Volkswagen Golf 1.2 TSI – Najbolja drugarica

Nemoguća je misija izbiti novac iz džepa mom tastu. Naravno, ukoliko niste Volkswagen. Njima novac daje sa posebnim užitkom.

Pretrnuo u mislima kakav ću utisak da ostavim na VIP-ovce iz zlosrećnog naselja Borča (roditelji moje žene), prilikom upoznavanja, ja sam ga kupio još dok me je gledao kako parkiram upadljivi Passat CC (najlepši auto koji sam ikada imao, samo što to tada nisam ni znao).

Nisam uspeo da uprskam stvar, čak ni pošto sam kroz razgovor iskazao izvanredno poznavanje svih egzotičnih vrsta rakije koje se proizvode u najmilijoj otadžbini. A ne, jer moj tast je emotivno vezan, još od kad je prvi put uzeo harmoniku u ruke, a kasnije i materijalizovao taj talenat, za Golf. Češće sam slušao priče o Golfu (6 komada), Polu (5 komada) i njegovim devojkama (bezbroj) iz sedamdesetih, nego Del Boy i Rodney o II svetskom ratu od ujka Alberta.

U pravu ste, čovek potiče iz države u kojoj je „globalnim kulturno ekonomski razvojnim planom“ predviđena izgradnja spomenika Golfu II, a konkurs za idejno rešenje kojim bi se naglasilo da je dizel motor u pitanju, je još uvek otvoren. Načuo sam čak, da je u parlamentu izglasan zakon o dodeli državljanstva BiH svima koji dokumentuju da su u posedu dužem od 25 godina imali najmanje 10 VW automobila, bez obzira na mesto rođenja.

VW Golf 7 1.2 TSI

Njegov 4 meseca star Golf 7 1.2 TSI sam vozio stotinak kilometara po gradu, 400 kilometara na autoputu i još samo 200 kilometara po regionalnim putevima. Za test jako malo, od koga je, i više nego očekivano. Konfučije iz BiH je davno rekao: Ženu i auto nikom ne daj. Ustvari, lakše sam isprosio ruku njegove ćerke, nego li auto za test.

Što se dizajna tiče, oko ugodniji su i Megane i Giulietta (posebno ona) i Astra i 308 i Mazda3 i C4 i Kia/Huyndai, mada ove poslednje ne računam kao konkurente, i to ne zato što su loši automobili, već zato što je još moja nastavnica fizike ponosno vozila Golfa I, što će reći da Golf ima ogromnu tradiciju, da su prosvetari nekad mnogo lagodnije živeli, kao i da smo za produkte nekadašnjeg japanskog protektorata (Koreja) čuli relativno nedavno. Ništa na Golfu ne bode oči, sve je skladno, oštro, umereno moderno. Takav je i enterijer, crno-siv bez „vauu“ efekta (izuzev veoma efektnog volana), ali isto tako i bez greške, kako u ergonomiji, tako i u izboru upotrebljenih materijala. Lažem, bre… ekran osetljiv na dodir je propast, više puta sam sa CC-om ušao u problem, iz želje da dodirnem željenu tačku na ekranu, koja nikada nije na istom mestu, zbog klizajućih menija.

Uostalom zaista nemam primedbe, ogromna ponuda prostora, sedišta tvrdo-udobna, prtljažnik sasvim dovoljan za ovu klasu, kao i razumnu četvoročlanu porodicu koja odlazi na odmor. Peti putnik se u ovom automobilu oseća kao uljez, kao uostalom i u drugim modelima ove klase. Mesta za sitnice i flaše sasvim dovoljno, biće vam drago na zadnjim sedištima što imate i kolena i ramena, sve dok niste košarkaših gabarita. Čak ni to što je ovaj Golf niži od prethodnika ne ugrožava udobnost, ali ta, kao i činjenica da je 1,8 metara širok, puno čine u vizuelnom i aerodinamičkom smislu. Prošle decenije su modeli iz segmenta iznad, bili uži nego što je Golf danas.

