Istraživanje: Sistemi asistencije uzrokuju visok stres, a malo se koriste

Sistemi asistencije vozaču postaju polako, skoro pa odlična stvar. Međutim, sprovedena istraživanja bacaju ozbiljnu senku sumnje na korisnost ovakve pomoći vozaču koju omogućava najsavremenija tehnologija.

Studija je preispitala upotrebnu vrednost sigurnosnih sistema, a kao zaključak se nametnula činjenica da oni jednostavno nisu efektivni, odnosno da uzrokuju mnogo više stresa za vozača, nego što doprinose osećaju bezbrižnosti povodom funkcionisanja istih. Povrh svega, samo je mali broj vozača koji ih uopšte koristi!

Istraživanje je organizovao Univerzitet za primenjene nauke iz Kemptena (Kempten University of Applied Sciences). Tokom realizacije studije, naučnici su testirali sistem za neželjeno napuštanje saobraćajne trake, koji prati uzdužnu horizontalnu putnu signalizaciju i interveniše u slučaju nenamerne izmene saobraćajne trake. Ukupno je bilo 50 učesnika, i to 36 muškaraca i 14 žena koji se nalaze u starosnom dobu između 18 i 65 godina. Zadatak ispitanika je bio da voze na regionalnim putevima i autoputu brzinom koja ne prevazilazi 160 km/h, sa i bez uključenog sistema za pomoć pri održavanju saobraćajne trake. U međuvremenu, vršeno je merenje nivoa stresa vozača. Rezultat: korišćenje sistema asistencije je neprepoznatljivo. Sa aktiviranim bezbedonosnim sistemom, nivo stresa vozača se drastično povećao u odnosu na interval u kojima su vozili sa deaktiviranom asistencijom.

Stres kao faktor neizvesnosti

Činjenica je da je korisnost sistema asistencije vozaču, najblaže rečeno upitna. Reakcije ispitanika tokom testova, pokazale su se neočekivanim. Zabeležene su tahikardije, odnosno ubrzani rad srca, kao i znojni dlanovi kao posledica nervoze. Eksplicitno je dokazano da je nivo stresa za vozača pri brzini od 120 km/h sa uključenom pomoći u održavanju saobraćajne trake, bio jednak sa stresom uzrokovanim drastično bržom vožnjom (160 km/h), ali bez pomoći savremenog sistema. Naučnici objašnjavaju ovakve rezultate pretpostavkom da je ljudima teško da razviju različitu matricu ponašanja u odnosu na onu koja je naučena i u primeni je više decenija unazad.

Dodatno, sistemi asistencije još nisu dovoljno razvijeni kako bi im vozači poklonili punu veru, s obzirom na brojne situacije u kojima su zakazali u realnom saobraćaju. U Nemačkoj će naredne godine biti izgrađen test centar baš za ove namene, a u njemu će naučnici, zajedno sa predstavnicima iz industrije, moći da sprovedu dalje studije vezane za tehnologije autonomne vožnje.

Sistemi asistencije se ne koriste

Američki institut za istraživanje tržišta (American market research institute „JD Power“) je u svom „Drive Report 2015“ došao do zaključka da moderna tehnologija ostavlja vozače hladnim, odnosno nezainteresovanim, barem što se tiče SAD. Usluge konsijerža (43%), Wi-Fi prenosne tačke (38%) kao i automatskog parkiranja (35%) nikada se ne koriste. Od 4.200 ispitanika, njih 20% je navelo da opcije konektivnosti „Apple CarPlay“ i „Google Android Auto“ njima ništa ne znače.

Tehničke stavke su posebno neinteresantne vozačima, a problem je još veći u situacijama u kojima sistemi tehničke asistencije nisu aktivirani automatski, u trenutku isporuke vozila kupcu.  Prema nalazima studije, vozačima ništa ne znače kompjuterski sistemi dijagnostike statusa vozila, sistem koji pomaže u održavanju saobraćajne trake, kao i sistemi koji očitavaju razdaljinu između dva mesta. Broj pojedinačnih sistema asistencije je tokom prethodnih godina dramatično uvećan, kao deo puta ka potpunom osvajanju tehnologije autonomne vožnje. Sledstveno, proizvođači automobila ugrađuju sve više i sve kompleksinije sisteme u moderne automobile. 

(431)