Dodge Durango GT – SUV za tate

Ako pitate Dodge za mišljenje o krosoverima, on će vam reći da su oni postali previše “civilizovani“. Štaviše, većina reklama američkog proizvođača vozila u medijima je ismejavanje Ford Explorera i ostalih popularnih krosovera kako njegov predstavnik Dodge Durango pruža bolje performanse, dinamičniju vožnju i veće uživanje za volanom – i sve to bez da se izgubi potreban prostor i praktičnost koju porodični kupci žele. Ali da li je situacija zaista takva i da li je Durango bolji od tradicionalnih krosovera na ulicama? Testirao sam jedan od modela da se lično uverim.

Istorija

Dodge Durango (po istoimenoj Meksičkoj pokrajini) je originalno debitovao 1998. godine kao prvi SUV kompanije u verziji sa četvoro vrata, a na istoj platformi se proizvodio gotovo identičan pikap Dodge Dakota. Mnogi će reći da je Durango stigao previše kasno na tržište i da nije iskoristio popularnost SUV vozila tokom ranih 1990-ih godina, ali na momenat to nije bilo bitno i već druge godine prodaja dostiže cifru od 190.000 primeraka. Druga generacija je stigla 2004. godine i svakom pogledu dobila na dimenzijama. Durango je postao veći i moćniji sa maksimalnih 376 ks kada je uparen sa čuvenim Hemi V8 motorom. Međutim, slava je kratko trajala i u roku od nekoliko godina, Sjedinjene Američke Države zahvata recesija koja je rezultirala u visokom padu prodaje. Prodaja pada na svega 20.000 vozila na godišnjem nivou, a Dodge najavljuje da će ugasiti svog velikana na kraju 2009. godine. Međutim, samo godinu dana kasnije, Durango ime se ponovo našlo u ponudi sa nekim već poznatim karakteristikama, ali i sa dosta novih detalja sa kojima publika nije imala prilike da se ranije upozna.

Testirani model

Na testu se našao Durango GT iz 2017. godine. GT zauzima neki srednji paket opreme, pa se tako SXT nalazi ispod, a Citadel i R/T iznad. Od vozila sa GT oznakom se očekivalo da predstavlja performantnu verziju, a iako on ima dosta takvih dizajnerskih detalja, po pitanju mehanike se ne može pohvaliti istim karakteristikama kao i mnogo hvaljeni R/T. GT stiže sa V6 motorom, automatskim menjačem, standardnim pogonom na zadnje točkove i početnom cenom od 37.495 dolara.

Dizajn

Prva stvar koju možemo primetiti kada pogledamo u Durango je koliko on ustvari agresivno deluje. Za razliku od većine rivala, koji se trude da spoje elegantne linije sa praktičnosti, Dodge sa ponosom želi da bude performantna divizija Chrysler korporacije i sve počinje od samog izgleda. To se posebno odnosi na GT paket opreme, koji pruža agresivnije sportske branike, crnu masku hladnjaka i 20-inčne felne. Testirani model je ima i opcioni Blacktop paket opreme od 595 dolara koji dodaje LED farove i duple završetke izduvnih cevi, mada je njegova najveća prednost u onome šta donosi u enterijeru. Neki će reći da je Durango kopirao BMW X5 u dizajnu zadnjeg dela, a iako se neke sličnosti možda i vide, nema sumnje da ovaj terenac neće biti pomešan sa bilo kojim drugim na ulicama. Možda najbolji zaključak na račun dizajna koji mogu da donesem je da citiram jednog auto novinara koji je izjavio da Durango izgleda kao “strela u akciji“ i da je jedan od retkih vozila koji je u stanju da učini SUV sa tri reda sedišta sportskim.

Enterijer

Osnovni Durango SXT se može dobiti i u verziji sa dva reda sedišta, ali svaki drugi, uključujući i testirani GT, stiže sa tri reda sedišta. Dodge se odlučio na ovakav potez iz razloga što Durango deli platformu i većinu mehanike sa Jeep Grand Cherokeejem. Pošto je brat iz Jeepa dostupan samo sa dva reda sedišta, Durango treba da predstavlja alternativu svima onima koji žele iste vozne karakteristike sa više prostora. Pitanje je kako će ovaj plan da funkcioniše narednih godina kada debituje veći Jeep Wagoneer, ali u ovom momentu, Durango je najveći SUV koji Chrysler korporacija može da ponudi. Sam treći red sedišta nije preterano prostran, ali od njega se to i nije očekivalo da bude. Pristup njemu je izuzetno uzak, a prostor za noge gotovo nepostojeći, pa u ovoj kategoriji definitivno zaostaje za neki rivalima iz Forda i Chevroleta kao što su Explorer i Traverse. Pozitivna karakteristika leži u tome da Durango čak i sa podignutim sedištima pruža dovoljno veliki gepek, a kako se treći red sedišta spušta u pod tako se, po potrebi, mogu dobiti najbolje karakteristike iz oba sveta.

