Analiza: Ford, PSA, Renault i VW bacaju akcenat na laka komercijalna vozila

Veliki vanovi i kombi vozila, od životnog su značajna za firme koje se bave dostavom i trgovinom. Možda nisu u prvom planu i na naslovnim stranama magazina, ali za proizvođače automobila su od nesagledivog značaja.

Ovaj segment proizvođačima donosi visoku profitnu maržu, do 10 odsto pa čak i više, kažu analitičari, što je uporedivo sa bogato opremljenim SUV-om. Troškovi razvoja lakih komercijalnih vozila su niži i manje tehnološki opterećeni. Prognoze za evropsko tržište kažu da će prodaja ovog tipa vozila biti stabilna i u porastu.

Još od 2016., Ford, PSA grupa i Renault Nissan Mitsubishi alijansa, kreirali su zasebne LCV entitete, da bi profitirali  u okviru međusobne sinergije između različitih marki, što povećava profit i na kraju krajeva ima za posledicu povećavanje tržišnog učešća.

„Proizvođači automobila su oduvek bili svesni da je LCV segment visokoprofitabilan“, rekao je Tomas Glendining, analitičar pri BMI Researchu u Londonu. „To je veoma važno tržište za njih, što lako može da se uvidi sa globalnog aspekta.“

Ipak, do dotičnih profita se nije došlo lako. Flotni i individualni kupci su nemilosrdno fokusirani na dve stvari: ukupne troškove vlasništva i praktičnost, kažu analitičari.

„Nema mnogo emociju na tržištu lakih komercijalnih vozila“, kaže Felipe Munjoz, analitičar iz JATO Dynamicsa, koji prati broj registracija. „To je tržište u kojem glavnu ulogu igraju troškovi i beneficije, i zbog toga nema mnogo diferenciranosti između proizvoda. Sve se svodi na to koliko povoljno možete da istrgujete.“

Kategorija Evropske unije za LCV vozila je N1 – „vozila za prevoz robe, koja imaju maksimalnu masu do 3,5 metričkih tona“. Postoje tri težinske klase u okviru kategorije – do 1.250 kilograma, od 1.250 do 1.700 kilograma i od 1.700 do 3.500 kilograma.

U praksi, većina lakih dostavnih vozila su vanovi, mada su mnogi modifikovani u fabrici od strane trećeg lica. Kamioneti takođe mogu biti klasifikovani u LCV kategoriju, baš kao i putnički automobili, mada se u nekim zemljama zahteva da zadnja stakla budu prekrivena a zadnja klupa uklonjena.

Ko je broj 1?

Prošle godine, Ford je bio na čelu sa 317.387 prodatih primeraka, uključujući i bestseler u segmentu, Transit Custom (111.130 prodatih jedinica), kažu podaci JATO-a.

Ukupno gledajući, prodato je 2,02 miliona LCV modela, što je 3,7 odsto više u odnosu na 2017. Renault je imao 294.196 novih registracija, Volkswagen 246.414 a Peugeot 219.788. Citroen, Mercedes-Benz i Fiat su takođe prodali više od 150.000 „dostavnjaka“ tokom 2017.

Analitičari kažu da ne treba očekivati nove igrače koji bi mogli da otkinu deo tržišnog kolača, kažu analitičari. Vladajući brendovi će ostati na svojim pozicijama kako na srednjeročnom, tako i dugoročnom planu, kaže Tatjana Hristova, analitičarka pri IHS Markitu, dodavši da oni „imaju bogato iskustvo s kupcima“.

Hans Šep, generalni direktor komercijalnih vozila Ford of Europe je rekao: „Poslovanja zahtevaju odgovarajuće proizvode da bi posao bio obavljen na pravi način uz najniže moguće troškove u okviru vlasništva i eksploatacije. Ukolio naši vanovi nastave da zadovoljavaju te kriterijume, kupci će nastaviti da se vraćaju Fordu.“

Šep je takođe izjavio da je Ford u procesu revidiranja i redizajniranja LCV game, počev od Transit Custom jednotonca sa prednjim pogonom i povrata Fieste Van, komercijalne verzije hedžbeka iz B segmenta.

