VW Arteon 2.0 TDI Elegance – Parlez-vous français?

Ne pamtim da mi je neko godišnje doba trajalo duže od proleća 2009. godine, pa čak ni ono vojničko.  Martovsko jutro i utrošenih sat i po vremena u konfigurisanju jednog automobila, uzrokovalo je višemesečni treptaj, koji je okončan na samom kraju maja iste godine. VW Passat CC 2.0 TDI 125 kW je naposletku, tada, ušao u moj život i dao potpuno novi smisao evergrin numeri Ljube Aličića – „Ti ne ličiš ni na jednu“. Punokrvni kupe sa četvoro vrata je, i tri godine nakon kupovine, bio tona i po teška pozivnica za prolaznike, za pešake na semaforima, čini mi se i za ljude kojima automobili znače puko transportno sredstvo. Pamtim ga, i u smislu vozne dinamike, kao nešto najbolje što može da se izvuče iz pogona na prednjim točkovima, uprkos teškom nosu vozila. Ne mogu rečima da izrazim koliko sam se pokajao što sam ga nakon šest godina i 107 hiljada kilometara, prodao.

Onda, možete da zamislite sa kojim sam nestrpljenjem očekivao model, najavljivan kao druga generacija Passata CC (koji je u restilizaciji izgubio oznaku Passat).

Nakon završenog testa, jasan je i nedvosmislen zaključak: Arteon, po svojoj suštini, nije i ne može da bude naslednik Passata CC.

Da vidimo zašto…

Samo je jedan VW model koji je, globalno, pozicioniran više u odnosu na Arteon, i prodaje se na kineskom tržištu: Phideon. Ovo, naravno, ako izuzmemo VW brendove poput Audija, Porschea i onih egzotičnih.

Dizajn Arteona je jedna od njegovih najjačih strana. Verujem da je većina vas pomislila da je naslov ovog testa, inspirisan upravo dizajnom. Manjim delom, zaista i jeste. U skladu sa svim trendovima, Arteon je dobio na dimenzijama, pa iako, izraženo u centimetrima, skoro jednako u dužinu i širinu, ipak je najvidljivija promena po širini. Interesantno je da je, što se opštih proporcija tiče, hauba dovoljno dugačka da bi, iskusan posmatrač mogao da zaključi da je Arteon rasni sportski automobil sa pogonom na zadnje točkove. Međutim, nije, postavljen je na Modularnu Transverzalnu Matrix (MQB) platformu. „Transverzalna“ označava poprečnu postavku motora napred, što je konfiguracija koja, prirodno, ostavlja najviše prostora u kabini. Prva nekonzistentnost!

Prednji deo automobila je karakteran, pre svega zahvaljujući interesantnim svetlosnim grupama, kao i nesvakidašnjoj masci hladnjaka, koji utisak o širini vozila još dodatno naglašavaju, optičkom iluzijom. Specifičan je i horizontalni svetlosni potpis dnevnih LED svetala. Raskošnog izgleda sa puno detalja koji asociraju na hrom, čelo Arteona je atraktivno, ali nikako da se otmemo utisku da deluje kao dama koja je na lice nanela previše šminke. Passat CC je i bez ikakvih kozmetičkih pomagala bio jednako lep spreda. Prirodna lepota.

Sa strane posmatran, potpuno jasno pokazuje vezu sa svojim slavnim pretkom, i deluje najskladnije. Bez suvišnih detalja, pogled se tečno i prosto preliva od napred ka nazad. Veoma interesantan detalj je aplikacija koja se proteže od prednjeg blatobrana, nekih dvadesetak centimetara ka prednjim vratima. Pozadi, sve na svom mestu, veoma prijatno oku. Opšti utisak o izgledu Arteona je: iako pomalo prenaglašen, prenašminkan, odnosno veštački, ipak veoma atraktivan i dopadljiv, a što je i rezultovalo izvanredno niskim koeficijentom otpora vazduhu od 0,265.

Inspekcija unutrašnjosti vozila veoma brzo detektuje ogromnu zapreminu putničkog prostora. Ambijent u kabini je prijatan, uprkos činjenici da je na više vidnih mesta korišćen materijal koji se ne može opisati vrhunskim. Ne čudi i ne zameramo, sve dok se ne podsetimo da smo negde čitali da proizvođač gaji nadu da bi sa ovim modelom mogao da poremeti tržišne planove premijum takmaca. Najviše bode oči upotreba tvrđe plastike u panelima kojima su obložena vrata. Opaska je, znači izazvana, prevashodno ambicijama VW grupe, ali možda još i više cenom vozila. Zato je završna obrada veoma dobra. Vozačka pozicija je korektna i preglednost je u svim smerovima odlična, do dobra (čak i pogledom koji obuhvata C stubove). Sedište vozača se podešava električnim putem, čak i u pogledu lumbalne podrške, ali ne i po dužini za šta je potrebno koristiti mauelne poluge. S druge strane, „mekoća“ i bočna podrška koju sedišta pružaju su u rangu sa sportskim kupeima. Komfor za putnike napred, kao i za dvoje pozadi je izvanredan. Posebno raduje obilje prostora za ramena, ali i kolena putnika nazad. Mesta nazad, i za glavu ima dovoljno, barem je bilo za našeg test putnika, visokog 180 centimetara. Ne bi se osećao skučeno, i da je izrastao još malo. Centralni tunel je veoma izražen, čak i više nego kod mnogih modela koji imaju pogon na zadnjoj osovini, i prevoz petog putnika svodi u ravan sa maltretiranjem nedužnog čoveka, pa se čini da je u vezi sa tim, Passat CC bio znatno pošteniji, nudeći u početku mesta za samo četiri putnika. Pogon napred, skoro 4,9 metara dužine i blizu 1,9 metara širine, za četiri putnika? Druga nekonzistentnost. Zato, prtljažnik je ogroman, pravilnog oblika i potpuno iskoristiv. Ostava za sitnice dovoljno.

