Dodge Charger R/T – Crvena udovica

„I kako ti se dopao Charger?“, pitao me je vlasnik kada sam mu vratio ključeve automobila.

„Pa imam bolove u bubrezima zato što je tvrd, zuji mi u ušima zato što je bučan, i ne pamtim da sam ikada pre brže potrošio rezervao goriva“, odgovorio sam mu još uvek pod utiskom vožnje.

„Znači nije ti se dopao?“, začuđeno me je vlasnik pogledao.

„Naprotiv, ne pamtim kad sam više uživao u vožnji nekog automobila“, stigao je moj odgovor još uvek pod utiskom.

Slab utisak

Moram da priznam da se nisam mnogo obradovao kada mi je opet u ruke pao Charger. Početkom godine sam imao priliku da testiram njegovu V6 verziju sa pogonom na sva četiri točka, koja je ujedno najpopularnija među kupcima, i u neku ruku nisam krio razočaranje. Od očekivanog „muscle cara“ koji grmi i pokušava da te ubije svakog momenta Charger je ispao tipičan porodični sedan prozveden za očajne domaćice koje provode svoje dane vozeći decu na fudbalske treninge. Ali ovaj put se desilo nešto sasvim neočekivano. R/T oznaka, koja je tokom godina postala uvreda za svoje legendarne pretke, ponovo ima smisla.

Testirani model

Na našem testu se našao Charger iz 2017. godine u R/T paketu opreme. Reč je srednjem paketu opreme, ali možda najbitnijem kada je reč o emocijama (o tome nešto kasnije). R/T se nalazi iznad dva modela sa V6 motorima (SE i SXT), a ispod tri moćnija modela sa V8 motorima (R/T Scat Pack, SRT i Hellcat). Njegova početna cena iznosi 34.895 dolara, što ga čini jednim od najpristupačnijih kupovina u klasi.

Koliko je oznaka bitna?

Auto kompanije provode mnogo vremena da smisle imena za svoje proizvode, pa predpostavljamo da je sama oznaka izuzetno bitna, zar ne? Mnogi se često pitaju da li korišćenje nekih elegantnih naziva kao što su Touring ili Avant umesto karavan ustvari daju impresiju da je reč o boljem vozilu. Slična situacija je i kod samog Chargera. Nekada davno R/T (Road & Track) oznaka bi nam rekla da je reč o zaista specijalnom automobilu sa mnogo snage ispod haube. Tokom zlatnog perioda američke auto industrije 1960-ih godina san svakog Amerikanca je bio da jednog dana ima Charger u svojoj garaži, specifično model koji se proizvodio između 1968. i 1970. godine. Njegova R/T oznaka bi označila da takav automobil raspolaže sa minimalno 335 ks, a ako bi bila reč o Hemi modelu, onda i do preko 550 ks. Trka protiv takvog automobila ne bi imala smisla jer Charger je bio kralj ulica.

A onda je stigna naftna kriza iz ranih 1970-ih godina i Charger je postao dinosaurus. Previše velik, moćan i težak da bi opstao u periodu kada su cene goriva skočile za tri puta preko noći. Tada na scenu stupa spomenuta priča o imenima. U želji da navodno privuče kupce nostalgijom, Dodge je koristio Charger ime na mnogim različitim modelima koji nisu imali nikakve veze sa legendarnim prethodnicima, a posebna priča je stigla sa R/T oznakom. Spomenućemo da čak i u današnja vremena R/T verzija je dostupna na vozilima kao što su Journey i Grand Caravan, gde je reč samo o dizajnerskom nivou opreme sa nešto sportskim branicima i većim felnama. Iz tog razloga, kada sam seo u Charger R/T iskren da budem – nisam očekivao mnogo. Mislio sam da je reč o gotovo istom modelu koji mi se nije ranije dopao uz nešto lepše branike i felge. Ne da sam pogrešio već sam baš pogrešio…

Dizajn

Da naš Charger nije isti kao onoj koji voze porodične mame je jasno na prvi pogled i to je i bila glavna zamisao dizajnera. Za početak, posebna boja koju Dodge zove „screaming yellow“ (vrištući narandžasta) je dostupna samo na V8 modelima. Dizajn je značajno agresivniji zahvaljujući branicima, duplom auspuhu i 20-inčnim felnama. R/T oznaka je dostupna na samo jednom mestu i to pozadi na vratima gepeka dok se na svakom prednje krilu nalazi i malena oznaka „Hemi“ da nagovesti šta je ispod haube. Iako Charger i dalje ima dvoje vrata više nego što bi trebalo da ima, smatram da ovaj automobil i te kako zaslužuje da nosi legendarno ime svog prethodnika. On takođe i donosi neke linije koje su prekopirane direktno sa modela koji je zamenio, kao što je zadnji deo krova i dizajn zadnjih svetala. U prošlosti, Charger nije imao nikakve retro linije, a „tajnu“ su otkrili sami dizajneri koji su izjavili da je automobil prvo kompletno razvijen, a tek onda dobio ime. U svakom slučaju, Charger je izuzetno privlačan automobil i upravo onakav kakav se očekuje od američke auto škole.

