Testiranje automobila – odgovori na FAQ

Sklonosti i afiniteti se u čoveku brzo razvijaju i otkrivaju polja vanrednog interesovanja. Mnogi od nas su samim tim još u predškolskom periodu, gužvajući sedište u očevom automobilu, a u želji da prekrate vreme do odredišta (nekad se jahalo po tri dana do cilja), pogađali modele automobila koji bi dolazili u susret ili preticali onaj u kojem bi se vozili. Tada se kod većine nas pojavila prva iskra strasti prema četvorotočkašima i početak akumuliranja znanja i iskustva koje danas više nego dobro dođe u ovom našem poslu. Pošto smo ispunili sve nužne preduslove, da vidimo kako teče proces koji, na kraju, za rezultat ima to najomiljenije štivo – Test automobila.

Opšta pravila

1. Primarna stvar – proceniti čitalačku publiku. Ljude koji su u potrazi za porodičnim automobilom neće interesovati detalji koje će interesovati ljubitelje sportskih automobila. Kada se testira ekološki podoban model, relevantne su informacije oko potrošnje i emisije CO2. Kada se piše test za stručan magazin, neophodno je uključiti više prezicnih detalja nego kada se piše za dnevne novine ili mejnstrim magazin. Automobilske magazine čitaju ljudi zainteresovani za AUTOMOBILE.
2. Kako započeti test – I ovo zavisi od čitalačke publike, ali i od iskustva autora i vrste medija za koji piše. Uvodna rečenica, kakva god da je semantički, mora biti krajnje koncizna i povezana iskustveno. Publika može biti u većoj ili manjoj meri radoznala ili upoznata sa automobilom ili proizvođačem koji je tema. Priča se poslovično može započeti spominjanjem uvreženih stavova, strepnji vezanih za određenu marku, pa i vladajućih stereotipa. Takođe, može se započeti citatom, da li poznate osobe ili nekom opšte poznatom krilaticom. Naravno, citat mora biti u vezi sa testom. Ukoliko je iskustvo u vožnji izuzetno pozitivno ili negativno, poželjno je to iskazati na jasan i otvoren način.

3. Organizovanje testa – Organizovanje iziskuje identifikaciju glavnih komponenti ili aspekata automobila u smislu šta bi bilo najkorisnije i najinteresantnije za čitaoce. Sama struktura zavisi od automobila i količine potencijalno napisanog sadržaja. Pažnju treba obratiti na ono što publika očekuje, kao i na smernice urednika. Generalno, započinje se sažetim utiskom a završava se finalnom procenom. Što se sredine testa tiče, ona može da se organizuje na različite načine. Može se započeti (primera radi) bezbednošću, nastaviti stilom i dizajnom, pa specifikacijama motora, tehnološkim inovacijama i voznim osobinama. Važno je formirati tematske celine i uklopiti ih u priču.

4. Kreiranje sistema da bi se automobil procenio po relevantnim kriterijumima – Najčešći sistem ocenjivanja je od jedne do pet zvezdica (mi radimo od jedan do deset). Deset je perfekcija, dakle bez mana. Rezultat se može izraziti i pisanim putem, odnosno unošenjem ličnih emocija i impresija u vezi sa pojedinim karakteristikama vozila.

Određivanje onoga o čemu će da se piše

1. Opisivanje osnovnih stvari – Treba pisati jasno i precizno o automobilu koji se testira, odnosno osnovnim podacima poput onih: koji model je u pitanju, koja mu je cena itd.
2. Uključivanje relevantnih detalja – Neophodno je fokusiranje na činjenice. Kako automobil ubrzava, koje su njegove dimenzije, koliko troši itd. Pored fabrički navedenih vrednosti uvek postoji i onaj lični doživljaj koji ne mora da se poklapa sa nominalnim. Subjektivan je, primera radi, doživljaj u vožnji, baš kao i estetski doživljaj. Ovde je bitno da novinar koji testira automobil postavlja sam sebi pitanja vezana za subjektivan doživljaj. Odgovori se kasnije prenose na „papir“. Postavljanje ovih pitanja samom sebi je veoma važno u pisanju temeljnog i kompletnog testa. Neki detalji koji se ne odnose direktno na kvalitet vozila mogu da oplemene tekst. Primera radi – nasleđe marke, proizvodne linije i slično. Ipak, treba izbegavati navođenje detalja koji nisu relevantni kada je u pitanju kvalitet kompletne impresije vezane za testiranje automobila. Ne uključivati svoju ličnu rutu (recimo put od posla do kuće i nazad) sem ako se ne koristi za demonstraciju ponašanja vozila na različitim tipovima terena.

