Autonomna vožnja i produženje vrste

Ako ste pomislili da je elektro najezda glavna opasnost po vozačku radost širom sveta, siguran sam da ste u zabludi. To što postoji ozbiljna verovatnoća da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem uskoro završiti u istorijskim udžbenicima, prema mnogim istraživanjima , i što je moguće da ćemo automobile kupovati u prodavnicama bele tehnike, i dalje ostavlja čoveku – vozaču mogućnost da barem upravlja vozilom, ako već ne može da čuje drage nam zvukove unutrašnjeg sagorevanja.

Najveća opasnost je sistem autonomne vožnje o kojem su najintenzivnije rasprave započele od najave lidera Tesla kompanije da će svaki proizvedeni automobil u njihovim pogonima, do 2018. godine, biti izrađen tako da omogući nadgradnju platforme za autonomnu vožnju. Ovu najavu propratila je i izjava tadašnjeg predsednika najmoćnije države sveta o ogromnoj finansijskoj podršći istraživanjima i razvoju ove ideje.

I naravno, prvi su se regulativom u vezi sa ovom temom bavili upravo Amerikanci i njihovo Nacionalna agencija za bezbednost saobraćaja na drumovima (NHTSA) koje je još 2013. ustanovila, a tri godine kasnije ažurirala, definicije odnosno nivoe autonomne vožnje:

Nivo 0: Ovo je praktično nivo u kojem se manje više nalazimo godinama do ovog trenutka. Apsolutno sve funkcije su uglavnom pod kontrolom vozača

Nivo 1: Većina funkcija je i dalje u nadležnosti vozača, a neke od njih su izmeštene ka elektronici, kao što može biti upravljanje na primer, u pojedinim situacijama.

Nivo 2: U ovoj fazi, vozač i dalje mora da bude prisutan i pripravan, spreman da u svakom trenutku reaguje, ali ipak vozilo je u stanju da istovremeno obavlja dve funkcije, uvažavajući saobraćajnu situaciju, kao na primer upravljanje i održavanje saobraćajne trake u istom trenutku, bez ikakvog uplitanja ljudske ruke.

Nivo 3: Neophodno prisustvo vozača. Međutim, u izvesnim saobraćajnim okolnostima, sve ključne funkcije mogu da budu prepuštene vozilu.

Nivo 4: Iako ne pokriva svaku saobraćajnu situaciju, na ovom nivou, sve bezbedonosno ključne funkcije su tokom celog trajanja putovanja u ingerenciji vozila.

Nivo 5: Potpuni opozit nivoa 0. Apsolutno sve funkcije su van uticaja čoveka, u svim saobraćajnim situacijama.

I evo, pred nama su prezentirane faze odumiranja vozačkih zadovoljstava i faze koje predviđaju i planiraju dominaciju veštačke nad prirodnom inteligencijom, što me opet vraća na neki prethodni Glas Republike . Najveći svetski proizvođači automobila uveliko rade na razvoju i implementaciji tehnologija koje su usmerene ka što bržem i bezbednijem transferu kroz nivoe autonomne vožnje. Puna je rubrika Vesti. Da li ste nekada razmišljali o tome šta se nalazi uz ovaj put, kojim smo krenuli, i kako je na odredištu. Hajde, da pogledamo malo i da probamo da razvijemo neke osnovane pretpostavke, na bazi sada dostupnih informacija.

Prva i očigledna posledica bila bi izumiranje profesije: vozač. Ali, vozač nije samo profesija, vožnja je i hobi i ljubav i strast. Predviđam procvat u biznisu rentiranja zatvorenih staza na kojima bi relikti prošlosti, poput mene, mogli da se vozikaju na način kako im prija. Baš kao što postoje hipodromi danas, iako više niko ne ide konjem na posao.

Za očekivati da se desi je i jedan ozbiljan zaokret u sektoru transportnih usluga i isporuka, odnosno dostave roba. Kako će ovo izgledati u budućnosti tek treba da se vidi. Ne sumnjam da oko ove teme već postoje pripreme za ozbiljna prestrojavanja.