Cela Chrysler korporacija je izuzetno napredovala po pitanju kvaliteta enterijera od kada je komandu preuzeo Fiat i isto se može zaključiti i za Durango. Nestala je jeftina plastika sa prethodnika i ovaj SUV sada donosi izuzetno kvalitetne materijale mekane na dodir. I dalje postoji određeni broj jeftinijih materijala, kao što je siva lajsna imitacije hroma, ali ništa što konkurencija takođe ne nudi.

GT paket opreme je izuzetno bogat i stiže sa kožnim sedištima, volanom omotanim kožom sa grejačima, paljenjem na dugme i povećim 8,4-inčnim motorom. Spomenuti monitor je izuzetno dobro urađen sa jednostavnim komandama i, na moje iznenađenje, komandama koje su veoma efikasne. Satelitski radio “hvata“ preko 2.000 stanica, Andorid Auto i Apple CarPlay omogućuju da se poveže mobilni telefon, a bežični internet i da se skine veliki broj aplikacija direktno u automobil. Možda jedina mana monitora je njegov navigacioni sistem. On je lagan i jednostavan za korišćenje, ali u isto vreme nije preterano brz, pa se tako dešavalo da mi kaže gde treba da skrenem tek nakon što bih prošao tu ulicu. Za one koji žele efikasniji sistem – mobilni telefon je još uvek bolja solucija. Enterijer ima i mali broj dugmića koji su veliki i laki za korišćenje.

Kao što se i očekuje od velikog američkog SUV-a, prostora ima više nego dovoljno u prva dva reda. Sedišta su prostrana i udobna, ali u isto vreme dovoljno sportska da “zadrže“ vozača i putnike na mestu tokom jačeg skretanja. Za razliku od većine proizvoda Chrysler korporacije sa kojima sam se sretao ranije, sedišta ovaj put nisu postavljena previše visoko. Sa negativne strane, krov na određenim mestima je poprilično nizak, posebno na vrhu A stuba, do te mere da je čak i autor sa svojih 180 centimetara visine non-stop udarao glavom tokom ulaska i izlaska.

Spomenuću još par detalja, kao što je sat za brzinu, koji je jedan od retkih od retkih gde su sve kazaljke i brojevi digitalni. Za one koji ne žele da vide kazakljke, vozač može da podesi i da se vide samo brojevi. Iako je zamisao više nego dobra, sam digitalni sistem ne deluje preterano moderno i podseća na neke starije video igrice. Pohvale idu i na račun organizacije enterijera. Dva poveća držača za čaše su dovoljno velika da prime jedno-litarsku šolju od kafe, a ispred njih se nalazi veći prostor za mobilni telefon, novčanik i ostale sitnice.

Mehanika

Kao što smo spomenuli ranije, Durango deli identičnu platformu kao i Jeep Grand Cherokeejem, što znači da koristi takozvanu “unibody“ konstrukciju. Ona je veoma slična modernim krosoverima, ali zahvaljujući nekadašnjoj vezi sa Mercedesom (koji je originalno razvio platformu za M klasu) on je dovoljno čvrsta i za terensku vožnju.

Dok većina ljudi očekuju veliki V8 motor ispod haube, većina Duranga stiže sa poznatim Pentastar motorom od šest cilindara. Njegova zapremina je 3,6 litara, a snaga 290 ks i 350 Nm obrtnog momenta. Durango je jedini SUV u klasi, sa izuzetkom blizanca Grand Cherokeeja, koji je dostupan i sa V8 opcijom, a on je standardan samo u R/T modelu i opcija u Citadelu. On je relativno veći sa zapreminom od 5,7 litara, a razvija 360 ks i 530 Nm obrtnog momenta. Dodge navodno trenutno radi na još moćnijoj SRT (Street & Racing Technology) verziji koja će podići snagu na 470 ks iz 6,4-litarskog motora. Jedini menjač kao opcija je osmostepeni automatik koji snagu prenosi na standardne zadnje ili opciona sva četiri točka. Ovo je još jedna kategorija gde su Durango i Grand Cherokee specifični pošto je većina konkurenata odavno prešla na standardan pogon na prednje točkove.

Testirani model je stigao sa V6 motorom, mada sam se dugo vremena pitao da li sam se zabrojao kada sam podigao haubu i ugledao broj cilindara. Smatram da je Pentastar i dalje jedan od najboljih V6 motora današnjice, barem kada je reč o atmosfercima u “radničkoj klasi“, i da donosi visoke performanse za vozilo teško skoro tri tone (2.925 kg da budem precizan). Maksimalna snaga se razvija na 6.400 obrtaja, ali većinski obrtni moment je dostupan na svega 4.000 obrtaja. Prema fabričkim brojkama, ubrzanje do 100 km/h traje 7,4 sekunde, ali prava snaga ovog motora je koliko on ustvari čini gradsku vožnju laganom i bez ikakvih napora. Isto se može reći i za menjač, koji je uvek u pravoj brzini i relativno lagano menja stepene prenosa.

