Koja su prava kupaca polovnih vozila koji nisu obavešteni da je ono bilo službeno?

Kupili ste bivše test, rent-a-car ili službeno vozilo koje je koristilo više vozača, a prodavac vas nije upozorio?

Šta sada? Pa, osnovno pitanje koje određuje i nivo prisutnog i potencijalnog stresa je, u kojoj zemlji živite. Hajde da zajedno sagledamo šta se dešava u ovakvim situacijama kod nas, ali i u Velikoj Britaniji, kao primeru razvijenog sistema.

Velika Britanija

Sasvim je izvesno da u uređenim i funkcionišućim pravnim državama, ovakva pitanja jesu pravno regulisana, ali je i mogućnost pojave samog problema ovog tipa, značajno manja, nego u ostalim društvima. Uprkos tome, to ne znači da su građani Evropske unije pošteđeni sličnih neprijatnosti, niti da se ovakvi slučajevi ne dešavaju i tamo.

Pre nekoliko godina, Englez Ešli Rambold, je shvatio da je polovno vozilo koje je pazario od uglednog distributera, bilo korišćeno kao rent-a-car primerak. Ono što ga je razbesnelo toliko puno, da je čak postavio internet stranicu, se odnosi na činjenicu da je prodavac u oglasnom materijalu istakao, doduše istinitu činjenicu, da je vozilo prethodno imalo samo jednog vlasnika. Formalno, ova tvrdnja prodavca je istinita. Ali, šta ako je taj jedan vlasnik kompanija angažovana u rent-a-car biznisu, ili je u pitanju taksi služba, auto-škola, pružalac usluga operativnog lizinga?

Pre samo nekoliko godina, prodavci automobila iz Velike Britanije su ćutali kao zaliveni u vezi sa istorijom vozila koja prodaju, i u najboljem slučaju, samo na eventualni upit potencijalnog kupca bi takvu informaciju pružali.

Prema važećem dokumentu o Zaštiti kupaca od nepoštenih trgovinskih uslova, iz 2008. godine, nezakonito je prikrivanje bilo kojih informacija koje bi mogle da budu od uticaja na odluku kupca u pogledu kupoprodajne odluke. Primer prema kome se vozilo reklamira kao subjekt prodaje koji u svojoj istoriji vlasništva ima samo jedno lice, a to lice je (bez da bude obelodanjeno) angažovano u smislu iznajmljivanja vozila, školski je primer prakse koja je kažnjiva.

Zbog ovakvih manipulacija, trgovci u Britaniji mogu da završe na sudu, uz pretnje ogromnih iznosa odštete, pa čak i zatvorskih kazni. Uprkos tome, a prema istraživanju iz 2014. godine, čak 83% ispitanih proizvađača automobila koji imaju svoja trgovinska predstavništva koja nude korišćena i “proverena” vozila, su naznačila da ne insistiraju od svojih trgovinskih filijala da obelodane kupcima informacije ovoga tipa.

Audi Velika Britanija je čak naveo kao argument da “nisu u zakonskoj obavezi da takve podatke pruže kupcima”. Mnogi od njih su čak i tvrdili da su negde u nekoj formi već naveli podatke tog tipa. Ali, i kada jesu, obično je to bilo na mestima na kojima se najmanje očekuju, i veličinom fonta koji je čitljiv, jedino ukoliko je kupcu uveličavajuće sočivo pri ruci.

Pored ovih obrazloženja, studija je otkrila i odgovore proizvođača sledećeg tipa: prema našim internim procedurama koje sprovodimo, sve provere koje se odnose na konkretno vozilo, smatraju istoriju vlasništva irelevantnom. 

Sa druge strane, bilo je i ovakvih primera kakav je dao trgovinski lanac Pendragon, koji plasira oko 100.000 vozila godišnje, samo preko brenda Evans Halshaw. Njihov portparol je izjavio sledeće: “Obelodanjivanje činjenice da je vozilo služilo za iznajmljivanje ili slične namene, može da uzrokuje nezainteresovanost kupca i da ga odvrati od potencijalno odličnog primerka korišćenog automobila.” 

Trgovinski standardi jasno nalažu pošten nastup prodavaca, ali uz saznanje da je čak 75% pritužbi koje dobija telo nadležno za zaštitu kupaca, upravo iz oblasti kupoprodaje polovnih automobila, zvaničnik ovog državnog organa, Geri Tejlor priznaje: “Mi jednostavno nemamo dovoljno kadrova, kako bi prisilili trgovce da se ponašaju u skladu sa zakonom.”

Sve ovo, dovelo je do toga da pomenuti Ešli Rambold, pokrene akciju krunisanu postavljanjem internet portala, preko koga poziva sve oštećene na potpis peticije, kako bi se pokrenuo kolektivni sudski spor protiv nesavesnih prodavaca, na isti način kako su to učinili oštećeni Amerikanci u slučaju dizelgejta. Nakon prijavljivanja oštećenih, ugledna advokatska firma će podneti tužbu protiv prekršioca zakona, sa zahtevom za refundaciju 100% iznosa odštete. Advokatska firma je ubeđena u pozitivan ishod, a dogovor sa oštećenima u pogledu naknade za zastupanje na sudu je formulisan, isključivo u vidu procenta od ostvarenog prava na odštetu.