Zatim, drastično smanjenje broja saobraćajnih udesa. Prema istraživanjima uglednih konsultantskih kuća, taj broj bi se u narednih dvadesetak godina smanjio za čak 80%. Divno! Ali, ovo istovremeno znači i ozbiljan pad troškova osiguranja, kao i gubitak radnog angažmana za ogroman broj ljudi zaposlenih u ovom sektoru.

Iako će verovatno postojati neki organ zadužen za kontrolu saobraćaja, to sigurno neće biti saobraćajna policija, bar ne onakva kakvom je danas poznajemo. Možda nešto nalik kontroli leta. Eto, pa da, čoveče.

Kada kompjuteri i elektronika budu upravljali vozilima, kao što to danas čine sa letilicama na primer, zašto bi se onda ograničavali sa transportom samo na kopnenim putevima i zašto bi uopšte automobili izgledali ovako kako izgledaju danas? Ne vidim nijednu smetnju, pogotovo u doba saobraćajnih kolapsa (jeste li bili u Istanbulu nekad?) da se deo, ako ne i celokupni saobraćaj, izmesti u vazduh do nekih nižih visina u gradovima, i nešto viših, ali i dalje van avio koridora, za međugradske distance. A da automobili, pritom postanu nekakav futuristički hibrid današnje verzije helikoptera i aviona. O ovoj temi sam već polemisao sa urednikom, i dok dlanom o dlan, u rubrici Video, već se pojavila vest o pokušaju leteće Toyote .

U tom epilogu, drumovi bi mogli da nam služe jedino kao trase za šetnju, vožnju bicikla i slično. To bi onda podrazumevalo i uticaj na putnu industriju i stotine hiljada radnih mesta širom sveta koje rade ili su komplementarne sa ovom veoma bitnom granom za ekonomiju svake države.

Ovo su samo neki obrisi očiglednih promena. Da se vratimo na pojedinca, da se vratimo na mladost, besane noći u vojničkoj uniformi. Generacijo, sećaš li se Dina Dvornika u tihim, letnjim noćima, kada u tužnom zanosu peva ljubavi svog života: …Probaj zamisliti kako je teško voziti se noću kroz pusti grad, u društvu gospođe Samoće…

Da, koliko samo puta smo se vozili, onako besciljno, odnosno sa ciljem da smirimo uzburkane misli, emocije, hormonsku strukturu. I kako se pamte te vožnje! Hoće li neki novi klinci, ludo uznemireni oreolom devojke kojoj bi mogli punog srca da kažu: „Ljubav se zove imenom tvojim“, moći da nađu utehu u vožnji po novobeogradskim bulevarima? Prema dostupnim informacijama, teško. Uđeš u auto i kažeš kompjuteru, pusti mi „Vrati se“ (Neša Leptir), i „Vozi me gde nema nikog, vozi bilo gde, što dalje od nje“. I samo se pojavi na displeju „Error 404“.

Pa čak i kada bi bilo moguće, koliko ljudi će biti u stanju da upravlja vozilom, jer veštine koje ne razvijaš na redovnim osnovama – po pravilu zakržljaju i ispare mnogo brže nego što je trajao proces osvajanja novih tehnika. I da to zanemarimo, opet, da li će komande izgledati nalik današnjim, ili ćemo upravljati audio komandama. Zamislite ovo, nema volana, imamo džojstik.

Neki novi klinci, naći će neke nove načine da žive, da vole, da izraze svoja osećanja. A nama, kada bismo doživeli to da vidimo, sve bi izgledalo kao što mi danas izgledamo Henriju VIII koji je još u 16. veku pisao predivna ljubavna pisma Ani Bolen (čak i film je snimljen), ili Bajronu sa njegovim ljubavnim jadima, kada pogledaju sa neba, današnje kandidate za ljubav, koji šalju mailove, SMS-ove i umesto rasnih konja, jašu visokoturirajuće Honde, Yamahe i ostale ergele.

Velika je sreća što čovek nije ni kornjača a nije ni maslina. i velika je sreća što umre dovoljno brzo, da ne vidi baš sve…

Zvezdan Božinović

(1829)