Analiza: Sve o CNG segmentu

Nakon petogodišnje stagnacije, podstaknuta snažnom tražnjom za vozilima iz Volkswagen grupe u Italiji, evropske potrebe za vozilima koja za pogon koriste komprimovani prirodni gas (CNG) pokazuju znake oporavka.

VW grupa je najzaslužnija za uvećan broj registrovanih novih vozila koja koriste CNG, koji je u prvom kvartalu u Evropi, iznosio 60%. Ujedno, ovaj proizvođač je postao najznačajniji prodavac CNG vozila na italijanskom tržištu, koje je istovremeno i vodeće tržište Starog kontinenta, po ovom pitanju.

Pomalo ironično, napori koje je VW grupa uložila da bi postigla takav uspeh na Apeninskom poluostrvu, primorali su nemačku marku da obustavi prijem porudžbina za CNG verzije Golfa, pošto proizvodni pogoni nisu mogli da postignu da uhvate korak sa rastućom tražnjom.

Ukupan broj isporučenih CNG vozila, za prva tri meseca, iznosio je 19.496 primeraka, od čega se na, vodeći Golf odnosi brojka od 4.518 jedinica. Ove podatke je obezbedila Asocijacija evropskih proizvođača automobila (European car industry association ACEA). Iza VW Golfa slede: Škoda Octavia (2.775); Seat Leon (2.010), uz model Fiat Panda (1.645) na četvrtom mestu. Ove statističke podatke je obezbedio čuveni JATO Dynamics.

VW marka je uspela da na evropskom tržištu plasira dva puta više CNG vozila, kojih poseduje tek tri u okviru game. U prvom kvartalu ove godine prodato je 7.072 primerka, spram 3.418 jedinica lani. Italijansko tržište je prednjačilo sa prodajom od 5.661 vozila, nasuprot prošlogodišnjih 2.718. Ovakav rast prodaje je prisilio nemačkog proizvođača da prekine prijem narudžbina za tržišnog lidera u ovom segmentu, Golfa, navode dva izvora.

Sestrinski model u odnosu na Golf, Audi A3 CNG koji počiva na identičnoj MQB platformi, i dalje je moguće naručiti u Italiji, ali se na isporuku čeka osam meseci. Kako navode u Volkswagenu, tražnja u prvom kvartalu je viša od prognoza koje je grupa imala, a koje su pokrivale celu godinu.

Potencijal rasta

Tokom prethodne godine, prodaja CNG vozila u Evropi je pala za 15%, na cifru od 49.243 primerka, dok su isporuke vozila koja za pogon koriste tečni naftni gas (LPG) porasle za 32%, odnosno iznosile su 153.863 jedinice. Italija ostaje daleko najvažnije tržište za obe vrste vozila (CNG i LPG). Prodaja CNG vozila u Italiji je, u 2017. godini iznosila 32.743 primerka, dok je broj novoregistrovanih LPG automobila dostigao brojku od 129.042 jedinice. Ostale evropske zemlje zaostaju za Italijom, ali je svejedno tražnja za CNG vozilima, i na tim tržištima, porasla za 155%, u prvom kvartalu ove godine.

Uprkos nedavnom oporavku, tržišna niša koju zauzimaju CNG vozila ostaje sićušna, odnosno predstavlja svega 0,5% ukupne prodaje u Evropi, tokom prvog kvartala. Čak su čisto električna, kao i vozila koja koriste plug-in hibridnu tehnologiju zauzela veće tržišno učešće sa 0,89% i 0,78%. CNG vozila zaostaju i za LPG automobilima, čija prodaja je, iako niža za 1,5% (41.826 jedinica), ipak zabeležila 1% tržišnog učešča.

„U budućnosti, bićemo svedoci zastupljenosti više vrsta goriva na tržištu, uključujući benzin, naftu, struju, gas, kao i kombinaciju fosilnih goriva i električne energije,“ kaže Kristijano Musi, izvršni direktor kompanije Landi Renzo, najvećeg dobavljača iz Italije za vozila koja pokreće prirodni gas. „Vidimo da su CNG vozila u boljoj poziciji sada, kako bi njihov plasman u narednim godinama dalje rastao, posebno u okolnostima u kojima se proizvođači trude da ispune strožije emisione zahteve. LPG vozila će nastaviti da igraju važnu tržišnu ulogu u nekim zemljama.“

Ovim povodom Roman Žile, analitičar u IHS Markit, je izjavio „Predviđamo rast prodaje CNG vozila u Evropi, u naredne četiri godine, ali ne očekujemo da tržišno učešće ovih vozila premaši 1%.“

Da li da očekujemo još novih CNG modela?