Ford je zadržao vođstvo i u prvom kvartalu 2018. sa 84.851 isporučenim primerkom (JATO). Transit Custom je ostao najprodavaniji sa 28.743 nove registracije, ali su PSA „braća“ iz Citroena i Peugeota, Berlingo i Partner, završili kod više od 45.000 novih vlasnika, što je porast od oko 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, slika je malo „zamućena“ zbog brojnih međukompanijskih saveza i deljenja modela između različitih automobilskih grupa. Primera radi, na nivou grupa, PSA vodi sa 509.008 prodatih lakih komercijalnih vozila u 2017., i tržišnim učešćem od 20 odsto. Tu su uključeni Peugeot, Citroen i nova akvizicija – Opel/Vauxhall. Međutim, dok su Peugeotovi i Citroenovi vanovi identični s praktičnog aspekta, Opelov Combo je isto što i Fiat Doblo, s kojim deli proizvodne linije u fabrici u Turskoj. Opel Vivaro srednje veličine je verzija Renault Trafica a veći Movano je praktično isto što i Renault Master i Nissan NV400.

S proizvodne strane, PSA i Fiat Chrysler imaju dugoročne zajedničke poduhvate sa Sevel Sudom u Italiji (PSA je otkupila Fiatov deo u sličnoj Sevelnord fabrici u Francuskoj). Renault proizvodi Movano za Opel kao i NV400 za Nissan u fabrici u Batiljiju u Francuskoj. Iz Nissanove fabrike u Barseloni izlaze Renault Alaskan i Mercedes X klase, uz matičnu Navaru.

Opel je nakon preuzimanja od strane PSA malo „promešao karte“ što se proizvodnje tiče. Nova linija malih vanova grupe (Peugeot Partner, Citroen Berlingo i Opel Combo) će se proizvoditi u Portugaliji i Španiji, dok se prethodni Combo proizvodio u Fiat Chryslerovoj fabrici u Turskoj. Vauxhallova fabrika u Lutonu će isporučivati Peugeot Expert, Citroen Jumpy i Opel/Vauxhall Vivaro nove generacije, koji će preći na Renaultovog preći na PSA dizajn.

Profitabilna, dokazana tehnologija

„Tržište lakih komercijalnih vozila je profitabilnije nego ikada ranije“, kaže Hristova. Proizvođači automobila, naravno, ne žele da otkriju tačne brojke, ali analitičari navode profitne marže od 8 do 11 odsto. „Ukupno gledajući, proizvodnja i razvoj lakih komercijalnih vozila je mnogo jeftinija u odnosu na segment putničkih automobila, što ostavlja prostor za veće marže.“

Ušteda započinje sa razvojem. Vanovi imaju dug životni ciklus, a nove generacije su praktično bazirane na prethodnim, s tim što koriste dokazane i odavno isplaćene tehnologije. „Tržište komercijalnih vozila izvlači prednosti iz investicija koje su proizvođači već imali u kategoriji putničkih automobila“, kaže Hristova.

Primera radi, novi kompaktni vanovi PSA, Berlingo, Partner i Combo su razvijeni zajedno sa General Motorsom, pod ugovorom iz 2012. Oni kombinuju matičnu EMP2 platformu za putnička vozila za prednji deo vozila, sa postojećom arhitekturom za zadnji deo vozila. Motori se takođe dele sa putničkim modelima.

Volkswagen Caddy, deseti na listi najprodavanijih LCV u Evropi, koristi MQB modularnu platformu grupe, koja će do 2020. godine činiti 80 odsto globalne prodaje kompanije. Nova generacija Dacije Dokker (prodaje se u putničkoj i komercijalnoj varijanti), najverovatnije će koristiti Renault Nissan Mitsubishijevu CMF platformu, kaže Hristova.

S tim što se su sve ključne stvari opterećene pravilima, nema mnogo mogućnosti da proizvođači automobila iskažu svoju kreativnost, individualnost i osoben stajling, kažu analitičari.

