Čovek je ono što jede, vozi i kako živi

Da je čovečanstvo u ozbiljnoj krizi morala govore sledeće priče iz industrije hrane, koje svoje pandane imaju i u onom delu privrede koji se bavi proizvodnjom automobila.

Afera broj 1 – Vijetnamski “premijum” som

Hrana je toliko univerzalno kulturno iskustvo da uključuje baš sve ljude na svetu. Takođe postoji i direktna analogija između našeg psihoemotivnog stanja i odnosa prema hrani, a ono što je sasvim sigurno jeste da putem unosa iste možemo najbolje očuvati zdravlje, iako mi se nekada čini da je to upravo ona hrana koju baš i ne želimo da jedemo.

Dakle, opšteprihvaćeni princip zdrave hrane, koja najčešće i nije toliko pristupačna u smislu cena proizvoda, otvorio je vrata raja ekonomiji, nažalost i onoj crnoj. I dok se iščuđavamo ljudima po supermarketima, koji satima izučavaju deklaracije, moramo priznati, da nakon prevara, koje haraju svetom, i sama koautorka ovog teksta, će sve više da primenjuje slične navike, jer potrošači bi trebalo da znaju šta je ono što su platili i šta je ono što jedu.

Nedavno, nam je iz Londona, na odmor u Beograd, stigla draga prijateljica, sa kojom uvek imamo da razmenimo milion priča, a ovoga puta su teme bile kulturološke prirode. Naime, kaže nam, a što smo kasnije i potvrdili pregledom dostupnog materijala na internetu, da je u Londonu, jedan od običaja, da se petkom jede pohovani bakalar i pomfrit, kao i da je ispala čitava afera, jer se ispostavilo da toliko omiljeni britanski bakalar, i nije baš bakalar, već da je u pitanju vijetnamski som – pangasijus. Dakle, šta se desilo, otkuda pet puta jeftiniji som od plaćenog bakalara, kod Britanaca na stolu za večerom?

Kako je otkrivena prevara

Nakon što je Amerikanac, kulinarski ekspert, posetio svoje prijatelje u Londonu, koji su ga počastili tipičnom britanskom večerom, odmah je reagovao u stilu “Sve je super, samo što ovo nije bakalar”. Nakon toga, alarmiran je Univerzitet u Salfordu, koji je utvrdio da su u pojedinim supermarketima i restoranima u Velikoj Britaniiji pogrešno etiketirani proizvodi, odnosno da se umesto morske ribe bakalara, nalazi vijetnamski rečni som, pangasijus.

Na taj način, podstaknute su dodatne kontrole u lancu ribolova, prerade ribe i distribucije. Istraga je dala rezultate, odrađen je DNK uzoraka riba koje se prodaju u supermarketima i restoranima. Rezultati analiza su otkrili činjenicu da 28% bakalara, zapravo nije bakalar nego je pangasijus. Navodno je loše označavanje ribe dovelo do ovog problema.

Osim činjenice da su ljudi nasamareni i da su jeli ono što nisu platili, doktor Mariani navodi da postoji i rizik za osobe koji imaju određene intolerancije u ishrani. Malo ljudi zna, ali riba pangasius se prodaje u smrznutom stanju, a kao takva, uostalom kao i sva ostala zamrznuta hrana, u sebi sadrži veći procenat histamina.

Slična studija i sličan problem je i u Americi. Pogledajte obavezno video klip:

Veza se automobilskom industrijom

Zašto se vozila marke Dacia smatraju jeftinim azijskim somom u odnosu na Renault Megan, a ovaj model u odnosu na Mercedesovu A ili B klasu? Ili, zašto se Škoda, Seat i Volkswagen smatraju pangasijusom u odnosu na Audi, a opet Audi u odnosu na krosovere sa oznakama Porschea? Pitanje se odnosi na upotrebu identičnih platformi, motora, transmisija, sistema pogona na sve točkove i slično, zavisno već od modela do modela.

U nekim slučajevima proizvođači otvoreno i javno iznose podatke o deobi pogonskih sklopova i ponekih komponenti među različitim markama. U nekim drugim…. Probajte da ustanovite putem dostupnih informacija u čemu je razlika između Quattro pogona koji koriste vozila marke Audi i pogona na sve točkove koji je implementiran u Porscheu Macan. Isto važi i za PDK “superpremijum” transmisiju i razlike u odnosu na “premijum” DSG transmisiju Audija, “narodnu” DSG transmisiju Volkswagena i “budžet” DSG transmisiju Škode. Da li male tehničke razlike opravdavaju ogromne razlike u ceni dotičnih menjača?

Zašto su “jedači” ribe napravili ceo skandal od slučaja, a zašto “je.ači” za volanom ćute i sve prihvataju bez pogovora?

Afera broj 2 – Maslinovo ulje često nastaje (najmanje) preradom masline

Još jedna od afera koja potresa svet je svakako vezana za maslinovo ulje. Dodavanjem hemikalija i ostalim hemijskim procesima ekstrakt maslinovog ulja se pretvara u lažno, odnosno “oplemenjeno” stranom supstancom koja nema veze sa ovim plodom Mediterana.