Srbija

Jasno je da je tržište Srbije idealan poligon za svakovrsne nemoralne radnje. Primetili ste da Englezi polemišu o zakonitosti i moralnosti prikrivanja podataka povodom vlasničke istorije automobila. Verujemo da ni njihova tržišta nisu imuna na gadosti oličene u vraćanju kilometraže, prećutkivanju restauracije vozila nakon kapitalnih havarija (udesa ili poplava) i slično. Međutim, zbog funkcionisanja pravnog sistema kakav se u razvijenim državama neguje, pa čak i stotinama godina unazad, prevare ovog tipa jesu ređe, pa je udarna tema prikrivanje vlasničke istorije vozila.

Referentni internet portal – oglasnik ponude korišćenih automobila – Polovniautomobili.com, nudi opcije izbora u smislu obelodanjivanja da li se radi o vozilu koje je imalo samo jednog vlasnika, da li je kupljeno kao novo u Srbiji, statusu garantnog roka i slično.

Međutim, na ovom oglasniku nije ponuđen opredeljujući, mandatorni izbor između bitnih podataka u smislu da li je vozilo bilo u privatnom vlasništvu ili je imalo istoriju kompanijskog, demo ili rentalnog vozila. Prodavci mogu da biraju hoće li u deskriptivnoj formi izneti taj podatak, ili će ga prećutati (trajno, ili samo do eventualnog upita od strane kupca). Poenta je da je sav rizik skopčan sa kupovinom polovnjaka, izmešten na teret kupca.

Primera dobre prakse, ima više, a jedan od njih predstavlja svakako Premium Selection linija, gde Delta Motors (korisnik brenda), obavezno na svom portalu na kome oglašava ponudu, navodi koja je istorija vozila, a prema njihovim najboljim saznanjima. Međutim, ni ovde, procedure koje se primenjuju u nabavci vozila nisu obelodanjene, izuzev u grubim crtama.

Stvari sa zakonskog aspekta izgledaju ovako

Garancija kod polovnih vozila

Pri prodaji polovne tehničke robe i automobila, trgovac je obavezan zakonom da garantuje da će roba funkcionisati ispravno dve godine. Trgovac može da skrati rok garancije za polovni automobil i tehničku robu na godinu dana ako vas upozna sa time, pisanim putem pri sklapanju ugovora. Ovo je izvod iz Zakona o zaštiti potrošača.

U praksi je teško dokazati pravo na garanciju kod polovnih automobila.  Jedan od mehanizama je detaljno pregledati vozilo u ovlašćenom servisu što je trošak, ali i dokaz u slučaju spora.

U samom Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o obligacionim odnosima koji se odnose na ove ugovore, ne postoji definisan proces realizacije garancije koja bi bila izvršna, već se po rečima predstavnika Ministarstva trgovine, reklamacija preko nekog od Udruženja potrošača predstavlja prodavcu i pokušava se postignuti dogovor.

Legalnost i istorijat vozila

Prednost automobila kojima nije istekao fabrički garantni rok jeste da je kupac do određene mere siguran u njegovu kilometražu, poseduje original servisnu knjižicu, može da proveri istoriju vozila, poseduje dokaz da je vozilo popravljano isključivo originalnim delovima i redovno servisirano.

Naravno, i u ovim slučajevima kao i svim drugim se dešavaju prevare i lažiraju podaci o istoriji vozila kao i kilometraži.

Rešenja za ove probleme kao što su pregledi u servisima Auto moto saveza, koji se bave ispitivanjem vozila uvezenih iz inostranstva, nisu celovita i ne mogu uveriti kupce u verodostojnost tehničke dokumentacije kada se tiče istorije vozila i legalnosti.

U ceo proces su formalno uključeni, pored Ministarstva unutrašnjih poslova i trgovine i nadležne inspekcije po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ali sem nedostatka kadrova i neažurnosti postoji i pitanje osnovnih zakona koji se bave ovom oblašću, a koji jasno i precizno ne definišu pojmove garancije, legalnosti i istorijata kod polovnih vozila. (Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o bezbednosti saobraćaja).

Praksa je da se u ovim slučajevima sporovi rešavaju na sudu i to putem pojedinačnih i kolektivnih tužbi u dugim i iscrpljujućim procesima.

Formalno-pravno možemo reći da je zaštita kupaca takva, da oni kao i kod polovnih stvari tako i kod automobila preuzimaju određeni rizik pri kupovini.

Ono što ovdašnje prodavce korišćenih vozila može da izdvoji, u moru (nelojalne) konkurencije, upravo jesu interne procedure koje će biti transparento deklarisane i usmerene na minimizovanje rizika u nabavci vozila. Dodatnu notu ozbiljnosti nastupa savesnih i proaktivnih trgovaca, donela bi i nezavisna verifikacija, od strane revizorske kuće, primerenosti postavljenih politika i procedura u nabavci, kao i nezavisna potvrda o funkcionisanju iste politike.

Priredio: Zvezdan Božinović

(6461)