Do ovog trenutka, jedino su Fiat Chrysler Automobiles i VW grupa razvili širu gamu CNG modela. FCA poseduje dugu tradiciju u ovoj oblasti, zahvaljujući popularnosti ovog tipa goriva u Italiji, najvažnijem tržištu. Ovaj proizvođač trenutno nudi CNG verzije sledećih modela: Fiat Panda, Punto, 500L i Qubo.

Tržišna ofanziva koju je u ovom segmentu pokrenula VW grupa, uhvatila je FCA na “krivoj nozi”. U prvom kvartalu, marka Fiat je imala samo dva predstavnika u prvih deset najprodavanijih CNG modela na evropskom tržištu, dok su preostalih osam mesta držali brendovi u sastavu nemačkog giganta.

SEAT, izvorno španski proizvođač koji posluje u sastavu VW grupe, odgovoran je za primenu CNG tehnologije, unutar nemačkog konglomerata. Na Salonu automobila u Ženevi koji je održan ovog marta, Škoda, još jedna marka iz sastava VW grupe, predstavila je krosover Vision X concept, koji je koristio hibridni sklop (benzin/CNG) uz podršku elektromotora koji je snagu dobijao iz baterije od 48 volti. Debi serijske verzije modela Vision X je najavljen za sledeću godinu.

Francuski proizvođači su bili pasivni u ovom sektoru, do ovog trenuka. Međutim, izvori unutar industrije navode da Renault trenutno analizira isplativost predstavljanja CNG verzija modela marke Dacia, svog niskobudžetnog brenda, koji je već odlično pozicioniran u LPG segmentu.

Duga lista skeptika

Ostali proizvođači biraju da budu po strani, po ovom pitanju. Opel/Vauxhall nudi CNG varijante svojih modela Astra i Zafira, ali je celokupna strategija vezana za razvoj vozila pokretanih prirodnim gasom razvijena tek nakon preuzimanja od strane PSA grupe.

Mercedes-Benz, koji je ranije nudio CNG verzije B klase, je obustavio proizvodnju. „Tražnja za modelima pokretanim prirodnim gasom, u segmentu putničkih automobila, drastično je pala,“ izjavio je portparol Mercedesa. Kao i ostali proizvođači, Mercedes i dalje vidi CNG opciju „kao integralni deo portfolija vezanog za laka komercijalna vozila, prevashodno zbog neizmenjene tražnje u ovom sektoru.“

Japanski i južnokorejski proizvođači su, takođe hladni na CNG segment, kao svojevrsnu alternativu dizelu. „Proširenje ponude naše game u smislu uvođenja CNG vozila, jednostavno ne bi bila isplativa investicija,“ rekao je direktor prodaje divizije Hyundaija za Evropu, Andreas-Kristof Hofman.

Prednosti CNG-a

Situacija sa CNG-om, kao i perspektive razvoja su veoma slične sa trenutnom fazom razvoja čisto električnih automobila. Velike nade, uprkos niskom tržišnom učešću, rastuća mogućnost izbora dostupnih modela, ali uz problem sa infrastukturom, odnosno brojem stanica za punjenje.

CNG vozila poseduju nekoliko značajnih prednosti: autonomija im je već na nivou najboljih primeraka čisto električnih vozila, uz dodatni, klasični rezervoar za benzin. Na to treba dodati i vreme dopune rezervoara, koje je samo za trunku duže u odnosu na klasične benzince.

CNG vozila imaju niže nivoe CO2 emisija u odnosu na vozila pokretana benzinom, a uporedive sa onim koja koriste naftu kao pogonsko gorivo, uz bitnu razliku koja se odnosi na drastično niža isparenja zloglasnih azotnih oksida i čestica čađi. Emisije ugljen-dioksida VW Golfa, koji koristi CNG za pogon, deklarisane su na nivou od samo 98 grama po kilometru, naspram 106 g/km koje karakterišu uporedivu dizel verziju i 109 g/km, što je rezultat benzinske verzije.

