Svima je poznat Ford GT40 koji je pobedio LeMans 24 sata trku četiri godine za redom (1966-1969), ali da li ste znali ko je trebao da bude njegov duhovni naslednik? Američki proizvođač vozila je završio karijeru na najzahtevnijoj trci na svetu, ali je bio spreman da se oproba u reliju. Nažalost, novi GT70 se pokazao kao veliko razočaranje i gotovo ugasio planove Forda za budući auto-moto sport.
Sve do kasnih 1960-ih godina automobilska industrija u Nemačkoj se delila na one sportske proizvođače (Porsche), luksuzne (Mercedes i BMW) i narodne (Volkswagen, Opel i Ford). Situacija se naglo promenila 1968. godine kada je Opel debitovao sa novim GT-om, atraktivni i pristupačni kupeom za koga Ford nije imao odgovor. Fordov drugi problem je ležao u samom auto-moto sportu. Do navedenog perioda kompanija je osvojila gotovo sve šta se moglo osvojiti osim reli šampionata, koji je u Evropi počeo da privlači sve veći broj ljubitelja. Dok se Escort pokazao kao dostojan predstavnik u reliju, do ranih 1970-ih godina pored standardnih konkurenata iz Lancije i Saaba, Ford je dobio još dva velika rivala – Porsche i Alpine.
Krajem 1969. godine u Ford je stigao Stjuart Tarner, nekadašnji inženjer u British Motor Company (BMC) koji je predvodio Minijev reli tim. Prvi reli Tarnera u Fordu je bio u Monte Karlu početkom 1970. godine, ali kada je tim osvojio tek peto mesto postalo je jasno da Escort ipak ne može da zadovolji zahteve. Escort je ipak razvijen da bude jeftin ekonomični automobil i napraviti sportistu od njega je bila nemoguća misija što je označilo da američki proizvođač vozila mora da razvije potpuno novi automobil.
Većina inženjera u timu su bili oni koji su ranije radili u GT40 programu pa je novitet poneo GT70 oznaku. Za razliku od Porschea i Alpine, čiji su predstavnici pružali motor postavljen pozadi, GT70 je morao da ima centralno postavljen motor i da bude dovoljno fleksibilan da podnese različite radne zapremine motora, pošto je ideja zahtevala takmičenje u nekoliko različitih disciplina. Jedna od njih je bio takozvana Grupa 4, koja je zahtevala 400 serijskih primeraka, a da bi pobeđivao u reliju, automobil je morao da bude dovoljno čvrst da savlada sve terene i pritom dovoljno lagan da bude brz. To je označilo da kompanija mora da koristi skupocene materijale, a primera radi, karoserija je bila teška svega 65 kilograma. Dizajn je u velikoj meri ličio da spomenuti Opel GT i bio veoma tipičan za sportske proizvode iz svog vremena, a cela školjka je razvijena od fiberglasa. Sa težinom od svega 756 kilograma, GT70 je trebao da bude u stanju da dostigne maksimalnih 256 km/h.
Najteži posao je nastao kada je trebalo ideju predstaviti prvom čoveku kompanije i unuku osnivača Henriju Fordu II. Čelnici britanske divizije su najavili početnu cenu od 5.000 dolara (u vreme kada je Escort koštao samo 2.000 dolara) i da će prvi model debitovati na reliju Monte Karlo početkom 1971. godine – svega četiri meseca kasnije. Henri je sa zadovoljstvom odobrio program, najviše iz razloga što je Fordu u Evropi definitivno falio lider po pitanju imidža.
Prvi model je javnosti predstavljen u septembru 1971. godine na Salonu automobila u Torinu, a pokretao ga je serijski V6 motor zapremine 2,6 litara sa 125 ks. Trkačka verzija je duplirala snagu pa, uparen sa niskom težinom, GT70 je bio izuzetno brz u idealnim uslovima. Nažalost, i ostatak vozila je uglavnom razvijen oko delova već postojećih na ostalim Fordovima, pa tako GT70 nije bio dovoljno „čvrst“ da savlada teške terene. Već na prvom lokalnom reliju u Francuskoj, vozač Rodžer Klark, je morao da odustane nakon problema sa motorom, kočnicama i ogibljenjem. Usledio je veoma uspešan Tour de France gde je jedan od modela bio na pragu pobede pre nego što se slupao, a neki primerci su kasnije koristili manji 1,6 litarski motor za bolji balans.
Posle samo pet proizvedenih primeraka, Ford je iznenada ugasio projekat krajem 1973. godine. Razloga za tako nešto ima nekoliko. Svetska ekonomska kriza je smanjila Fordov budžet za razvoj noviteta i kompanija se povukla iz gotovo svakog auto-moto sporta u kom se takmičila. GT70 nikako nije opravdao ni očekivanja, a onda je Escort iznenada počeo da pobeđuje u reli šampionatu čime je bilo teško opravdati proizvodnju još jednog modela. FIA je takođe nagovestila promenu pravila za homologaciju sa većim brojem serijskih primeraka.
Tri od proizvedenih pet primeraka su danas u privatnim rukama, a jedan od njih (ukupno treći proizveden sa 1,6 litarskim motorom) je pre nekoliko godina i restauriran. GT70 nije uspeo u svom planu, ali Escort će ostaviti snažan pečat u reliju, dok će se Ford ponovo oprobati sa sličnim modelom RS200 tokom 1980-ih godina.
Zoran Tomasović
(457)
