Serijal Čitam ti dušu kroz bilanse – Toyota

I dok je cela Vlada Auto Republike u punom sazivu na terenu i u pripremi sadržaja za vas, mi istraživači iz Predsedništva Auto Republike se bavimo intelektualnim fitnesom.

Donedavno, suvereni vladar po broju proizvedenih automobila, kao i najvredniji automobilski brend u svetu (VW brend je vrednovan nezavisno od ostalih „podbrendova“ u grupi) prodaje svoja popularna vozila u Srbiji. Toyota Srbija d.o.o. Beograd (TS) je osnovana od strane ljubljanske Toyota Adria d.o.o. (TA) baš kao i Toyota Centar d.o.o. Beograd (TC).  Prvo privredno društvo se bavi veleprodajom poddistributerima kao i drugonavedenom društvu, koji su angažovani u maloprodaji i servisiranju. Matično društvo za celu grupu je Toyota Motor Corporation, Japan. Nadam se da ću daljom analizom moći da dođem do zaključka zašto su veleprodaja i maloprodaja u različitim entitetima, što bi verovatno i bilo razumljivije da nisam zapazio da i TC ima veleprodaju (oko 43,5% ukupne trgovine).

TA plasira robu TS i to je jedino društvo koje isporučuje Toyota automobile u Srbiju. Znajući to, može da se  zaključi da je realizacija Toyota automobila na srpskom tržištu približno ekvivalentna prihodima TS (korigovano za promenu vrednosti zaliha robe na početku i kraju fiskalne godine, što je u ovom slučaju prilično zanemarljivo u odnosu na volumen transakcija) i iznosila je blizu 2,1 milijardu dinara (bez maloprodajne marže) koja je u TC iskazana u rasponu od 9-9,5% bezmalo identično kao u TS. Po maloprodajnim cenama (znači uz dodatu maloprodajnu maržu) realizacija na tržištu Srbija je oko 2,3 milijarde (približno 19 miliona evra), a ukupna trgovačka marža za Toyota automobile je oko 18,5%. Prvi utisak: odmereno, kulturno, dovoljno da obezbedi nivo usluge kakav brend zaslužuje. Da li je to tako?

Nažalost, TC sa svojih nepunih 10% marže nije u stanju da se nosi sa svim troškovima poslovanja u Srbiji, uz svesrdnu i izdašnu pomoć TA, koja je još 2010. godine pokrila gubitak na teret osnovnog kapitala u iznosu od blizu 750 hiljada evra, a pride još ranije 2009., izvršila konverziju potraživanja od TC u osnovni kapital i to u iznosu od 3 miliona evra. Ni sve ovo nije bilo dovoljno, jer je 2009. godine, pored svega već navedenog,  TC od matice dobio zajam od 2,4 miliona evra, koji dospeva u decembru 2016. Ovo mu je 7. put da dospeva, nikako da bude vraćen, aneksima je prolongiran rok dospeća. Ovakva kreativnost potiče još iz SFRJ banaka.

Uprkos svoj podršci koju uživa od strane matice, TC je hronično obolela firma koja još uvek ne može da se izvuče iz kandži gubitka, čak joj je i kapital negativan, ili razumljivije obaveze koje TC ima po vrednosti značajno prevazilaze vrednost imovine kojom raspolaže. Da li je TC izgubljen u prevodu, odnosno da li je žrtva organizacije i postavke celokupnog Toyota biznisa u Srbiji i regionu (u mreži povezanih lica) ili je zaista po suštini biznisa nepopravljivo u crvenom?

Ajmo redom – TC beleži poslovne gubitke u zadnje dve godine, srazmerno male ali ipak gubitke. Ništa što ne bi moglo da se anulira racionalizacijom troškova. Međutim, u neposlovnom delu podbilansa se krije prvi set uzroka, i odnosi se na rashode po osnovu smanjenja vrednosti zemljišta (zbog pada tržišnih vrednosti u periodu od kupovine do datuma bilansa) u iznosu od 52 miliona dinara (oko 430 hiljada evra) kao i otpisu investicije u toku u iznosu od nešto manje od 34 miliona dinara (oko 275 hiljada evra), kao i na trošak vezan za sudski spor (oko 100 hiljada Eur). Verujem da se celokupna investicija odnosi na izgradnju nesuđenog novog prodajnog salona, čija je izvesnost izgradnje i upotrebe dovedena u pitanje. Znači, TC je samo po tom osnovu zabeležio više od 800 hiljada evra gubitaka u prethodne dve godine, odnosno 95% ukupnog minusnog kapitala potiče baš odatle.