3. Uporediti automobil sa ranijim modelima istog proizvođača – Primera radi, ukoliko se testira Volkswagen, treba misliti na standardne vrednosti proizvođača i zaključiti da li je novi model nosilac utvrđenih vrlina marke. Ukoliko jeste, to treba navesti. Ukoliko su te tipične vrednosti odsutne, to takođe treba da se spomene.

4. Opažanje vezano za vrednost vozila – Vrednost automobila nije ekvivalentna njegovoj ceni. Vrednost se odnosi na uloženo/dobijeno. Primera radi, neki automobil koji košta 30.000 evra može da ponudi mnogo više nego neki drugi automobil iste cene, što znači da ima veću vrednost. Automobil nižeg koeficijenta vrednosti će ponuditi manje, kako što se tiče opreme, tako i kvaliteta, kvaliteta izrade i slično.
5. Opisivanje tehničkih inovacija – Ukoliko postoji novina u tehnološkim sistemima vozila, ona treba da bude spomenuta. Primera radi – unapređena navigacija, povezivanje putem Apple CarPlaya i Android Auta, adaptivni tempomat i slično. Pored navođenja inovacija treba konstatovati do koje mere su korisne i da li rade posao.
6. Konačan sud – Nakon navođenja svih neophodnih aspekata vozila, ide finalna analiza automobila. Doživljeno iskustvo tokom druženja sa automobilom treba da se sumira u smislu kome je on namenjen, da li vredi navedenu sumu novca, da li postoje bolje alternative u segmentu i slično.
7. Iskrenost – Potpuno nepoželjno je osećati obavezu da se nešto napiše u pozitivnom ili negativnom svetlu iz razloga šta drugi misle ili veruju u vezi sa kvalitetom dotičnog automobila. Ukoliko se autoru svideo automobil ili možda nije, on treba da objasni zašto je to tako. Iskren test je test koji je koristan za čitaoca. Poželjno je nekoliko dana nakon prve vožnje sumirati u glavi koji su pozitivni a koji negativni aspekti automobila. Subjektivnost suda kada je o testu automobila reč, ne može se izbeći. Treba pisati ono što se zaista smatra o vozilu, bazirano na iskustvu i prethodnom znanju o automobilima. Nema „ispravnih“ odgovora prilikom pisanja testa, ali ono što mora da se uradi je da se ispravno rasuđuje da bi mišljenje imalo osnovu.

Vožnja automobila koji se testira

1. Odabrati segment – Pisanje kvalitetnog i znalačkog testa je lakše ukoliko je autor upoznat sa ostalim automobilima iz iste klase. Primera radi, neko preferira električne, neko porodične, neko sportske, neko SUV modele. Poželjno je identifikovati tip vozila koji se najbolje poznaje i pisati testove sa fokusom na automobile iz omiljenog segmenta. Autor treba da koristi znanje koje ima o datom segmentu, upravo iz razloga da bi kvalitetno uporedio dotični model sa sličnim tipovima automobila drugih proizvođača.
2. Informisati se o automobilu pre vožnje – Treba kompletirati sve dostupne informacije u vezi sa testiranim vozilom. Pre nego što sedne za volan automobila kojeg treba da testira, poželjno je da se autor dodatno informiše u vezi sa njim. To u velikoj meri pomaže prilikom daljeg procenjivanja.
3. Ponekad je korisno pozvati prijatelja na vožnju – Suvozač može da primeti stvari koje vozač ne registruje. Dobijanje impresije druge osobe, posebno ukoliko je ona dobro upoznata sa automobilima, je krajnje poželjno i korisno.
4. Upoznavanje se sa automobilom – Otvoranje prtljažnika, spuštanje naslona sedišta, „otpanjivanje“ audio sistema, stavljanje čaša i flaše u mesta predviđena za njih… Automobil treba istražiti „od glave do pete“. Dokazano, u našim magazinima retko ko to radi. U testu, treba obratiti pažnju na to da li su dotični aspekti vozila bolji ili lošiji u odnosu na konkurenciju. Takođe, poželjno je spominjanje iritantnih stvari poput držača za čaše u koji čaša ne može da stane i slično.

Objavljivanje testa

1. Pažljivo urediti test – kvalitetni tekstovi moraju biti gramatički i pravopisno ispravni, bez suvišnih znakova uzvika i bez pisanja velikim slovima.
2. Traženje povratne informacije – kada se test automobila finalizuje, biće ljudi koji će se složiti s autorom, kao i onih koji neće. Pozivanje drugih da daju svoju kritiku testa je pozitivna stvar jer doprinosi održavanju komunikacije i razmeni informacija.

Prilikom analiziranja i razmatranja zapažanja i zaključaka u testovima, imajte u vidu da je najveća majstorija:  izneti istinu – ne gurajući prst u oko ni proizvođaču ni distributeru. Zato, teksta ponegde ima i između…  redova!

Pavle Barta

(950)