Dacia Sandero Stepway 1.5 dCi 90 Freedom – Praktik fantastik

Restilizovana Dacia Sandero Stepway poseduje sve vrline kao i ranije, dok su one standardne mane vezane za niskobudžetne modele automobila prilično ublažene kod Stepway Freedom izdanja.

Povećani klirens je tu, karoserija nešto robusnijeg dizajna, kao i krovni nosači. Sama „pseudo-krosover“ priroda ovog modela čini da se on tržišno veoma dobro kotira, što ne čudi, jer je primetno bolji od prethodnog, konvencionalnog Sandera, koji se nedavno našao na našem testu.

Generalno, sem nešto veće udaljenosti od tla, Stepway sve ostalo deli sa standardnim modelom. Naravno, bilo kakva „egzibicija“ u vidu potencijalnog pogona na sve točkove i slično, značajno bi podigla cenu ovog automobila, što ne ide u korist ni proizvođaču a ni ciljnoj grupi kupaca.

Ipak, model na našem testu krase neki elementi koji ga izdvajaju. On je vizuelno atraktivniji, a i sveopšti utisak kvaliteta je podignut na viši nivo. Praktičnost je na visokom nivou, a da enterijer ne bude „dosadan i jeftin“, pobrinuli su se suptilno primenjeni detalji, što u svakom slučaju pozdravljamo.

Što se tiče spoljašnjosti, tu je zaštitna oplata koja imitira aluminijum i poslovično prisutna crna zaštitna oivičenja. Restilizacija je ujedno donela svežiji izgled sa novom maskom hladnjaka, nešto drugačijim odbojnicima i zadnjom signalnom grupom u 3D maniru „četiri kocke“.

Ulazak u vozilo

S obzirom na bogato iskustvo moje malenkosti s ovim modelom od njegovog začeća i brojne odrađene testove, odmah je bilo jasno da je kvalitet kabinskog prostora značajno unapređen. Sedišta su udobnija, materijali kvalitetniji, vizuelne izmene mada ne značajne, taman su tolike da impresija bude na zadovoljavajućem nivou. Ono što mi je lično oduvek smetalo kod Dacijinih modela su „plastični“ volani, toliko jeftini na dodir, da je čovek odmah poželeo da ode u prodavnicu auto opreme i kupi presvlaku za isti. Međutim, ovoga puta – prijatno iznenađenje. Debljina obruča baš kako treba, kvalitet kože (da, da, kože) bolji čak i od nekih mnogo prestižnijih modela. Konačno! Konačno je Dacija pokazala da može da odradi i detalje kako treba. Tome doprinose i ukusni narandžasti akcenti koji uokviruju otvore za ventilaciju i gornju sekciju centralne konzole, gde se nalazi kolor displej info-zabavnog sistema.

Dakle, postavka je jednostavna i simpatična. Sedmoinčni multimedijalni displej je lak za baratanje i pregledan. Možda nije među onima sa najoštrijom rezolucijom i dizajnom „da padneš u nesvest“, ali je funkcionalan i radi posao. Odziv je dobar, grafika jasna, a pristup meniju intuitivan. Takođe, zvuk audio uređaja je mnogo bolji nego što je to bio slučaj kod standardnog Sandera kojeg smo nedavno testirali.

Od sedišta ne treba očekivati „čuda“, i dalje su u Dacijinom maniru, ali osetno poboljšana u ergonomskom i kvalitativnom smislu. Nema više „lufta“ a podešavanje po visini je sada mnogo bolje (ranije je bilo nemoguće fino podesiti sedište, jer biste ili skliznuli u neku nedefinisanu donju poziciju, ili biste ostali u „gornjem“ položaju).

Preglednost sa vozačke pozicije je sjajna, čemu doprinosi i malo viši klirens.  

Mesta ima sasvim dovoljno za četiri odrasla putnika, a zapremina prtljažnika od 320 litara je među najboljima u segmentu. Pored toga, različitih pregrada i odeljaka za odlaganje sitnijih predmeta ima više nego dovoljno. Dakle, praktičnost i prostranost su natprosečni kada je reč o kategoriji automobila kojoj Sandero Stepway pripada.  Što se zadnje klupe tiče, tu takođe retko koji model iz navedene klase može da parira Sandero Stepwayu po pitanju izdašnosti prostora.

Ono što je takođe primetno je (konačno) odsustvo parazitskih zvukova, krckanja, škripuckanja i slično.

Vožnja

Ispod haube našeg pulena se nalazi dobro poznati, možemo reći „proslavljeni“ 1.5 dCi, u ovom slučaju sa 90 ks. Ovaj motor se prosto čini savršenim za Sandero Stepway. Snaga je više nego dovoljna za ovu karoseriju a visok obrtni moment automobil čini živahnim i agilnim pri niskim obrtajima.

Ogibljenje je osetno meko, ali je mehaničko prijanjanje sasvim solidno, tako da iz Stepwaya može da se „iscedi“ više pri dinamičnoj vožnji nego što se to čini na prvi „gas“. Sasvim je jasno da je oslanjanje podešeno pre svega da se dobro nosi s neravninama i rupama na putevima i donese neophodan komfor, i u tome je Dacia uspela, jer se čak i dublje rupe sasvim solidno „upijaju“, bez stresa po vozača i automobil.