Enterijer

Ova kategorija je bila još jedna koja me je u neku ruku razočarala u prošlosti, mada u isto vreme i oduševila jer je primećen ogroman napredak od kada je Fiat preuzeo kompaniju. Ovaj put donosim isti zaključak najviše od razloga što razlike između osnovnih SE i SXT modela kao i R/T-a sa testa gotovo i nema. Sedišta su i dalje velika, prostrana i udobna, a kritika i dalje ide što su previše odignuta. Bez obzira koliko nisko ih pokušavao spustiti i dalje sam sticao utisak da sedim nekoliko centimetara više nego što bih hteo, što možda i nije problem za niske ljude, ali svako viši preko 1,75 metara neće biti oduševljeni. Ono šta mi se jeste dopalo je podatak da kožna sedišta nisu standardna pošto ih nikada nisam voleo i smatram da su leti vrela, zimi hladna i izuzetno teška za održavanje. Prostor na zadnjim sedištima je ogroman bez obzira na visinu putnika dok je gepek jedan od najvećih u klasi.

Sama praktičnost enterijera je promenljiva. Sa pozitivne strane, držači za čaše su izuzetno veliki da moja dvolitarska šolja kafe je smeštena bez problema, mada bih voleo malo više mesta za novčanik, mobilni telefon i sitniš. Dok su određene komande pri ruci, neke druge, kao recimo pretraga radio stanice i podešavanje monitora, ipak nisu na dodir ruke. R/T model donosi mnogo standardne opreme povodom muzike sa satelitskim radijom sa preko 1.000 stanica, navigacionim sistemom, povezanosti sa vašim mobilnim telefonom, pa čak i plastičnim delom koji pritiskom na dugme zatamljuje zadnje staklo. Iako je Charger ogroman automobil, njegova preglednost je izuzetno dobra zahvaljujući mnogo stakla i dosta je lagan za vožnju.

Mehanika

Dok su dizajn i enterijer verovatno bitne karakteristike svima onima koji traže samo prevozno sredstvo, za automobil koji nosi R/T oznaku najbitniji detalj je sigurno motor. R/T pokreće legendarni Hemi V8 motor zapremine 5,7 litara sa 370 ks i 536 Nm obrtnog momenta. Kao i sam R/T, i ovaj motor zauzima sredinu ponude pa je tako moćniji nego dva osnovna 3,6-litarska motora (292 ks i 300 ks), a opet slabiji nego 6,4-litarski motori (470 ks, 485 ks i 707 ks) u raznim SRT modelima. Jedini menjač kao opcija je osmostepeni automatik koji snagu prenosi na zadnje točkove.

R/T možda nema visoku „snagu po zapremini“, ali treba spomenuti da je ovaj motor izuzetno felksibilan i da poseduje ogroman potencijal. Nije retkost da se njegova snaga duplira uz izuzetno jeftinu investiciju, ali za njega postoji jedna druga retkost. Naime, Fiat-Chrysler grupa se ne može pohvaliti sa mnogo kvalitetnih proizvoda, a Hemi je izuzetak takvog „pravila“ i zbog tog razloga se koristi u mnogim svrhama gde zahteva dugotrajnost – od policijskih automobila pa sve do komercijalnih vozila. Prema fabričkim brojevima ubrzanje do 100 km/h iznosi pet sekundi dok je maksimalna brzina limitirana na 230 km/h. Možda ne preterano impresivni brojevi, ali ne treba zaboraviti da je Charger težak približno dve tone.

