Navodno će izgledati nalik na Terzo Millennio koncept.
Lamborghini je započeo predstavljanje svog novog hiperautomobila, za sada tokom događaja iza zatvorenih vrata, a po prvi put u istoriji kompanije, usvojen je hibridni pogon. Po neimenovanom insajderu, koji je dao izjavu za TheSuperCarBlog.com, radni naziv nove mašine je LB48H i navodno izgleda poput Terzo Millennio koncepta. Italijanski proizvođač egzotičnih automobila planira da proizvede 67 primeraka i proda ih po ceni od 2,5 miliona dolara po jedinici.
Detalji su za sada siromašni, ali očekujemo da će sve više informacija biti obelodanjivano kako vreme bude prolazilo. Po anonimnom izvoru, Lambo planira da svoju novu perjanicu predstavi na događajima u Njujorku i Tokiju.
Direktor sektora za istraživanje i razvoj Lamborghinija, Mauricio Ređijani, već je nagovestio šta bi moglo da se očekuje kada je hibridni hiperautomobil u pitanju. Središnje pozicionirani V12 se podrazumeva, s tim što će dodatna snaga dolaziti iz elektromotora. Aktuelna transmisija bi trebalo da nastavi da obavlja zadatak.
Lamborghini vidi hibrid kao idealnu soluciju u ovom momentu, koja bi osigurala fascinantan zvuk, ali bi doprinela poštovanju ekološke regulative. Pored toga, elektrifikacija donosi i više snage.
„Smatram da Lamborghini neće biti spreman za potpuno električni model pre 2026“, rekao je Ređijani u aprilu. „Hibridi su korak ka ostvarivanju tog cilja.“ On je kasnije elaborirao da aktuelna tehnologija baterija nije dovoljno razvijena da bi se razvio električni superautomobil. Terzo Millennio koncept čini sjajnu polaznu osnovu, s obzirom na njegov futuristički izgled. Samo ime je simbolično, jer znači „treći milienijum“. Doduše, koncept je zamišljen kao električno vozilo sa motorima u svakom točku ponaosob, a u teoriji je primenjena tehnologija koja bi bilo kakve pukotine popunjavala hemikalijom koja bi bila sprovedena kroz „mikrokanale“. Praktično, reč je o automobilu koji samostalno popravlja karoseriju.
Svojevremeno, Ređijani je rekao: „Ne mogu vam reći kada… Postoje neke komponente koje su bliže industrijalizaciji od drugih“.
(225)
