Zanimljivost dana: Kako je Honda posramila General Motors

Početkom 1970-ih godina Honda je još uvek bila relativno mala kompanija, koja je zavisila od prodaje motora i bila spremna da se povuče iz automobilske industrije. S druge strane, General Motors (GM) je bio ubedljivo najveći proizvođač na svetu, što ne znači da i giganti ne mogu naučiti od malih igrača. Posebno kada postanu arogantni.

U navedenom periodu Sjedinjene Američke Države su predstavile takozvani Clear Air Act sa ciljem da smanje stopu zagađanje, a on se u velikoj meri odrazio na auto industriju. Postalo je nemoguće zadovoljiti sigurnosne standarde bez skupocenog katalizatora, a onda je na scenu stupila Honda. Japanski proizvođač vozila je 1971. godine predstavio svoj novi Compound Vortex Controlled Combusion (CVCC) motor. On je pomerio svećice u pretkomoru, koje bi zatim zapalile smešu u cilindrima i samim tim pokretale motor. CVCC je samo što je uspeo da zadovolji nove standarde o izduvnim gasovima već je to uspeo da uradi i bez skupocenih katalizatora i direktnog ubrizgavanja goriva (s druge strane, jeste zahtevao specijalno dizajnirani karburator).

CVCC je prvi put debitovao u (1973.) Civicu i Honda je brzo počela da dobija narudžbe za licencu, uključujući i od američkih proizvođača Forda i Chryslera. Međutim, GM ne samo što nije bio zainteresovan, već je tada prvi čovek kompanije Richard Gerstenberg izjavio: „Takva tehnologija može proći na tamo nekim malim igračkama sa motorima iz motocikla, ali nikako na pravim automobilima“.

Malo je reći da je Soičiro Honda bio ljut, ali je uskoro naredio da mu se pošalje potpuno nova (1973.) Chevrolet Impala u Japan. Tamo je Honda zamenila cilindre, izduvne grane i karburator sa onima sa CVCC tehnologije, a zatim poslala Impalu nazad u Ameriku na testiranje. Test je pokazao da V8 motor zapremine 5,7 litara i dalje razvija 160 ks, uz minimalni napredak po potrošnji, ali najbitnije od svega – zadovoljio je stroge standarde o izduvnim gasovima (koji je trebalo da stupe na snagu 1975. godine) bez katalizatora.

S druge strane, kasnije dostupne informacije su pokazale da CO2 emisija jeste bila manja, ali bez katalizatora emisija štetnijih NOx emisija je bila veća. Kasnije je takođe otkriveno da je potrošnja zapravo bila za 15% veća i da raniji izveštaji su pokazali da je zapravo korištena Impala sa većim V8 motorom zapremine 6,6 litara za poređenje.

Takođe je potrebno spomenuti da GM nije bio zatvoren za strane inovacije kako zvuči na prvi pogled. Kompanija je, ipak, svakog meseca plaćala cifru od milion dolara nemačkom NSU-u za patent rotacionih motora, koje je planirala da koristi u velikoj meri sredinom 1970-ih godina. Međutim, zbog naftne krize plan je pao u vodu posebno kada je vlada pomerila nove standarde o izduvnim gasovima za 1980. godinu, što je omogućilo GM-u da razvije sopstvenu tehnologiju.

Zoran Tomasović

(12044)