Slovenačko-srpsko prijateljstvo

Sećate se one radosti iz detinjstva kada na nebu, u nekom kratkom vakuum periodu između prestanka kiše i uspostave dominacije Sunca, ugledate živopisnu dugu. Obično se tu nijansa žute postroji uz svetlozelenu i upotpuni taj čudesni spektar primarnih uz sekundarne boje.

Teško je razlučiti tu granicu gde žuta prelazi u svetli ton zelene boje i razliva se dalje. Jednako teško, odnosno potpuni intelektualno-emotivni izazov, je razaznati onaj fini momenat u kome nečija tolerancija lagano sklizne u mazohizam. I dok ti momenti mogu da budu veoma zanimiljivi bračnim ili kakvim god emotivnim partnerima (onda kada decu utonu u san), toliko su destruktivni u svim drugim životnim sferama.

Moj fah je ekonomija, odnosno moj fah je bukvalno sve. Jer, ništa nije u stanju da tako efikasno podigne natalitet, zdravlje (i fizičko i psihičko), prosvećenost jedne nacije,  kao što to može uspešna nacionalna ekonomija. Kao što domaćin za primer, u selu, mora da bude okružen komšijama sličnih radnih navika, jer se jedni hrane uspesima drugih, isto tako i ekonomija jedne zemlje veoma zavisi od opšteg stanja u užem i širem području. Hteli to ili ne, bili deo Evropske unije ili ne, zakon spojenih sudova važi, bez razlike. Jer društveni i prirodni zakoni ne poznaju granice koje je postavio čovek. I odlično što je tako. Da promenimo te zakonitosti, uzalud je trud. Ali možemo da se aklimatizujemo, da ih razumemo i da prilagodimo, prvo svoje planove pa onda i akcije, kako bi iz cele te, naizgled džungle, izlazili iz godine u godinu sve uspešniji. Dobro, dobro, jasno je to, samo gde je problem?

Naivne ljude takvima čini njihova dobroćudnost, tako pogrešna pretpostavka da je svet sazdan na temeljima na kojima počivamo i sami. I naivnim ljudima je tako lako prodati „lažno“ prijateljstvo, uvažavanje i toplinu uz osmeh, lepu reč, topao stisak ruke i nezaobilazne plave oči. Za automobilske fanatike: Naivnim ljudima se „lagano“ može „pokloniti“ Kia Sportage po ceni Audija Q3. Naivnim ljudima je lako uvaliti licemerje po ceni iskrenosti. I tako, stisak po stisak i osmeh po osmeh, očas posla shvatismo da samo na Fructal plantažama rastu prave pomorandže, da veš ostane prljav ako je ne opere Gorenje veš mašina, i šta još, šta još… Ne mogu da se setim, možda i nema više, mala je to zemlja. U očima građana koji žive oko mene, još uvek su primetne predrasude, učvršćene u nama još u doba bratstva i jedinstva.

Međutim, bilo kakav poslovni odnos u koji uđeš, a uglavnom, skoro pa isključivo, moguć je samo ako se vi nalazite u ulozi kupca ili eventualno prodavca (jedino sa vrlo skromnim izgledima da svoju robu ili uslugu naplatite), razotkriva pravu prirodu alpskih biznismena. Pa sam tako, radeći za jednu slovenačku firmu sa sedištem u Beogradu, čiji direktor je bio Beograđanin, došao u situaciju da usluge mogu da naplatim jedino ako nečasno svedočim na sudu (kao revizor) u korist vlasnika, a protiv direktora. Treba li da naglasim da su usluge ostale nenaplaćene? U drugoj situaciji, nakon više konsultativnih sastanaka i silnog utrošenog vremena sa upravom firme (znate već odakle), u vezi sa izborom revizora, dobijam obaveštenje da reviziju neće ni da obavljaju, već će radije da plate kaznu zbog tog kršenja zakona, ukoliko do kontrole uopšte i dođe, jer su šanse za tako nešto male. Ovde jasno najviše smeta nepoštovanje lokalnog ambijenta i lokalne regulative. Probajte da na slovenačkom autoputu prekoračite brzinu za 5 km/h. Bez želje da vas udavim zaista mnogobrojnim primerima, ali evo još samo jednog specijaliteta sa severa:  zovu kolege iz Slovenije, imaju klijenta sa firmom u Srbiji. Klijentu treba usluga, pa umesto da angažuju nas iz Srbije, oni naravno (i uvek) angažuju samo svoje zemljake. Međutim, logično, naše tržište i naše propise ne poznaju, pa zovu da mole za pomoć, tražeći da im kažem „samo“ rešenje, a oni će nama da plate oko 5% ukupne vrednosti usluge. Naravno, sve to formulisano na način da budemo srećni što smo ih uopšte upoznali. Pritom, uopšte nemaju pravo da pružaju usluge na teritoriji Srbije, u skladu sa pravilima grupe kojoj i mi i oni pripadamo.

