Juče je prekjuče bilo budućnost – eksponencijalna realnost današnjice
Da je sve relativno, sumnje nema. I vreme koje prolazi čini to nekako neosetno, slažući u nama i po nama neizbrisiv trag, koji nas brusi baš kao brza voda u naletu, kamenčić u planinskom potoku. Do sada je svako danas počinjalo na temelju juče, i na osnovu događaja koji su se odigrali u prošlosti, imali smo mogućnost da sa nekom dozom izvesnosti predvidimo buduće događaje. Da, bili smo u prvom redu polja crno-bele šahovske ploče. Evo pojašnjenja-legende:
U davno doba, veliki vladar je raspisao „tender“ za izbor najzanimljivije i najintetlektualnije igre dostojne plemićkog soja. Kao pobednik u ovoj „javnoj nabavci“, pojavio se skromni genije koji je vladaru prezentovao pravila, danas veoma poznate i popularne igre – šaha. Nemoćan da sakrije oduševljenje novom igrom, vladar nudi (baš kao u svakoj legendi) srećnom izumitelju, šta god poželi u carstvu njegovom. „Skroman sam ja, vladaru. Molim za jedno zrno pirinča na prvom polju šahovske table i za duplo više u svakom narednom polju, sve do kraja ovog malog parčeta drveta na kome su oslikana sva šahovska polja!“ Skromnog li čoveka, britkog uma – pomisli vladar i kao iz topa pristade na pogodbu.
Kada su, negde u drugom redu šahovske table, vladarevi matematičari shvatili svu nezajažljivost zahteva izumitelja i preračunali koliko godina sav rod pirinča treba dati izumitelju, vladar je brzo presekao. I to glavu, pronalazaču.
Prvi red na šahovskoj tabli smo napunili pirinčem još izumom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dok je prvo pirinčano zrno predstavljao izum točka. Pogledajte hronologiju: 1800. – stvoren prvi motor sa spoljašnjim sagorevanjem; 1872. – prvi dvotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem; 1876. – pušten u rad prvi Otto motor sa četiri takta a 1879.- dobijamo prvi dizel motor. Primećujete: 4-8-16-32… U svojim bazičnim principima, motori sa unutrašnjim sagorevanjem su opstali i danas. Naravno, usavršeni su do te mere, i postali do neverovatnih granica energetski efikasni, da dalji značajni proboji nisu mogući. Babe bi rekle da smo doterali cara do duvara. Ovde mi nije jasno zašto sam uvek pri pomenu sede glave, vizuelizovao starca, iako su polovi ravnopravni, pa da ispravim tu istorijsku nepravdu pomenuh babu kao oličenje mudrosti uzrokovane iskustvom.
I u mnogim drugim oblastima, slično je. Dugi vremenski period već unazad, čovečanstvo prikuplja početna zrna pirinča i kao rezultat tih procesa na pragu smo ili, ispravnije, ušli smo u novu eru. Treba li još primera van automobilskog sveta? Pa evo: mnogi zločini koji su počinjeni pre samo trideset godina su ostali bez sudskog epiloga u tadašnje doba i činilo se da će se počinioci izvući odnosno da neće biti procesuirani. Mnogi od njih su se žestoko preračunali, jer je na prelazu iz jednog u drugo šahovsko polje (i duplirana znanja i primenjena iskustva) dešifrovana DNK, omogućujući time istražnim organima nepogrešiv dokaz o identitetu vlasnika uzorka (što može biti vlas kose, slamčica za sok ili opušak čak). Ovaj momenat se desio početkom ovog veka. I pored toga, 92% genetske strukture (DNK) je još uvek smatrana biološkim balastom, odnosno njegovo nepobitno postojanje nije obrazloženo, pa ga je najlakše bilo pripisati besmislenim viškom, a što ni u najluđim snovima ne može da bude istina.
Pogledajte svoj smartfon. Pre 25 godina samo, za ono što danas smestimo tik uz rezervoar budućeg potomstva, tj. u džep, trebala nam je soba od 15 m². Ne verujete? Telefon, foto aparat, kompjuter, radio, diktafon, tv, kamera, hard disk od 64 GB, zvučnici, baterijska lampa, merač krvnog pritiska, navigacione mape (nautičke i kopnene), milion aplikacija. Da ste predvideli ovo u doba moje cvetne mladosti, rizikovali biste žestoko izbegavanje u društvu. …-64-128-256-…
Pre samo deset godina, među prvih pet korporacija po ekonomskoj moći, sve do jedne su bile kompanije iz oblasti eksploatacije nafte. Danas je na toj listi, pri dnu, samo jedna. Ostale su iz sfere informacionih tehnologija (IT).
