Velika je verovatnoća da smo svi to osetili u nekoj prilici. Razmislite, vozite, vozite a onda najednom osetite kako vam kapci postaju teži i kako vam se oči zatvaraju. Uz nedostatak sna, ispostavlja se da vibracije određene frekvencije uzrokuju ovakve efekte.
Profesor na RMIT Stefan Robertson kaže da „uzak opseg vibracija koje se preko sedišta vozača prenose na osobu za upravljačem može izazvati pospanost u roku od 15 do 30 minuta, što je nestvarno brzo „.
Oko 20% od svih saobraćajnih nezgoda kojima je značajno doprineo umor, kao i jedan od pet vozača, su prijavili da su zadremali za volanom. Ovo čini pospanost jednim od najvećih problema na svetskim drumovima.
„Do ovog trenutka, postojali su standardi za vibracije unutar automobila, ali su oni uspostavljeni zarad povećanja nivoa komfora, jer ljudi jednostavno ne vole “truckave” četvorotočkaše,“ objasnio je Robertson, tvrdeći pritom da je studija „vest, velika vest „.
„Niko do sada nije bio svesan uticaja vibracija koje dolaze sa puta… i verovatno od motora, takođe, a što sve zajedno dovodi do pospanosti,“ nastavio je on.
Istraživanje koje je sproveo univerzitet RMIT je još uvek sveže, i nije propratilo broj smtrnih ishoda uzrokovanih umorom vozača koji je uslovljen vibracijama. Čak i u slučaju da je mali doprinos ovog uzroka, ukupnom broj stradalih, u apsolutnim pokazateljima to bi moglo da znači da hiljade vozača poginu baš iz ovog razloga. Studija bi mogla da doprinese spasavanju brojnih života, odnosno prevenciji smrtnih ishoda.
„Ukoliko nas pitate za pretpostavku u vezi broja poginulih zbog umora i pospanosti, naša procena je da to oko 250.000 ljudi godišnje, na svetskom nivou,“ kaže Robertson, „To je ogromna cifra.“
„Ako sada, za potrebe ovog razmatranja, samo 10% tog broja pripišemo negativnom uticaju vibracija, to je onda 25.000 stradalih samo zbog toga. Ukoliko postoji nešto što bi mogli da uradimo da makar delimično redukujemo nivo vibracija, dali bismo veliki doprinos bezbednosti na putevima širom sveta.“
Istraživački tim još uvek nije dostigao nivo sa koga mi mogao da ponudi dobro rešenje, ali neke ideje su već prisutne. Deo njih je u domenu primene proizvođača automobila, dok drugi deo zavisi od volje i akcije samih vozača.
“U prilici smo da koristimo određene materijale koji bi mogli da izoluju neke frekvencije koje dopiru do sedišta vozača,“ kaže Robertson.
„Moguće je da bi takođe mogli da koristimo aktivnu kontrolu vibracija, baš kao što se to čini sa uređajima za poništavanje buke. To je budućnost, ubeđen sam.“
Istraživački tim je još naglasio da dugotrajna vožnja permanentnom brzinom dovodi vozača u rizik od još štetnijeg uticaja produženih vibracija istiog intenziteta, pa bi rešenje mogla da bude i češča promena brzine kretanja. Nešto poput ponovnog startovanja računara, samo u svetlu uticaja na organizam vozača. Naravno, mogućnost primene ove taktike umnogome zavisi i od uslova u saobraćaju.
(493)