I, dok automobilske kompanije konstantno dodaju skupe tehnologije u svoja vozila, sisteme vozačke asistencije u putničke modele, dobar deo toga neće moći da se pronađe u budućim vanovima. „Imamo mnogo kupaca kojima su ova vozila sredstva za rad i u skladu s tim oni žele samo ono što im je neophodno za obavljanje posla, tako da će samo najpopularnije komponente iz putničkih vozila biti prenesene i u komercijalna vozila, dodala je Hristova.

Ono na šta će kupci vanova svakako potrošiti novac je tehnologija koja im direktno pomaže u okviru delatnosti kojom se bave. „Primera radi, automatsko kočenje u slučaju krajnje nužde može da smanji premije osiguranja“, kaže Glendining. Ford recimo, implementira modeme u svoja vozila, što će poboljšati produktivnost i pogodnosti za rad. „Kupci će platiti dodatni iznos samo ukoliko im isporučite visokokvalitetno, produktivno vozilo, koje će uneti novu vrednost u poslovanje“, kaže Šep iz Forda.

Said Ašvani Gupta, čovek koji vodi segment lakih komercijalnih vozila u Renault Nissan Mitsubishi alijansi kaže: „Ono što prvo želimo da uradimo je da uvedemo sisteme autonomne vožnje sa aspekta bezbednosti vozača.“ Gupta je takođe rekao da je 80 odsto Nissana NV300 opremljeno naprednim sistemom kočenja u slučaju krajnje nužde. Nissanov ProPilot, koji omogućava automatsko upravljanje, ubrazavanje i kočenje unutar jedne vozne trake, biće dostupan kod novih Nissanovih i Renaultovih modela sa šasijom, rekao je on.

Kanarinac u rudarskom oknu

Prodaja vanova je usko povezana sa širim ekonomskim ambijentom. Prodaja je počela da se srozava počev od 2009., tokom globalne recesije, nakon propasti Lehman Brothersa, kao i 2012-2013., tokom dužničke krize u Evropi. Ipak, ovo tržište je sada na boljim pozicijama nego u vreme pre krize. „Uvek sam koristio prodaju LCV vozila kao svojevrsnog kanarinca u rudarskom oknu“, rekao je Glendining iz BMI Researcha. „Oni su uvek prva stvar koja nagrabusi i prva koja se vraća.“

Gledajući na ostatak 2018., analitičari kažu da evropskom tržištu predstoji minimalan ili nikakav rast, delom zahvaljujući posledicama ranijih problema. „Očekujemo da tržište stagnira“, rekla je Hristova iz IHS-a. Ona je takođe spomenula da su vanovi koji su prodati 2012-2013., kada je bila poslednja kriza, na kraju svog životnog ciklusa, tako da će biti potrebno manje vozila da ih zameni.

Glendining prognozira rast od 2 odsto u toku 2018., kao i porast od dodatnih 11 odsto sa istekom 2021. On je sugerisao da zatezanje emisionih standarda, uključujući restrikcije koje se uvode za starija dizel vozila u nekim gradovima, zapravo pokreće prodaju. „Flotni menadžeri moraju svoja vozila da usklade sa Evro 5 i Evro 6 normama, što će doprineti razvijanju ovog tržišta.“

Praksa kupovine preko interneta je veoma korisna za male vanove, kažu analitičari. To je jedini segment sem kamioneta, koji je porastao od 2008., sa 529.681 prodajom u 2017., u odnosu na 390.389 2008. godine pre recesije, kažu podaci JATO-a.

Proizvođači automobila profit traže i na tržištima van Evrope. PSA je napravila značajan proboj u Južnu Ameriku, a započela je proizvodnju u fabrici u Kalugi, u Rusiji. Renault ima za cilj da poveća prodaju na globalnom planu za 40 odsto, do 2022., a „na nišanu“ kompanije je i zajednički poduhvat sa Jinbei Brillianceom.

Investicije poput ovih u komercijalna vozila su generalno dobitna kombinacija, kažu analitičari. „Na kraju krajeva, uvek ćete pronaći kupce“, kaže Hristova. „Industrija i trgovina su neraskidivi deo ekonomije.“

Priredio: Pavle Barta

(608)