Sve je  ovo ovako, u apsolutno svakom segmentu poslovne aktivnosti, potpuno jednostrano, sa osećajem da je ostatku sveta izvađeno pola mozga. A ovo se tako nesrećno poklapa sa urođenom tolerancijom i naivnošću naših ljudi, koja se graniči sa podaničkim mentalitetom prema svemu inostranog porekla.

U procesu međusobnog upoznavanja, a potom i upoznavanja nas sa samim sobom, dolazi do otklona od mazohizma i rastućeg revolta koji je rezultirao onim nesrećnim „ekonomskim embargom“ na slovenačku robu, s kraja osamdesetih godina, koji se potpuno neslavno završio, jer je u startu i sadržao temeljni problem. Ne može se dekretom promeniti zakon prirode i zakon ekonomije. A ekonomija traži otvorenost, odsustvo barikada (fizičkih, socijalnih ili carinskih), traži kompetitivnost i zdravu konkurenciju. Kao odgovor na spoznaju mazohističke note u nama, začas se taj osećaj izigranosti preliva u bes prema mučitelju odnosno u sadizam, i eto najave belaja, koji se kasnije i desio u najstrašnijoj formi. Znate onaj vic o grupnom seksu i učešću „Muje“ u istom, pa kad konačno shvati šta se dešava rezignirano kaže: Ljudi, dajmo se bolan organizirat! Pa ne mogu ja triput zaredom (pa opisa prostim rečima oralni seks u kome je najsrećniji muškarac). Pritom, Muju shvatite ne kao Bosanca, već kao naivnog dobricu, što uglavnom i po pravilu i jeste u realnom životu.

Kako to izgleda u automobilskom svetu? Danas, ponovo, na iskušenjima naše trpeljivosti, slušamo priče o „beskamatnim kreditima“ (sa ogromnim efektivnim kamatnim stopama), o lažnim sajamskim popustima (a cene iste kao i pre sajma, uostalom kao i danas – samo što takvih automobila trgovci iz Slovenije nemaju odnosno ne prodaju osnovne verzije), otvorene laži u pogledu kvaliteta robe koju prodaju (pogledajte na oficijelnom sajtu Kia auto, Zemun, da su iz testova izostavljene kritike koje mogu da se upute čak i na račun BMW-a serije 7), slušamo o ekstra povoljnim cenama na tržištu robe koju prodaju slovenačke firme (upućujem vas da analizirate odnose cena između Renault-Peugeot-VW-Toyota-Kia na primer), a najskuplja je. I opet se javlja onaj osećaj mučnine, kada vidiš koliko neko potcenjuje tvoju inteligenciju. A videli smo, nažalost, da je druga strana ovog problema vrlo opasna i jednako štetna za sve.

I onda dolazimo do toga da i ovde u ovoj ekonomsko psihološkoj igri prepoznamo dugu sledećih boja: sebičnost (osionost), tolerancija, mazohizam, spoznaja, sadizam, katastrofa.

Sve ovo što sam napisao za nas ovde, verujem da važi i za ostale bivše jugoslovenske republike u odnosima sa „najnaprednijom“ među nama.

Da nam se ne bi desilo zlo, i bez iluzije da je moguće promeniti karakter jedne osobe a kamoli jedne nacije (ako tako nešto uopšte postoji), rešenje treba tražiti u uravnoteženju odnosa, a na kom nivou, pitanje je za sve strane. To ne znači nikakav bojkot, niti bilo kakvo omalovažavanje, već upravo suprotno, graditi odnose na bolje po korak sa obe strane paralelno.

Cela tajna kosmosa se krije u ravnoteži, balansu i kompromisu. Ovde ne prepoznajem ni obrise balansa, a što je na dugi rok štetno za apsolutno sve.

Dosta smo bili u ofsajdu i dosta smo mi bili ti koji smo triput zaredom…

TOLERANCIJA JE VRLINA, MAZOHIZAM BAŠ I NIJE

Zvezdan Božinović

(626)