Naučnici uporedili štetne emisije Tesla S/Mitsubishi Mirage/BMW 750 xDrive

Naučnici sa svetski poznatog i priznatog univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology) izradili su studiju koja je trebalo da otkrije i uporedi štetne emisije tokom celog životnog ciklusa tri konceptualno različita modela. Rezultati do kojih su došli, veoma su interesantni.

Tesla Model S emituje više ugljen dioksida tokom kompletnog životnog ciklusa u odnosu na mali gradski automobil koji ima ugrađen benzinski motor: Mitsubishi Mirage. Uostalom evo kompletnih rezultata:

• Mitsubishi Mirage – 192 g/km
• Tesla Model S – 226 g/km
• BMW 750 xDrive – 385 g/km

Istraživači sa MIT univerziteta su koristili laboratoriju Tranick Lab kako bi došli do zaključka koliko energije utroši, i posledično koliko ugljen dioksida emituje u atmosferu, svaki od ovih modela ponaosob, ali su u računicu, ispravno, uzeli period koji obuhvata i samu proizvodnju navedenih vozila, pa sve do faze reciklaže. Naravno, uzeto je u obzir i koliko benzina potroše navedena dva konvencionalna putnička vozila, kao i koliko energije se potroši u proizvodnji struje koju će Tesla Model S iskoristiti za svoj pogon, tokom veka trajanja.

Naučnici naglašavaju da njihova studija nije izrađena u želji da se negira pozitivan uticaj elektrifikacije svetske flote, koja je u toku: “Obe varijante, i hibridi i čisto električna vozila, bolja su od konvencionalnih automobila….u naseljenim, kao i drugim mestima gde su koncentrovane štetne emisije.”, navela je Džesika Trenik, istraživač.

Dalje, sama veličina električnih vozila, zajedno sa gabaritima baterijskih jedinica, treba se smatrati veoma bitnim faktorom u pogledu ekološke podobnosti. Iskopavanje i prerada litijuma, koji je nužan sastojak litijum jonskih baterija, smatra se veoma “prljavim” tehnološkim procesom, sa aspekta štetnih emisija i sveukupnog zagađenja prirode.

Dodatna masa koja je inherentna većim električnim vozilima – u kombinaciji sa sve jačom željom kupaca za značajnijom autonomijom – nameće ugradnju sve većih baterijskih jedinica. Ovo, opet podrazumeva potrebu za sve većim količinama litijuma i kobalta, a o čemu smo već pisali.

Među reakcijama na ovakve nalaze, ističe se česta opaska zagovornika elektropogonjenih vozila, kako treba imati u vidu i strukturu načina proizvodnje električne energije, u konkretnom slučaju na američkom srednjem zapadu, jer su i nivou štetnih emisija direktno vezani za samo poreklo proizvedene struje. Međutim, mi se rukovodimo drugom logikom. S obzirom na to da se sva proizvedena električna energija koristi za alternativne i davno uspostavljene potrebe čovečanstva, svaki kilovat sat koji konzumiraju električna vozila, može dodatno da bude proizveden jedino sagorevanjem uglja. Čak i intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora, opet mora da posluži za pokrivanje narastajućih prioritetnijih potreba (industrija, potrebe domaćinstava i slično), pre nego za pogon električna vozila.

Bilo kako bilo, interesantno će biti pratiti dalji razvoj dešavanja na ovu temu.

(3797)