Kako smanjiti lične štetne emisije (bez električnih automobila)

Emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu je posledica mnogih dešavanja na planeti. Praktično odomaćen, izraz na engleskom “Carbon footprint”, koristi se kako bi se opisala pojava, ali isto tako i zbog mogućnosti kvantifikacije nivoa doprinosa zagađenju okoline sprovođenjem određenih radnji ili korišćenjem različitih materijalnih dobara. Štetne emisije se najčešće izražavaju u tonama oslobođenog, emitovanog ugljen dioksida. Kod automobila se izražavaju, to ste sigurno primetili, kroz gram po kilometru (g/km).

U jeku kampanje elektrifikacije svetske flote automobila, naš je utisak da se ogroman akcenat stavlja na doprinos zagađenju koji daju konvencionalni putnički automobili. Pritom, isuviše malo se priča o tome, kako svako od nas može, u ogromnoj meri da doprinese smanjenjem svog ličnog ugljen-dioksid otiska. A načina je puno, i veoma su efektni a pride i za zdravlje korisni.

Za početak da kažemo, da ako živite u gradu, u proseku generišete oko 20% manje štetnih emisija nego ako vam je prebivalište na selu, a zatim i da vidimo šta svako od nas može da uradi za dobrobit planete i naših potomaka.

Ono si što jedeš

Nedovoljno je poznato, ali mnogi američki naučnici tvrde da je doprinos visokim štetnim emisijama, navike i kulture koja nameće ishranu zasnovanu na junećem mesu, znatno veći od onog koje uzrokuju motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ispostavlja se da su goveda vrsta životinje koja troši isuviše energije za kilogram prirasta mase.  Proizvodnja samo jednog kilograma junetine u SAD zahteva do 661 kilograma žitarica. S druge strane, prasići i živina trebaju samo 20% hrane koju konzumiraju goveda, da bi se isti prirast mase postigao. A znamo da žitarice nije lako proizvesti: treba nam zemljište, hiljade litara vode, veštačka đubriva, i koliki još angažman raznih vrsta mašina. I to nije sve, goveda su životinje koje su prepune gasova, pa i na taj način (sramota nas da direktnije kažemo koji) oslobađaju metan koji je još toksičniji od ugljen-dioksida.

Engleski istraživači su, pre tri godine, ustanovili kakav je uticaj na “ugljen-dioksid otisak” u zavisnosti od opredeljenja u ishrani. I zaključak je, naravno, da su mesožderi najveći zagađivači, dok su vegani još “čistiji” od vegetarijanaca. Izračunali su, pored toga, i da 100 pojedenih grama mesa, u atmosferu odnosi (bolje reći već je odnelo) isto toliko ugljen-dioksida kao što proizvede prosečan konvencionalni automobil za oko 27 pređenih kilometara. Vegetarijanci svojom ishranom uzrokuju emisije ugljen-dioksida koje su približne polovini onih koje izazivaju mesožderi. Vegani su još blagonakloniji prema planeti, s obzirom na to da uopšte ne jedu namirnice životinjskog porekla za čiji rast i razvoj se troše silne količine energije, a što sve ne može da se izvede bez dodatnog pritiska na efekat staklene bašte.

Koristi javni i alternativni prevoz

Podaci prikupljeni tokom 2016. godine, sugerišu da je prosečna emisija ugljen-dioksida, putničkog vozila po pređenom kilometru, oko 257 grama. Pod pretpostavkom da je samo jedan putnik u vozilu, ovo je više nego četiri puta veća cifra od prosečne emisije po pređenom kilometru za jednog putnika koji putuje vozom, ili ako pričamo o prevozu autobusom, u istim uslovima, onda je razlika manja, ali i dalje je za skoro 40% veća.

Pored korišćenja javnog prevoza, kao dobar način za smanjenje štetnih emisija se nameću i koncepti takozvanog ridesharing (zajednički prevoz više osoba jednim automobilom). Korišćenje ove usluge, koncepta se zasniva na aplikacijama, koje u budućnosti mogu, u značajnoj meri da izmene osnove savremenog prevoza.

Prema istraživanju iz 2015. godine, koje je sprovela organizacija Unija zabrinutih naučnika (Union of Concerned Scientists), elektro pogonjeni automobili, mereno ukupnim štetnim emisijama, su dva puta manji zagađivači od konvencionalnih modela. Međutim, postulati istraživanja ovde nisu prezentovani, odnosno, nije prikazano kakav je proizvodni miks električne energije korišćen za preračun. Drugim rečima, moguće je da je istraživanje pretpostavilo da je, na primer, polovina struje proizvedena u termoelektranama a druga polovina korišćenjem obnovljivih izvora, a što ne bi bila ispravna logika. Pored toga, verujemo da je interesantno da navedemo da i sama proizvodnja automobila uzrokuje značajne emisije, koje variraju od 6 do 35 metričkih tona ugljen-dioksida, a prema autoru Majku Bernersu-Liju The Carbon Footprint of Everything (“Ugljen-dioksid otisak” svega i svačega).

Pored svih ovih opcija, moramo da pomenemo bicikle sa elektro asistencijom. Imamo i lična iskustva sa Ascari staze (rubrika Hedonizam i adrenalin), verujte da su fenomenalni. Asistencija je predmet podešavanja i veoma dobro dođe na usponima. Korisno i za zdravlje, ali i za prirodno okruženje.

Razumno trošite energiju

Još uvek je u strukturi sirovina koje se koriste za proizvodnju električne energije, ugalj glavni izbor. Ogromne uštede u smislu štetnih emisija možete da obezbedite time što ćete struju trošiti samo za ono za šta je potrebna i samo u meri kolika je dovoljna. Veoma su česti slučajevi zagrevanja stambenog prostora preko svake mere, a situacija je slična i leti sa hlađenjem.

Razvoj tehnologije u ovome može dosta da nam pomogne. Već su dostupne, a u budućnosti verovatno i više, ali i savršenije, aplikacije kojima građani mogu putem svojih pametnih telefonima da upravljaju energetskim sistemima u svojim domovima, stavljajući ih u funkciju samo onda, i samo onoliko, koliko su zaista i potrebni. Silni kilovat sati se troše uzaludno, na primer, držanjem vode toplom, bez realne potrebe, a samo da bi ste kraće čekali na kafu kada je poželite i slično. 

Na ovom polju, očekuju se veliki tehnološki proboji u narednih pet godina. Već sada je primenom upravljanja energijom na kompjuteru, koji je dostupan kao sistem, moguće uštedeti i do 100 evra godišnje na računima za utrošenu električnu energiju.

Koliko trošiš – toliko zagađuješ

Načina da smanjite svoj udeo u opštem trendu zagađenja prirode ima milion. Nije nam bila intencija da ih pobrojimo sve, jer zaista u svakoj životnoj sferi postoje prostori za unapređenje. Suština cele priče je sintetizovana u ovom podnaslovu: životni standard je u direktnoj korelaciji sa emisijama ugljen-dioksida.

Kada bi cela planeta živela standardom onog jednog procenta najbogatijih ljudi na planeti, prirode više ne bi ni bilo, odnosno bila bi trajno uništena.

Izgleda da će čovečanstvo, silom prilika, da se vrati na onu polaznu, a vremenom duboko obesmišljenu premisu: Skromnost je najveća vrlina.

Zvezdan Božinović

(513)