajući isplatu odštete u iznosu od 9,2 milijarde evra. Investitori su posebno naglasili da ih proizvođač nije obavestio o prekomernoj štetnoj emisiji svojih modela pre nego što je skandal isplivao u javnost tokom septembra 2015. godine.
Tužba je obuhvatilo 1.670 lica koja poseduju akcije Volkswagena, a uglavnom se radi o pravnim licima koja terete proizvođača da je propustio da ih obavesti o razmerama skandala koji je nemačkog giganta, do sada koštao 27,4 milijardi evra (samo direktne štete).
Da je VW obavestio ulagače o razmerama i dubini skandala, pre nego što je to učinila američka državna Agencija za zaštitu prirode (Environmental Protection Agency – EPA) putem izdatog “saopštenja o povredi zakonskih odredbi” dana 18. septembra 2015. godine, investitori navode da su mogli da izbegnu gubitke koji su kasnije nastali. Ova tvrdnja je osnovni navod u tužbenom zahtevu.
Akcije VW-a su izgubila na vrednosti čak 37% u danima koji su usledili nakon što je skandal dospeo u javnost.
Volkswagen je priznao da je učestvovao u sistematskoj prevari ali odbija odgovornost u vezi obaveznog obelodanjivanja podataka.
Predsedavajući sudija Kristijan Žade će u Višem sudu Braunšvajga otvoriti početak procesa narednog ponedeljka.
VW insistira na tome da je način na koji se ponela EPA, izdajući “saopštenje o povredi zakonskih odredbi” potpuno različit od delovanja agencije nakon sličnih slučajeva sa drugim proizvođačima automobila.
Naime, ostali proizvođači su postigli nagodbu sa američkom Agencijom za zaštitu prirode koja nije u takvim prilikama iznosila u javnost “saopštenje o povredi zakonskih odredbi”. Pošto je i sam Volkswagen bio u pregovorima sa tom agencijom, upravni odbor kompanije nije smatrao neophodnim da o tome informiše akcionare. Ovo je ujedno suština odgovora Volkswagen grupe koji je podnet Višem sudu u Braunšvajgu kao odgovor na pristiglu tužbu.
Pored toga, VW tvrdi da je već krajem 2015. godine izvršio rezervisanja na teret tekućih prihoda, na ime isplate anticipiranog iznosa kazne, koji je prema iskustvu drugih proizvođača, koji su se našli u sličnoj situaciji, a koja je po pravilu bila niža od 200 miliona američkih dolara. Shodno tome, proizvođač tvrdi da, saglasno nemačkim zakonima, nije bio u obavezi da o tome izvesti akcionare.
Sa druge strane, pravni zastupnici tužbe smatraju da su najviši organi uprave, pa i oni rangirani u nivou ispod, bili svesni organizovane i sistematske prevare koja se odvijala godinama. Njihov stav je jasan. Nemoguće je da je rukovodstvo kompanije bilo upoznato sa prevarom velikih razmera, a da smatra da o tome nije bilo nužno obavestiti akcionare.
(202)