Vergine (virgin) maslinovo ulje se dobija u drugom ceđenju, ali ono, kao i Ekstra Vergine ne treba da se zagreva niti da se dodaju hemikalije. Zloupotrebe koje su se u ovoj fazi desile su identifkovane u raznim državama. Tako je španska policija uhapsila dvojicu biznismena koji su prodavali Extra Vergine maslinovo ulje u kome je, u stvari bilo 75% suncokretovog ulja. Dalje, tokom 2017. godine u Italiji je uhapšena mafijaška kriminalna porodica zbog sličnih manipulacija. U 2007. godini, na teritoriji Amerike se prodavalo maslinovo ulje koje je kompletno napravljeno od soje a dodate su mu hemikalije za boju, ukus i miris. I ovo je zaustavila policija.

Šta je toliko bitno u maslinovom ulju?

Pomama je vezana za nepobitno blagotvorne, zdravstvene aspekte upotrebe maslinovog ulja, a falsifikati su se na tržištu našli zbog drastično niže cene proizvodnje, odnosno jeftinijih sirovina upotrebljenih u procesu prerade. Sa ekonomske tačke gledišta, posledice se ogledaju u propadanju mnogih proizvođača pravog maslinovog ulja, samo zato što se pojavljuju prevaranti koji nižom cenom ubijaju tržište a retko ko ih kontroliše. Takođe je poznato i da se u maslinovo ulje dodaje i ulje od lešnika.

Što se naša iskonska potreba da brinemo o sebi i našem zdravlju bude više establirala na nivou svesti, to će cene te zdrave hrane da se povećavaju a objektivno sve će više loše robe da se prodaje. Kriminogene organizovane grupe će da profitiraju, a sa druge strane, mnogi će se razboleti, a neće ni znati zbog čega.

I dok se u našem ekonomskom društvu rađa sve više entiteta koja prate i kontrolišu kvalitet prehrambenih proizvoda sa razno-raznim, naravno preskupim standardima kvaliteta, non-stop se na svetskoj ekonomskoj sceni dešavaju ovakve prevare. Osim osećaja nasamarenosti i blage do umerene retardiranosti, i osim dobijanja u amanet skepticizma i paranoje odavde do večnosti, neko stvarno može da se provede kao “bos po trnju”. Najosteljivija su, po običaju deca, a zatim i osobe koje poseduju predispozicije da su skloni alergijama.

Drugim rečima, ako si alergičan na orašaste plodove i trudiš se da se zdravo hraniš, a onda proizvod koji si kupio ima ozbiljne tragove onoga što potencijalno može da ti ugrozi život, OK, nisi znao….ali definitivno sve što se dešava u našem okruženju nas tera da budemo ono što možda i nismo – oni što satima izučavaju deklaracije. Ovo je svakako korisno da zapamtite: maslinovo ulje se prodaje isključivo u tamnoj ambalaži jer je vrlo kvarljivo ukoliko je skladišteno u transparetnoj boci (bilo ona plastična ili staklena).

Podvarijanta prevare sa suncokretom i lešnicima u “maslinovom ulju” je upotreba lošijih sirovina u proizvodnji kremastog delikatesa znanog kao Nutela. Ova prevara je implementirana samo u proizvodnim serijama  Nutele, namenjenim za tržišta na kojima žive nižerazredni primerci ljudskog roda, prema viziji proizvođača ovog slatkiša. Mimo je našeg trenutnog domašaja da ovde uspostavimo relevantnu paralelu sa proizvodnjom automobila, ali svakim danom napredujemo, pa možda uskoro ponudimo i analizu tog tipa.

Dakle, kupujte provereno, ili još bolje, napravite svoju ličnu porodičnu manufakturu, što i jeste ideju Aqosa približilo životu.

Veza se automobilskom industrijom

Extra Vergine svetlosna signalizacija u automobilskom svetu trenutno se naziva “tehnologija adaptivnih LED svetala”. Aksiom je da je Mercedes E klase luksuzan model. A zašto bi bio aksiom i zašto ne možemo da ga izazovemo svojim stavom, ako znamo da se kupcima nudi sa halogenom rasvetom? Jeste, piše u deklaraciji, pa to nije prevara, ali isto tako piše i da je premijum model u pitanju, a tu onda dolazimo na pitanje: “da li su halogena svetla lešnici ili masline”?

Potpuno isto važi za prvu generaciju “superluksuznog” krosovera Porsche Macan. Isto važi i za opcione kamere za vožnju unazad na modelima marke Audi, ili pogon na prednje točkove serije 2 iz BMW-a.

Da li je opravdano reći za skaj, u bilo kom kontekstu da se radi o Artico “koži”? Da li ste znali da je Nappa koža toliko kvalitetna među kožnim materijalima koliko je pašteta visokokvalitetno meso?

Da li stvarno kupac mora da ima položen ispit sa treće godine Ekonomskog fakulteta “Komercijalno poznavanje robe” da ne bi ispao “glup u društvu”?

Da li danas kupci (bilo koje robe) posle rukovanja sa savremenim proizvođačima i prodavcima nužno moraju da prebrojavaju svoje prste, da im neki nije “slučajno” ukraden.

Pa, moraju!

Ružica Majkić & Zvezdan Božinović

(843)