Dalje, TS koja ima stalne i male po iznosu, poslovne i ukupne dobitke i približnu maržu TC, ima udarne tri pozicije u rashodima, koje su veoma približne cifri od 1,2 miliona evra i to: troškovi garancija (oko 650 hiljada evra), marketinški troškovi (325 hiljada evra) i troškovi donacija – bravo Toyota (oko 230 hiljada evra). Ne, sigurno nisu ovo popravke u garantnom roku, iako nema dodatnih pojašnjenja, pretpostavljam da se radi o troškovima bankarskih garancija koje daju sigurnost TA da će potraživanja po osnovu isporučenih vozila u Srbiji biti naplaćena, ako ne od TS, a ono od banke garanta.

Van konkretne teme, ali ne mogu da odolim a da ne podelim sa vama na ovom mestu, da se u troškovima marketinga nalazi i iznos od skoro 140 hiljada evra godišnjeg troška na ime zakupa datih vozila Navaku. Onih vozila koja smo gledali u cenjenoj emisiji SAT.

Za potpune odgovore na prethodna pitanja, kao i za razumevanje Toyota biznisa u Srbiji, bitno je da vidimo i osnove poddistributera: Toyota Tago  Car, Novi Sad; Mag centar, Beograd; Ravex, Niš i Techno MK, Čačak.

Nijedan distributer nema maržu koja bi odudarala od oko 9%, i da nema prihoda od servisa i prodaje delova, svi bi listom bili u gubitku. S obzirom na nivo realizacije Toyote (oko 19 miliona evra) i ovako uniformisane rezultate i finansijske pokazatalje, jasno je da ukupna marža od oko 18,5% taman tolika koliko je potrebno da se pokriju razumni i racionalni poslovni rashodi i da se nekoliko procenata i zaradi. Ali, ovako granični procenti zarada nikako ne trpe nikakve promašene investicije, niti široku ruku sa popustima.

Srećom, ima budućnosti za Toyota distributere u Srbiji. A poslovne knjige im deluju sređene kao kreveti u vojničkoj spavaonici pred smotru. I dalje ne razumem istovremenu egzistenciju i TS i TC, nije toliko ni važno.

Šta može da se zaključi iz internet prezentacije trgovaca

Gledam zvanični sajt Toyote u Srbiji, oči me ne varaju.

• Nema „beskamatnih“ kredita, barem ih nije bilo u vreme istraživanja,
• Garancija 5 godina na sve mehaničke komponente (može li jasnije),
• Nema redovnih, neredovnih, akcijskih itd cena. Istaknuta je jedna jedina prodajna cena,
• Nema novinskih članaka koje su pisali braća Grim.

Ovo je tako obična stvar, što bi rekao Muta Nikolić: Ljudi, pa ovo je sve normalno, što se radujete?

Jeste, normalno je, bar bi trebalo da bude

Zaključak

Finansijska pozicija TC je veoma nezahvalna, a iz poslovnih knjiga se vidi i zaključuje da biznis ima perspektivu i da nije ugrožen iz temelja. Najveći rizik se odnosi na ograničeno strpljenje TA u pogledu pokrića gubitaka koje TC pravi, ali ti gubici nisu sistematske prirode, već su skupo plaćena investiciona odluka iz prošlosti. Iznosi marži su primereni i celokupan nastup i prezentacija podataka su na veoma zavidnom nivou. Na osnovu svega viđenog i pročitanog, teško mi je da poverujem da bi u saradnji sa Toyotom u Srbiji ostali razočarani.

Zvezdan Božinović

(431)