Američki proizvođači automobila, uvoznici, pa čak i proizvođači elektromobila, ukupno su potrošili impozantnu sumu od 49 miliona američkih dolara, tokom 2017. godine, kako bi privoleli zvaničnike iz Vašingtona, da još jednom razmisle i preispitaju odluke o ciljevima koje je u pogledu prosečne potrošnje goriva postavila Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja na putevima, a koji bi trebalo da stupe na snagu početkom 2022. godine. To je najveći iznos koji su poslovni ljudi iz automobilske industrije utrošili na lobiranje, još od 2008. godine.
Iznos koji je utrošen na lobiste, javnosti je otkriven putem internet portala The Center for Responsive Politics’s Open Secrets, koji prati obim sredstava koji se troši na lobiste u širokom rasponu raznih industrijskih sektora. Od kada je predsednik Tramp pobedio na izborima, proizvođači automobila su ugrabili priliku da priđu zvaničnicima njegove administracije, koji slove za osobe, ne tako naklonjene očuvanju životne sredine. Samo šest meseci nakon inauguracije, Trampova administracija je iznela u javnost da razmatra ublažavanje ranije zacrtanih ciljeva u pogledu limitirane prosečne potrošnje goriva, a koje je administracija prethodnika postavila na nivo od oko 4,7 litara na sto kilometara, do 2025. godine.
Prvih pet kompanija, po visini utroška novca na lobiste su prikazane u tabeli ispod:
Kompanija | Preneta sredstva lobistima (u dolarima) |
General Motors | 8.640.000 |
Toyota Motor Corporation | 5.779.000 |
Ford Motor Co. | 4.295.718 |
Fiat Chrysler Automobiles | 4.270.000 |
Honda Motor Co. | 3.265.230 |
S obzirom na to da je General Motors, sa svojom strukturom izvora profita, koji potiču od pikap i velikih SUV modela, najizloženiji riziku neispunjenja zadatih normi, logično je i njegovo prvo mesto na listi. Poslednje mesto na ovoj listi, zauzima Mazda sa samo 90.000 američkih dolara, prenetih na račune lobista, što je mnogo manje od iznenađujućih 740.000 zelenih novčanica, koje je kompanija Tesla utrošila na lobiste.
Nissan, Daimler, Volkswagen, Hyundai, Kia, Tata, BMW i Lucid, ukupno su potrošili za ove namene, 8,2 miliona dolara, što je manje od samog General Motorsa.
Međutim, ove cifre treba tumačiti sa rezervom, jer su one u realnosti znatno više. Naime, proizvođači značajne iznose uplaćuju na račune raznih udruženja, osnovanih da bi lobirala za razne namene. O tome smo jesenas već pisali, kada se digla američka kuka i motika protiv Toyote, Volvoa i još nekih proizvođača koji uživaju ugled u javnosti, ekološki osvešćenih kompanija, a kada je isplivala informacija o visini budžeta za ove namene, koji su ove grupacije izdvojile za lobiranje. Najznačajnije asocijacije ovog tipa, kao i njihovi budžeti za lobiranje su sledeći:
Alijansa proizvođača automobila (Alliance for Automobile Manufacturer): 8.100.000 dolara,
Asocijacija svetskih proizvođača automobila (Association of Global Automakers): 3.523.759 dolara: Asocijacija proizvođača motora i opreme (Motor & Equipment Manufacturers Association): 666.123 dolara,
Američki savet za politiku u automobilskoj industriji (American Automotive Policy Council): 560.000 dolara,
Asocijacija japanskih proizvođača automobila (Japan Automobile Manufacturers Association):240.000 dolara.
Sva ova sredstva su se na računima ovih organizacija našla tako što su proizvođači izvršili uplate na njihove račune, kao što smo već napomenuli. Da li su novci bačeni uludo, saznaće se vrlo brzo. Naime, Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja na putevima će objaviti novopredložene ciljeve u pogledu prosečne potrošnje goriva, već sledeći mesec.
E sad, nama ostaje da se i mi još jednom zamislimo na temu: Ima li kraja licemerju? Da li je to ona Toyota što se decenijama unazad hvali hibridnim modelom Prius, ili FCEV modelom Mirai? Ili pričamo o Hondi sa svojim FCEV predstavnikom? Da ne ređamo dalje, niko nije ovde čist. Svi su puni ekoloških priča, stiču poene tako što se zaklinju u elektrifikaciju (koja bi navodno trebalo da spasi planetu od klimatskih promena), dok sa druge strane, ispod stola takoreći, guraju ogromne svote novca, političarima – reketašima, pardon lobistima, da ne pritiskaju sa pooštravanjem ekoloških regulativa.
A najveća ironija u celoj priči je ta, što te dolare, proizvođači automobila stiču od prodaje vozila svima nama.
Priredio Zvezdan Božinović
(408)
Mene samo brine Ford sa onih 8 dolara na kraju cifre tih miliona !? Kako su je samo precizno izracunali.
?