Da li znate da su aktuelne prognoze da će u narednoj deceniji čak 75% današnjih privrednih džinova biti smešteni u arhivu? Pogledajte Kodak, svi znamo, angažovan u proizvodnji filmova za foto aparate, rentgene i slično. Nema ga više na mapi. Kada malo razmislimo, uviđamo da je Kodak u stvari bio u biznisu „lagerovanja uspomena“. Rođenjem Instagrama, a za šta je nužna investicija bila na nivou od par stotina evra, sahranjen je multimilionerski morž (kako to kaže naš fitness instruktor . Mislite li da Uber neće da na Orlovaču uz sve počasti isprati konvencionalna taksi udruženja? Ideja pretočena u telefonsku aplikaciju, nafilovana sa istih onih par stotina evra je uništila našu praksu o komfornom gradskom prevozu u dosadašnjoj formi. Svi smo verovatno čuli za booking. Opet je u pitanju mizerna investicija i briljantna ideja o softverskoj aplikaciji koja postaje neizbežna kada god odemo na putovanje.
Pominjani smartfon sigurno koristite za fotografisanje bliskih ljudi, mesta koje posećujete… Sigurno ste se susreli sa upitima od strane Google aplikacije u vezi sa tim mestom. Svesno ili ne, klikom na ponuđene (po pravilu) nepročitane uslove, predali ste blaga vredne lične informacije u pogledu vaših navika, imovinskog stanja, preferencija, pogleda na svet. Da li znate kome? Da li znate da je ovo, verovatno, embrion koji će veštačkoj inteligenciji dozvoliti da za vas, ili u vaše ime, vrši izbore a prema matricama koje ste dali. Budući marketing vršiće mašine (u ime prodavca) drugim mašinama (u ime kupca) koje će nam preko telefonskih ili kompjuterskih aplikacija savetovati šta je za nas najbolja kupovina…. -512-1024-2048-…
I dok svet traga za alternativnim izvorima energije, pritom dramatizujući i neopravdano brinući nad, još uvek (ne)iscrpnim izvorima nafte, apsolutno se zanemaruje najveći rezervoar alternativne, ne energije, nego moći, i to u najširem smislu.
Ne vrtite glavom, nego se pogledajte u ogledalo, baš u tu glavu, i shvatite da pričam o ljudskom mozgu. Samo jedan, jedini procenat mozga nam je aktivno u funkciji. I sa tim jednim procentom smo došli do ovih zastrašujućih pomaka u svim životnim sferama. 99% našeg mozga je u pripravnosti. Tempirana bomba čija eksplozija se drži pod kontrolom obrazovnog sistema, svake, pa i najrazvijenije države.
Hoću da kažem da su naši najmlađi, koji još uvek onaj 1% mozga razvijaju i nisu ga stavili u pun pogon, upravljaju sa onih „drugih“ 99% na najbolji mogući način. Koliko smo samo puta pomislili gledajući decu u naletu napatvorene kreativnosti kako čine nepojmljive i preslatke radnje, a mi vrtimo glavom u fazonu: „Šta sve detetu neće da padne na pamet“. E pa, to nam treba uvek, i u stare dane. Kako stare, uključuju se u obrazovne tokove, usmerene da razviju onaj 1%, njihova sposobnost da upodobe i aklimatizuju na svakodnevicu, onih 99% dramatično opada.
Poenta je da su deca najkreativnija bića na planeti, i da ona neiskorišćena rezerva u mozgu služi za produkciju, za kreaciju i za maštu. Ili na drugi način rečeno: 1% mozga služi za sposobnost preživljavanja dok preostalih 99% mozga služi za umetnost življenja. Bil Gejts i Ilon Mask su ovo shvatili. Njihova deca ne idu u školu. Uopšte!
Zaključak
Sve ono što se do sada desilo je trivijalno u odnosu na ono što je krenulo da se dešava! Budućnost će čak i izgledati, u nekom kreativnom tumačenju, kako su je videli socijalisti utopisti… Sledi ogromna i sveprožimajuća preraspodela društvene moći a kapital apsolutno gubi na značaju. Onih 1% mozga (koji determinišu tehničku i emotivnu inteligenciju) su prepoznati kao irelevantni za budućnost. Da li vam je IQ 90 ili 120, nije ni bitno, radom i trudom pokrivate razliku. Sutra automobilizma i sveta i čovečanstva, generalno zavisi od stepena u kome ćemo uspeti da probudimo onih 99% mozga. Odgovori na sve moguće misterije današnjice, sakrivene su u detetu koje nosimo u sebi. Pustite dete da se igra i carovaćete u budućem dobu koje je već tu. ...4096-8192-16384-…
Razmišljaj eksponencijalno!
Zvezdan Božinović
(318)