Utisak u vožnji

Po većini kategorija Durango je izuzetno dobar SUV i oduševio bi većinu kupaca. Udobnost je visoka, buka niska na svim brzinama, preglednost izuzetno dobra bez obzira na dimenzije, a sigurnosne mere pozavideće. Čini se upravo ono šta svaki porodični kupac traži, zar ne? Da, ali od vozila sa GT oznakom se očekivalo da bude dinamičan, a on je u stvari kao i svaki drugi krosover.

Sa pozitivne strane, veoma mi se dopao takozvani „manual mode“. Sekvencijalni menjač sa ručicama na menjaču je izuzetno efikasan i menja brzine brže nego bilo koji drugi sistem sa kojim sam se sreo u nekom od konkurenata. Sa takvom vožnjom, stiče se utisak da je Durango zapravo još brži nego što brojke ubrzanja kažu, ali zbog visoke težine, on je u stvari nešto sporiji od Explorera i Traversea. Preko toga bih mogao preći, ali moje najveće razočaranje je ležalo u samom zvuku motora. Nedavno sam provozao Dodge Charger R/T i oduševio se koliko grmi na svim obrtajima i koliko veliki utisak je ostavio na mene. Možda je Dodge sačuvao svu magiju za Durango R/T, ali ostaje veliki žal što i Durango GT ne zvuči onako kako bi trebao. To ne znači da je on relativno tih na većim obrtajima i ume da bude i dinamičan u vožnji posebno kad se upali „Sport mode“ koji zateže vešanje i diže obrtaje na minimalno 3.000, ali na kraju dana doživaj nije popunjen osim ako vozilo onako kako bi trebalo.

Onda dolazimo do još jednog razočaravajućeg podatka, a to je potrošnja. Prema fabričkim podatcima ona bi trebala da iznosi 12,4 litra u gradu, odnosno devet litara na autoputu. Čak i sa kilavom vožnjom nisam uspevao da izvučem ni približno navedenim brojevima. U gradu sa malo žešćom vožnjom i upaljenom klimom potrošnja se popela na oko 20 litara dok na autoputu u idealnim uslovima iznosi oko 11 litara. Pretpostavljam da razlog leži u velikoj masi sa kojom je Durango značajno teži nego bilo koji konkurent. Sa pozitivne strane, ta težina se nije odrazila na kočnice, koje su izuzetno dobre, a nisam imao prilike da testiram pogon na sva četiri točka. On nije jedan od onih 4×4 koji se mogu po želji ugasiti, već je uvek aktiviran pa pretpostavljam da je i on igrao veliku ulogu u potrošnji.

Cena

Osnovni Durango košta 29,995 dolara, ali za GT je potrebno izdvojiti 37,495 dolara. Kada se na to doda pogon na sva četiri točka 2,600 dolara i spomenuti Blacktop paket opreme od 595 dolara, cena skače na relativno visokih 40,690 dolara. Ulazak u V8 svet kod Duranga košta 42,095 dolara, odnosno 44,695 dolara ako se izabere pogon na sva četiri točka. Ukoliko je izabere svaka opcija, cena lagano prelazi cifru od 50,000 dolara, a sa njom Durango ulazi u teritoriju mnogih premijum vozila. Prosečan popust od 4,325 dolara malo ublažava situaciju, ali na kraju dana cena je i dalje izuzetno visoka za brend koji i nema baš najbolju reputaciju za kvalitet i preprodajnu cenu.

Zaključak

I zašto Durangova prodaja iznosi samo delić one koju Ford Explorer i Toyota Highlander imaju? Pa razloga ima nekoliko. Pre svega, platforma Grand Cherokeeja nikada nije zamišljena za vozila sa tri reda sedišta, pa samim tim Durango ima skučen prostor u drugom i trećem redu sedišta u poređenju sa konkurencijom, te gubi mnoge ženske kupce. S druge strane, on nije mnogo popularan ni među muškarcima pošto nema dinamičnost koju Dodge obećava. Istina, Durango jeste nešto zanimljiviji za vožnju nego većina rivala, ali daleko od onog sportskog SUV-a koji naglašava svojim agresivnim dizajnom. To ne znači da je Durango loš i da se na njemu nalazi Toyota ili Honda oznaka verujem da bi se prodavao izuzetno bolje. Na kraju, možda je najbolji zaključak onaj da je Dodge jednostavno pokušao da uradi previše i da zadovolji dve sasvim grupe kupaca. Na kraju je delimično uspeo da zadovolji svaki stranu, ali je istovremenu razočarao drugu stranu. A u današnja vremena publika tako nešto ne prašta …

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Udobnost, snaga V6 motora, kvalitet enterijera, menjač, agresivan dizajn
	Loše strane:
	Prostor u trećem redu sedišta, cena, potrošnja, kvalitet mehanike na duži period

(2717)