Toyota Motor Corp. planira da, prvo na američkom tržištu, započne sa prodajom vozila koja će, putem tehnologije bežičnog prenosa podataka kratkog dometa, biti u stanju da razmenjuju informacije među sobom. Na ovaj način, hiljade saobraćajnih udesa bi moglo biti izbegnuto.
Američko Ministarstvo saobraćaja će, pre toga, morati da odluči da li da usvoji predlog prema kome bi se od svih budućih proizvođača zahtevala mandatorna ugradnja ove napredne tehnologije. Toyota veruje da će uspeti da primeni ovo tehnološko rešenje do sredine 2020., na većini vozila iz svoje game koja se nalaze u ponudi na američkom tržištu. Pored toga, Japanci veruju da će i sam sadržaj ove objave, podstaknuti ostale proizvođače automobila, da slede primer.
Administracija bivšeg američkog predsednika je u decembru 2016. godine predložila obaveznu primenu ove tehnologije, uz ostavljen rok proizvođačima u trajanju od četiri godine, za razvoj i implementaciju. Predlog je podrazumevao opštu saglasnost, i primenu jednoobrazne tehnologije među svim proizvođačima, kako bi se osiguralo da sva vozila u saobraćaju “govore istim jezikom”.
Endrju Kece, potpredsednik Toyote zadužen za pitanja planiranja i strategije, je izjavio da je ovaj potez kompanije osmišljen kako bi podstakao ostale proizvođače, organe vlasti, i sve entitete zadužene za održavanje putne infrastrukture, da se pridruže naporima usmerenim na podizanje bezbednosti na putevima, uprkos nedovoljno profilisanoj zakonskoj regulativi.
“Prioriteti naše posvećenosti ovoj temi se mogu poređati ovako: pod jedan, lansiraćemo tehnologiju; pod dva, mnogo bi voleli da vidimo ostale proizvođače kako slede naše liderstvo,” izjavio je Kece.
Proizvođačima automobila je još 1999. godine dozvoljeno da koriste frekvenciju od 5.9 GHz za komunikaciju među vozilima. Iako su istraživanja u vezi ove tehnologije trajala duže od decenije, blagodeti koje bi primena pružila, nisu iskorišćene. Mnoge uticajne političke figure u SAD, danas smatraju da bi moralo da se više uradi na ovu temu.
U 2017. godini, General Motors je uključio opciju komunikacije među vozilima, u svoj Cadillac CTS, koji je do danas ostao jedini model u gami, koji koristi ovu tehnologiju. Vozila koja su u stanju da razmenjuju informacije među sobom su bila predmet mnogobrojnih pilot programa duže od jedne decenije. Koristila su sisteme koji su omogućavili domet od 300 metara za razmenu informacija koje se tiču: lokacije, brzine i pravca kretanja vozila.
Predmetni podaci su se očitavili brzinom od deset razmena u sekundi, među obližnjim vozilima, omogućavajući na taj način identifikovanje rizika i slanje upozorenja vozačima. Na ovaj način je u velikoj meri podignuta bezbednost, posebno na prometnim raskrsnicama.
Toyota ovu tehnologiju već primenjuje, počev od 2015. godine, u matičnom Japanu, na nekih sto hiljada vozila.
Odnos troškova i dobrobiti
Američki Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (National Highway Traffic Safety Administration – NHTSA) je prošle godine izašao sa informacijom da bi ugradnja ovog sistema mogla da košta dodatnih 135 do 300 američkih dolara po vozilu. Kumulativno, to bi iznosilo 5 milijardi dolara za godinu, ali bi se primenom ovog rešenja sprečilo do 600.000 saobraćajnih nezgoda, štedeći na taj način do 71 milijarde dolara svake godine.
NHTSA je objavila da “još uvek nije doneta konačna odluka” u pogledu primene ove tehnologije, kao i da ne treba očekivati dalje pomake sa tim u vezi, pre decembra.
Najveći proizvođači, regulatorni organi i ostali zainteresovani su prošle godine urgirali kod državnog sekretara za pitanja saobraćaja, Ilejn Čao, kako bi finalizirala standarde za primenu tehnologije, insistirajući na značajnim pozitivnim efektima obavezne implementacije.
(172)
