Stenford univerzitet na putu da kreira 80 odsto jeftinije baterije?

Za sada, litijum-jonske baterije su jedino ozbiljno rešenje u segmentu električnih vozila. Naravno, to ne znači da nauka nije u potrazi za boljim i efikasnijim rešenjima. Litijum-vazdušne baterije, litijum-sumporne baterije i „asfaltne“ baterije su neki od alternativnih pristupa obezbeđivanju poboljšanog skladištenja električne energije. Najnovije na listi su natrijum-jonske jedinice.

Mada su ih izumeli drugi (uključujući Ji Kuija, „rok zvezde“ u naučnim krugovima vezanim za tehnologiju baterija), istraživači sa Stenford univerziteta kažu da njihov pristup može da ponudi slične kapacitete kao litijumske baterije ali uz čak 80 odsto manje troškove.

Kada su u pitanju merne jedinice koje mere performanse, informacije su ograničene. Naime, mada tim kaže da je optimizovao ciklus punjenja, on još uvek ne može da odredi zapreminsku gustinu energije, što bi moglo da sugeriše da li dotična tehnologija može ili ne može da se iskoristi za potrebe automobila. Ukoliko je prostor za skladištenje energije mnogo veći od onoga što je danas u komercijalnoj upotrebi, onda bi ovo rešenje našlo ulogu u skladištenju obnovljive energije a ne u vozilima.

Ćelija o kojoj se radi koristi katodu baziranu na natrijumu (dinatrijum rodizonat). Reč je o elektrodi koja skladišti jone pre nego što oni pronađu put do anode, što proizvodi električnu struju. Anoda je napravljena od fosfora. Navodno, tim je uspeo da reši probleme vezane za efiksasnost ciklusa punjenja i pražnjenja, što budi nade u krajnji uspeh.

Još uvek nema reči o komercijalizaciji, tako da treba biti umeren u prognozama. Ukoliko se zaista uspe u kreiranju 80% jeftinijih (i primenjivih) baterija u odnosu na sadašnje, to bi značilo svojevrsnu revoluciju u industriji električnih automobila.

(516)