Koja je razlika između ks, bhp i hp

Ne postoji popularniji način poređenja automobila od jednostavnog klasifikovanja prema snazi agregata. Prilikom premijere bilo kog noviteta, jedna je od prvih informacija koju proizvođač plasira, a za kojom ljubitelji automobila momentalno tragaju. Taj podatak treba da nam ukaže koliko je neki automobil brz, i da nam sugeriše kakva su mu međuubrzanja.

Nažalost, proces sagledavanja snage motora, često se pretvara u jednu opštu zbrku neuporedivih brojki koje se različito tumače od strane zainteresovanih. Ovaj problem se javlja zbog različite standardizacije mernih jedinica, u raznim krajevima sveta. Stanovnici Evrope (izuzev Britanije), Amerikanci i Australijanci koriste različite merne jedinice, prilikom merenja moći agregata. Možda je vreme da se ujedinimo oko jednog pokazatelja i njega da se držimo, svi zajedno. Do tada, korisno je znati osnovne stvari, kao i šta stoji iza različitih mernih jedinica.

(Imperijalne) konjske snage (hp) i kočene konjske snage (bhp)

Standardna jedinica mere, koja se koristi u SAD, konjska snaga (hp) vuče poreklo još od pronalaska parne mašine. Da se podsetimo istorije, Džejms Vat (kao izumitelj parne mašine) je odlučio da predloži jedinicu mere koja bi omogućila poređenje snage njegovih novih motora sa konjima, koji su u to vreme bili najvažniji “učesnici” u saobraćaju, kao i pokretačka snaga transporta. Kroz sprovođenje eksperimenata, Vat je zaključio da jedna konjska snaga jeste ekvivalent transporta tereta težine od 33.000 funti, na distancu od jedne stope po minutu. Prevedeno na mere uobičajene u Evropi (opet izuzimajući Veliku Britaniju), to izgleda ovako: konjska snaga je dovoljna za prevoz tereta od 14.968 kilograma u dužini od 30,48 centimetara u minuti.

Naravno, apsolutno niko nije imao ideju kolikom snagom raspolaže taj konj, šta je doručkovao, da li je patio od astme. Pa ipak, većina ljudi i dan, danas upotrebljava ovu konfuznu mernu jedinicu! Samo da bi pokazali koliko pometnje unosi ovakva mera, prezentujemo vam matematički proračun:

E sad, da bi dodatno iskomplikovali stvari, Britanci (po običaju), koriste termin kočena konjska snaga (brake horsepower – bhp), koji je često neusaglašen sa američkim poimanjem konjske snage – horsepower (hp). Kočena konjska snaga, iliti snaga motora na zamajcu je izvedena jedinica koja treba da ukaže na meru snage. Predstavlja veliki bubanj sa unutrašnjom vodenom kočnicom koji meri otpor kočione sile proizvedene rotacijom radilice motora.

U Americi, ova se forma testiranja sprovodi korišćenjem par pomoćnih komponenti dodatih motoru koji je u pogonu, dozvoljavajući pogonskom sklopu da slobodnije diše i koncentriše sve svoje napore ka prenosu energije kroz uređaje za merenje.

Međutim, u Velikoj Britaniji, pomoćne dodatne komponente se uključuju u test, a one koriste deo proizvedene energije, za svoje potrebe. Ovo verovatno jeste dodatna komplikacija, ali svakako odslikava realnost na bolji način. Primer se može pronaći, recimo u energiji koji troši upravljački sistem, a koji američki testovi ne uzimaju u obzir, odnosno snagu motora prikazuju bez umanjenja za efekat utrošene energije za te namene. Prema tome, bhp vrednosti su, po pravilu, niže od hp, kroz ceo opseg merenja, često dovodeći do konfuzije kada se jedinice mere za snagu provuku kroz prekookenski prevod.

Poslednja jedinica mere koja nam daje povod za zbunjenost, a u osnovi je sa tehničke strane, najrelevantniji pokazatelj snage, naziva se snaga motora na točkovima (wheel horsepower – whp). Ovo je u stvari, perfektan indikator koja količina energije se prenosi iz motora, duž voznog sklopa do asfalta. Snaga se na ovaj način meri, korišćenjem rotirajućih valjaka.

Mera snage, po ukusu Evropljana, pri čemu ovde opet ne računamo Engleze, jer (da se našalimo malo, bez zle namere) oni nisu bez razloga izolovani na ostrvu, naziva se skraćeno ks (PS, CV…).. Ks se izračunava na isti način kao hp, s tim da se konverzije vrše korišćenjem metričkih pokazatelja, kako smo uostalom i preračunali u primeru gde smo obrađivali zamisli Džejmsa Vata.

Evropska jedinica mere, takođe poznata i kao “metričke konjske snage”, se može definisati na sledeći način: 1 ks je ekvivalent snazi koja je potrebna da bi se podiglo 75 kilograma mase, jedan metar u visinu, u jednoj sekundi. Kada se matematičke smicalice preračunaju, dođemo do toga da je cifra koja se na ovaj način dobije, za 1,4% viša, nego prema staroj školi za preračun jedinice konjske snage.

Šta je rešenje za opštu pometnju sa merenjem snage? Kilovat (kW), naravno!

Mislimo da su svi koji imaju imalo obrazovanja i smisla za mašinske nauke, pa i fiziku, saglasni u tome da su kilovati pravi način da se izmeri snaga. Računa se tako što se koriste metričke mere: sekunde, džuli,  kilogrami i metri. Koristi se širom sveta, u svim inženjering oblastima. Kilovat je mera prenete energije kroz vreme i predstavlja najtemeljniji i najjednostavniji način merenja snage motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Da bi izmerili snagu motora i izrazili je u kilovatima na vrhuncu obrtnog momenta, potrebna vam je vrednost obrtnog momenta kao i broj obrtaja radilice na kojem se postiže maksimalan obrtni moment. Ubacite ove vrednosti u matematičke formule, o dobićete izlaznu snagu motora, izraženu u kilovatima:

Za one koji su “emotivno” vezani za bhp; i hp, kilovati se najviše koriste u Australiji. Razlog tome je taj što je na južnoj hemisferi, ovo centralna I opšteprihvaćena merna jedinica snage motora. Ujedno, svi mi, ostali, trebalo bi da prihvatimo ovaj način merenja i izražavanja snage SUS motora.

Međutim, pošto smo svesni koliko teško se navike menjaju, trebaće nam neko vreme da se adaptiramo na ovako izražene vrednosti.

Zato i prilažemo odnose među mernim jedinicama:

1 kW = 1,341 hp

1 ks = 0,986 hp

Kako bi sva ova pojašnjenja I obrazloženja, zaokružili na pravi način, evo par poređenja, za neke aktuelne agregate:

Mercedes-AMG Project One – 1020 bhp, 1034 ks, 761 kW

McLaren 720S – 710 bhp, 720 ks, 537 kW

Izvor: DRIVETRIBE

(35304)