Osećaj na volanu je nešto teži, što se mojoj malenkosti svidelo, ali to ne znači da je preciznost upravljanja u bilo kojem smislu „sportska“. Mada je izolacija bolja nego ikada, i dalje se pomalo oseća prenošenje vibracija na upravljač sa vozne podloge. Karoserija ima osetnu tendenciju da se naginje u krivinama, što naravno oduzima na vozačkom ugođaju.

Budimo realni, ovo i nije automobil za „jurcanje“. On ne poseduje oštrinu i preciznost na volanu kao neki od konkurenata (mada se upravljač ne može etiketirati nepreciznim), ali je zato dosta praktičniji od njih, i to treba imati u vidu. Povratna informacija na volanu za nijansu „kasni“, a prenosni odnosi petostepenog manuelnog menjača su dosta dugi, što u prevodu oduzima na agilnosti ali zato doprinosi niskoj potrošnji, koja je na našem testu iznosila tek 5,0 litara evro dizela na pređenih 100 kilometara (fabrička nominalna vrednost iznosi 3,8 litara i realno je teško dostižna). Mada je osećaj na ručici menjača takođe osetno poboljšan, prostora za napredak (čitaj „preciznost“) još uvek ima.

Ipak, Sandero Stepway je predvidiv i siguran u vožnji, što je i najvažnije. Sportski nastrojeni „petrolhead“ tipovi će i ovako i onako izbegavati ovaj model, koji mada povišenog klirensa, nije vozilo za bilo kakve terenske egzibicije.

Što se vožnje na autoputu tiče, i tu se napredovalo, mada je zvuk motora i dalje osetno prisutan, baš kao i šumovi strujanja vazduha pri višim brzinama.

Naš Sandero Stepway sprint do 100 km/h obavlja za 11,8 sekundi, dok maksimalno može da pojuri do 167 km/h. Sasvim solidno za automobil koji u proseku emituje tek 98 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru.

Kočnice u vidu diskova napred i doboša pozadi su sasvim prosečne.

Freedom

Šta je to što „limitiranu ediciju“ pod nazivom „Freedom“ razlikuje od regularnog Sandero Stepwaya?

Naravno, to je oprema. Freedom je zapravo nadogradnja Prestigea, koji je opet nadogradnja Ambiance nivoa opreme. Oprema je za Dacijine standarde zaista izdašna. Ono što u svakom slučaju treba izdvojiti  je tempomat sa limiterom brzine, zatim vizuelni elementi čiji „šlag na tortu“ predstavljaju Flexwheel tamni naplaci od 16 cola, Sporty Chic presvlake i Media Nav Evolution info-zabavni sistem. Ono što je mali „kuriozitet“ je da zadnja stakla nisu elektropokretana, već se spuštaju starim dobrim „kurblanjem“.

Zaključak

Dacia je napredovala. Sandero Stepway je napredovao. Standardni model je na Euro NCAP testu dobio četiri od pet zvezdica, što je rezultat koji su ostvarili mnogo skuplji i više pozicionirani modeli. Dodatno u obzir treba uzeti da je taj rezultat prevashodno posledica zastarele bezbednosne tehnologije i lošeg rezultata u domenu zaštite pešaka. Stepway još uvek nije podvrgnut testu, ali je rezultat za respekt kada je reč o vozilu kod kojeg je imperativ proizvođača da cenu svede na što niži nivo. U tom slučaju, zaboravite na „fensi“ stvari poput razno-raznih sistema detekcije, upozorenja, automatskog kočenja i slično. Ono što je bitno je da su putnici unutar kabinskog prostora – bezbedni.

Sandero Stepway je u svakom slučaju primamljivija opcija u odnosu na standardni model, posebno sa 1.5 dCi motorom i „off-road“ pojavom. Povišeni klirens pak, doneće mogućnost prelaska neke dublje bare, ništa više od toga.

Polje na kojem ovaj model dominira je praktičnost i upotrebljivost. Mnogi veći automobili ne raspolažu tako izdašnim kabinskim prostorom. Potrošnja je zaista za respekt, što na duge staze donosi sasvim solidnu uštedu. Troškovi registracije i održavanja su niski. Dakle, za sve one koji žele nov automobil a ne „premijum“ polovnjak u istom cenovnom rangu, Sandero Stepway je odlična opcija, a posebno ovaj u Freedom izdanju, koji donosi i ubedljiviji vizuelni efekat.

Ovo je automobil idealan za porodice do četiri člana, bez onog čuvenog limita: „zadnja klupa je samo za decu“. Upotrebljiv je kako u gradskim uslovima, tako i pri dužim distancama. Od njega ne treba očekivati komfor jedne limuzine, ali za prosečne vozačke potrebe državljanina Srbije, što podrazumeva radijus od Mađarske do Grčke, Sandero Stepway je više nego zadovoljavajući.

Na kraju, dolazimo i do onog „najslađeg“, a to je cena. Dacia Sandero Stepway 1.5 dCi 90 Freedom košta 12.800 evra. Nekome će se možda ona učiniti previsokom, ali realno nije (previsoka). Za Stepway Ambiance 0.9 TCe treba izdvojiti 9.400 evra, što razliku u sumi čini sasvim logičnom. Uglavnom, ko ima u džepu da plati dodatno, a namerava da duže vreme eksploatiše svoj automobil, treba to i da uradi.

Tekst i fotografije: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Praktičnost, potrošnja, tekući troškovi, upotrebljivost, preglednost
	Loše strane:
	Cena iskače iz „niskobudžetnog“ okvira, ima prostora za napredak dizajna enterijera, neinspirativan za vožnju

(7517)