Instrumentacioni panel uključuje opcioni Active Info Display (potpuno digitalizovan i sa mogućnošću programiranja), koji je odlične rezolucije i veoma pregledan. Izdvaja se i veoma detaljan Discover Pro info-zabavni sistem sa staklenim ekranom dijagonale 9,2 inča, i kontrolom putem gestova. Sve ovo, naravno, ukoliko imate vremena dužine dve večnosti da shvatite kako šta funkcioniše. Ponajviše, zahvaljujući tome, i nešto niže smeštenom ekranu info-zabavnog sistema, ergonomska rešenja su nas bacala u očaj. Atipično za Volkswagen.

Sportski kupe?

Ono što je momentalni zaključak na osnovu pojave, vozna dinamika potvrđuje samo u pojedinim segmentima ocenjivanja, čineći ovaj automobil, na taj način, jednim neuspelim miksom osobina. Prvo, dvolitarski dizel agregat sa 110 kW, ni na koji način nije u stanju da pobudi sportski duh vozača, uprkos obrtnom momentu od 340 Nm. Subjektivni utisci o ubrzanju, i međuubrzanju su lošiji od onog što štoperica pokazuje. Razlog je sigurno težina vozila koja je znatno preko 1,6 tona (skoro 200 kilograma više u odnosu na snažniji Passat CC). Ni izvanredan sedmostepeni automatski menjač sa dvostrukom spojnicom, koji radi brzo, inteligentno i uglađeno, nije bio u stanju da sakrije taj deficit sirove snage, neizostavne uz onakvu vizuelnu pojavu. Treća nekonzistentnost! Ovaj problem se lako rešava izborom snažnijeg agregata.  Pored nedoraslog agregata, i ono malo preostalih sportskih aspiracija guši indirektnije od željenog, elektro potpomognuto upravljanje, sa samo 2,1 kruga okretaja volana, sa ne baš sjajnim odzivom, posebno pri nižim brzinama. Srećom, pri višim brzinama, volan postaje teži. Na ovo se nadovezuje i osetno naginjanje karoserije u iole bržim prolascima kroz krivine, kao i začuđujuće loša trakcija uprkos odličnim pneumaticima od 18 inča. Čemu onda onako tvrda sedišta? Još jedna nekonzistentnost!

Nebrojeno puta smo svojim vozačkim stilom, u zabludi da vozimo kupe automobil (sa onako dugačkom haubom), aktivirali sistem kontrole stabilnosti. S druge strane, filtriranje neravnina je znatno mekše od očekivanja, a tvrdoću oslanjanja je moguće regulisati. Iako je proizvođač naveo da je torziona čvrstina karoserije za 10% viša, a što je postignuto upotrebom čelika visoke čvrstoće, nama to nije delovalo tako u vožnji. Konačno, kočnice su apsolutno na nivou visokih očekivanja od ovog proizvođača, baš kao što je i zvučna izolacija. Ovo, naravno ne znači da je jednako dobra kao kod Audijevih modela, ali je svakako zadovoljavajuća. Vožnja autoputem je veoma prijatno iskustvo sa Arteonom, baš kao što i priliči drumskoj krstarici.

Potrošnja na testu je bila 8,5 litara na sto kilometara (80% agresivne gradske vožnje), ali je relevantniji podatak o 7,2 litra za istu distancu u prethodnih nešto više od 1.200 kilometara, kako je registrovao putni računar. Ovo je oko 15% lošiji rezultat u odnosu na proseke koje je postizao snažniji Passat CC (doduše sa instaliranim inkriminišućim softverom).

Cena modela na testu je 52 hiljade evra, od čega se oko 25% odnosi na zaista bogatu dodatnu opremu.

Zaključak

Da smo vozili Arteon u R Line paketu opreme, sigurno bi utisci bili bolji od iznetih. Ovo je, bez sumnje dobar automobil. Međutim, iako slične cene, ni približno dovoljno dobar da bi mogao da se takmiči sa potpuno homogenim i prepoznatljivim modelima iz Daimlera ili BMW-a. Pored toga, četvorotočkaši sa ovakvim karakteristikama, i dizajnerskim, i po pitanjima funkcionalnosti, ali i dinamike vožnje i udobnosti, se kupuju od Peugeota ili Citroena, i to za oko 25% nižu cenu. Otuda testu ovakav naslov.

Još nešto, da test automobil nema nikakve oznake, odnosno da ne znam ko je proizvođač, bio bi spreman da se zakunem da je u pitanju, za nijansu krući, naslednik Citroena C5.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	ponuda prostora, menjač, udobnost, dizajn, kočnice
	Loše strane:
	vozna dinamika, ergonomija, masa vozila, cena

(11177)