Prema pravilima koja važe u EU, CO2 emisije vozila koja mogu da koriste dve vrste pogonskog goriva, deklarišu cifre koje se odnose samo na situacije u kojima se koristi isključivo gas, što daje nižu vrednost. Dodatno, CNG vozila mogu da za pogon koriste i biometan, koji predstavlja obnovljivi izvor energije, s obzirom na to da se proizvodi iz poljoprivredne biomase, kao i iz agroindustrijskog i ostalog organskog otpada iz domaćinstava.

Cenovna pozicioniranost

Zašto prodaja CNG vozila nije na višem nivou već sada? „Glavne odrednice tražnje predstavljaju ukupni troškovi vezani za vlasništvo nad vozilom, kao i stepen razvoja infrastrukture,“ kaže Andrea Algiši, glavni operativni rukovodilac u Westport Fuel Systems, jednom od najvećih dobavljača za CNG i LPG module. Ukupan trošak povodom vlasništva nad vozilom zavisi od nabavne cene, cene goriva i eventualnih podsticaja.

Nabavna vrednost je uporediva sa istom koja se odnosi na dizel vozila, ali je cena goriva niža. u Italiji, CNG košta između 0,9 i jednog evra za kilogram, dok dizel košta 1,42 evra a benzin 1,55 evra za litar. Da napomenemo da jedan kilogram CNG-a poseduje otprilike istu energetsku vrednost kao 1,5 litara benzina.

U principu, cene za CNG i LPG gorivo su niže od cena benzina i dizela, ali, komparativna prednost CNG-a je negde sredinom decenije izgubila dosta na težini, s obzirom na to da je cena ostala na stabilnom nivou dok su, istovremeno cene benzina i dizela padale, zbog najnižih nivoa cena sirove nafte. Ova okolnost je u velikoj meri doprinela padu prodaje vozila iz CNG segmenta. U Italiji, na primer, prodaja CNG vozila je opala za više od 50%. Tokom 2014. godine, prodato je 72.363 primerka, dok je u 2017. prodato samo  32.743 jedinice.

„Pad cena nafte je doprineo tome da CNG vozila izgube na atraktivnosti u poređenju sa-vozilima koja energiju dobijaju iz konvencionalnih energenata (dizela i benzina),“ kaže Fabricija Vigo, rukovodilac odeljenja za komunikaciju sa institucijama u italijanskoj asocijaciji automobilske industrije ANFIA. Cenovna pristupačnost ovih vozila se može izmeniti putem državnih podsticija ili marketinškim kampanjama, baš kao što je to uradio VW u Italiji, nudeći CNG verziju Golfa po istoj ceni kao benzinski model. Pored toga, VW je ponudio nemačkim kupcima i podsticaje do sume od 2.000 evra, kako bi promovisao uvećanu gamu CNG vozila.

U partnerstvu sa industrijskim konzorcijumom CNG Mobility, VW grupa „teži da obezbedi porast broja registrovanih CNG vozila u Nemačkoj da bi dostigli brojku od million automobila do 2025. godine,“ napisao je VW u svom februarskom saopštenju za javnost. Prodajne cene za vozila iz ovog segmenta imaju brz učinak jer je „kupac CNG vozila veoma osetljiv na visinu troškova“, kaže Algiši.

Infrastrukturne prepreke

„Mnogo toga je suprotstavljeno tečnoj instalaciji stanica za punjenje CNG-om,“ navodi izvršni direktor kompanije SEAT, Luka de Meo, u jednom od nedavnih razgovora sa novinarima. Samo Italija i Nemačka poseduju gustu mrežu stanica za punjenje ovim energentom. U ove dve države funkcionišu 1.206 i 861 stanica, redom. Ovaj podatak je obezbedila Asocijacija nacionalne gasne industrije NGVA.

Švajcarska, Austrija i Češka Republika takođe poseduju relativno gustu mrežu stanica za punjenje. Francuska i Španija su daleko iza sa samo 57 i 51 stanicom, redom. Velika Britanija, pritom, uopšte nema razvijenu mrežu za CNG ili LPG vozila.

Zvezdan Božinović

(5297)