Pneumatici, kočioni diskovi i pločice su ogromni zagađivači
Silni napori koji se ulažu u redukciju nivoa štetnih emisija se proširuju i na ostale sklopove na vozilima koji ih uzrokuju, a ispostavlja se da neverovatno visok procenat zagađenja uzrokuju upravo habanje pneumatika, ali i diskova i pločica. Po nekim studijama, čak do 50% ukupnog zagađenja koje potiče od upotrebe putničkih vozila, odnosi se upravo na ove automobilske komponente.
Proizvođači bi, sledstveno, veoma lako u budućnosti mogli da se suoče i sa limitirajućom regulativom u pogledu tipova guma i kočionih sistema, koji bi se ugrađivali u vozila. U toj liniji su i prognoze eksperata koje sve češće sugerišu da će oči zakonodavca biti sve više usmerene ka štetnim česticama koje nastaju korišćenjem automobila, a ne samo ka izduvnim gasovima.
Nedavni Izveštaj, koji je sačinila organizacija Transport for London u partnerstvu sa Greater London Authority, otkrio je da su emisije štetnih čestica uzrokovale ukupno 29.000 preuranjenih smrtnih ishoda, za godinu dana u Velikoj Britaniji, što je samo malo manji broj od onog koji se odnosi na emisije izduvnih gasova. U Izveštaju se još navodi da su štetne čestice, raspoznate kao veoma značajan činilac opšteg zagađenja, sa ogromnim uticajem na zdravlje ljudi.
Emisije sitnih štetnih čestica se povezuju i sa korišćenjem peleta, građevinskom industrijom, ali i transportnim sektorom. Ono što nas, automobilske entuzijaste, verovatno najviše zanima: brojne su sitne čestice koje se prenose u atmosferu, kao posledica upotrebe pneumatika, ali i procesa habanja diskova i pločica. U gradovima poput Londona, vozila učestvuju sa više od 50% od ukupnog zagađenja prirode, putem štetnih čestica koje se skraćeno nazivaju PM2,5 emisije. Podsetićemo da London već krši limite u pogledu zagađenja, koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.
Kako elektrifikacija bude uzimala maha, tako će fokus interesovanja regulatornih tela da se sve više izmešta ka zagađenju sitnim štetnim česticama. U Izveštaju se iznosi pretpostavka da će do 2030. godine, 90% emisija štetnih čestica imati poreklo u transportnom sektoru, pa se onda, kao odgovor na novonastalu situaciju očekuje da će i ekološka regulativa biti prilagođena.
Greg Arčer, jedan od rukovodilaca organizacije Transport i priroda (Transport & Environment), je izjavio: “Istina je da će, kako se koji izvor štetnih emisija bude stavljao pod kontrolu, pažnja regulatornih tela biti preusmeravana ka narednim sledećim prioritetnim oblastima. Pritom, ne mislim da će ovaj problem rešiti čak ni elektrifikacija, iako će u tim okolnostima upotreba kočionog sistema biti redukovana, u svakom slučaju”.
S druge strane, iz Evropske asocijacije proizvođača pneumatika i ostalih proizvoda od gume (European Tyre & Rubber Manufacturers’ Association) navode da su i oni sproveli istraživanja, koja su za rezultat imala potpuno različit zaključak, odnosno da njihovi proizvodi ni na koji način ne doprinose značajnom povećanju štetnih emisija. Svoje zaključke su potkrepili istraživanjima na zamorčićima, odnosno pacovima.
(938)
A ja bio tužan kada sam pre oko 25 godina prvi put kupio prednje kočione pločice „bez azbesta“ 🙂
Čak je i moj tadašnji majstor bio jako skeptičan i govorio kako će to slabo da koči. I upućivao me gde da nadjem „prave pločice“, sa azbestom …
Eto, azbesta odavno u pločicama nema, ali je problem velikog zagadjenja ostao.
Naravno, neće biti moguće napraviti gume koje dobro „lepe“, ada se istovremeno malo troše i malo „emituju“. Kao ni tarne elemente kočionog sistema.
Te čuvene azbestne kočione obloge su se proizvodile i u Prokuplju, da li veruješ da se toliko kralo, da i danas ima nekih koji ih prodaju. I tvrde da su bolje od ovih bezazbestnih.
U svetlu značajno uvećane težine EV-a i Plug-in hibrida, koja za sobom nužno vuče i veće habanje pneumatika, ovo je veoma bitna ekološka tema.
… i popularnosti SUV-ova.
Istina …
Uvek me je zanimalo kako ovi „kreteni“ uspeju da izračunaju koliko je smrtnih ishoda prouzokovano baš nekim banalnim razlogom…. Ovo su najveće laži opisane matematičkim numerama. Oni kji se bave statistikom znaju da statistika može biti najveća laž, to jeste po potrebi daje selektivne rezultate i pogrešno prikazuje ispitivanje.. Uz statistiku uvek ide i verovatnoća događaja, koja se obično ne prikazuje. Evo ja bi mogao da napravim statistiku „smrti“, zbog primene neadekvatnih kočionih obolga, zbog nedostatka azbesta! Verovato bi taj broj „stradalnika“ pretekao ovo gore „naučno istraživanje“ koje naručuju naravno globalisti – „zeleni“. Navodim ovo jer sam dobro školovan za… Pročitaj više »