Potrošnja

Ako postoji jedna kategorija gde Charger spada u „Dr. Jerkyll & Mr. Hyde“ kategoriju (dva različita karaktera), onda je to potrošnja. Prema fabričkim brojevima naš R/T bi trebalo da troši 14,7 litara u gradu, odnosno 9,4 litre na autoputu. Da li su navedeni brojevi realni? Odgovor na navedeno pitanje zavisi od samog vozača. Naime, zahvaljujući velikom broju brzina Charger je moguće voziti veoma „lagano“. Već visoki obrtni moment se postiže na dosta niskih (barem za atmosferski motor) 4.200 obrtaja, pa samim tim kompjuter je kroz grad pokazivao potrošnju od ispod osam litara. Treba spomenuti da je navedena brojka ostvarena bez „kilave“ vožnje i zadržavanja saobraćaja. Međutim, Chargerov fantastičan zvuk motora i „Sport“ dugme vas teraju da ga poterate do maksimuma. A onda nastaje pravi pakao i potrošnja pada na, verovali ili ne, 7 milja po galonu ili 33,6 litara na 100 kilometara. I koja je onda kombinovana potrošnja? Neki realan broj je sličan fabričkom što znači da je moguće izvući cifru od 11 litara bez većih poteškoća.

Utisak u vožnji

Ukoliko vozač to želi, naš Charger sa V8 motorom može da bude jednako „dosadan“ porodični automobil kao i onaj sa V6 motorom i pogonom na sva četiri točka. On može da bude udoban, tih i civilizovan. Ali ono „Sport“ dugme vam neće dati mira i proganjaće vas da ga pritisnete i tog momenta kreće pravi pakao na točkovima. „Sport“ ukrućuje ogibljenje, podiže obrtaje na minimalnih 3.000 o/min i R/T počinje da reži kao slavni rođak pre skoro 50 godina. Sekvencijalni menjač sa ručicama na volanu pruža kakvu-takvu kontrolu nad brzinama, mada Chargerov fantastičan automatski menjač to radi bez greške i bez vaše pomoći.

Zvuk motora je upravo onakav kakav odlikuje nekom „muscle caru“, ali tu je i dalje veliki broj elektronskih pomagala da učine automobil stabilnim. Ukoliko želite pravi izazov onda je najbolje da se ugasi trakcija i Charger postaje prava kamikaza. U korist mi nije išlo što je taj dan put bio mokar zbog čestih kiša, ali tokom testa u nekoliko situacija malo je falilo da moja supruga taj dan postane udovica. Naravno, u tome nema ništa smešno pa možda ni zabavno, ali svako ko je makar jednom imao prilike da vozi „muscle car“ makar jednom, zna da su oni kao divlji konji – jednog momenta miran i povučen, a onda sledećeg momenta će pokušati da vas ubije. Mnogi moderni automobili su izgubili takve karakteriste i to sa opravdanim razlogom, ali s vremena na vreme Charger i slični proizvodi nas vrate u period kada je vozač igrao ključnu ulogu.

Cena

Kao što smo spomenuli ranije, Charger R/T ima početnu cenu od 34.895 dolara, a on gotovo i da nema konkurenata. Chevrolet SS je jedan od retkih sličnih proizvoda, ali sa cenom od 46.625 dolara on je daleko skuplji i na kraju godine prestaje sa proizvodnjom. Tu je i Chargerov „blizanac“ Chrysler 300S sa identičnim motorom, ali on je proizveden za kruziranje na duže relacije i nema dinamičnost. Ostali proizvodi kao što su Ford Taurus SHO i Chevrolet Impala su dostupni samo sa V6 motorima i bez pogona na zadnjim točkovima. Tako da Charger je klasa za sebe i to mu sigurno nije mana.

Zaključak

Charger je na mene ostavio veliki utisak i dugo vremena nisam mogao da krijem iznenađenje kako se R/T razlikuje ne samo od V6 verzije već i od Chryslera 300C sa kojim deli kompletnu mehaniku. Na kraju dana vratio sam Charger sa bolovima u bubrezima, zvonjenju u ušima i povećim računom za gorivo. Kao neko ko je odrastao uz „muscle cars“ i dalje smatram da su oni najbolja zabava na točkovima i da su se odlično prilagodili modernima vremenima. Charger ume da bude izuzetno civilizovan automobil, a ono „Sport“ dugme shvatite kao crveno dugme u filmovima gde se sme stisnuti samo kao poslednja mera bezbednosti… samo što u slučaju ovog automobila nećete rešiti problem već probuditi đavola…

Tekst i fotografije: Zoran Tomasović

	Dobre strane:
	Uživanje u vožnji, performanse, originalnost u odnosu na današnju automobilsku industriju
	Loše strane:
	Pozicija sedenja bi trebalo da ima širu amplitudu podešavanja

(3892)