Četvorocilindraš u odlasku

OK, sve je to lepo dosada, ali gde sam krenuo kroz 21. vek sa svega 85 ks i 160 Nm (pri 1500 obrtaja) i to u automobilu teškom više od 1,2 tone. Biće da je VW sa snagom bio iskreniji nego sa izduvnim gasovima ali ne mogu da verujem da je bio iskren. Utisak je da je auto barem 20% snažniji i taj utisak je najjači do nekih 80 km/h, posle toga biva jasnije da je agregat ipak malen.

Bravo za 4 cilindra – nećeš se ti dugo zadržati kao osnovna ponuda, pomislih, a ubrzo potom sam i pročitao vest da je ovaj agregat zamenjen trocilindarskim. Gledaćemo mi u četvorocilindraše kao nekad u osmake, samo za koju godinu.

Voleo bih da mi je na raspolaganju bio DSG menjač, ali nije i nemoguće ga je dobiti uz bazičnu ponudu. Petostepeni je precizan i prevaziđen. Zvučna izolacija je odlična i u vozilu je prijatno tiho čak i pri bržoj vožnji, kao i pri ubrzavanjima. Priča o upravljanju je prilično nezahvalna iz BMW perspektive, međutim razlika nije drastična, a poredeći ga sa ostalim automobilima mislio bih da je odličan. Znači, može da bude direktnije, ali ovakvo kakvo je, u harmoniji je sa ostatkom potencijala. Ili još bolje, u harmoniji je sa snažnijim motorima u ponudi a predobro za agregat koji ubrzava za skoro 12 sekundi do 100 km/h.

Odličan u krivinama, vrlo dobar u potrošnji

Subjektivni utisak je mnogo „golfonakloniji“. U krivine ulazite bez respekta, uz poštovanje principa koje su nam fizičari predstavili, sasvim zadovoljavajuće oslanjanje, trakcija, Hankook 15 cola pneumatici. Mislim da bi ovaj auto otrpeo bez ikakvih negativnih implikacija i pneumatike od 16, pa i 17 cola, što i nije loša ideja za izbor letnjih guma, dok su fabričke dimenzije idealne za sezonu krsnih slava sve do Vaskrsa. Kočnice su vrlo pouzdane i njima se vrlo lako veruje, jer su zaustavni putevi kratki i postojani. Farovi imaju ugrađen sistem za praćenje krivina, miriše na više klase i ksenone, kojih nema. Halogena svetla pripadaju prošlom veku, baš kao i petostepeni manuelni menjač.

Po gradu, Golf je trošio 7,3 litre, na autoputu pri brzini od 130 km/h (uz 2.700-2.800 obrtaja radilice) oko 6,8 litara, a na magistrali 5,5 litara. Čemu onda dizel motori? Veći obrtni moment? Veća snaga ili nešto niža potrošnja? Ma nema pravog razloga, 95% vremena u eksploataciji krećete se brzinama nižim od 150 km/h, ovaj motor to radi u gospodskom maniru. U gradskoj vožnji, vrlo je startan – posebno do 60 km/h, s obzirom na brzu dostupnost najvećeg obrtnog momenta.

Kvalitet na visokom nivou

O kvalitetu izrade u kontekstu trajnosti, zaista ne mogu ništa da kažem jer je ovaj model u eksploataciji svega 4 godine, što i nije malo za životni vek jednog automobila, ali su očekivanja od Golfa u pogledu pouzdanosti znatno duža. Vreme će da pokaže. Strahove konzervativnih vozača od skupih kvarova na turbo motorima, i još više trajnosti istog, doživljavam na isti način kao i pokret Ned Ludda u kontekstu početka industrijalizacije. Znači, nema nazad, u istu reku ne možete dva puta da uđete.

Lista osnovne opreme (za cenu oko 15 hiljada evra ili koliko već ispregovarate) je impresivna. Od VW-a dobijate neočekivano: automatski klima uređaj, start stop sistem, električnu parkirnu kočnicu, multifunkcionalni kožni volan (samo što koža i ostavlja utisak kvaliteta za razliku od neke nazovi konkurencije), 8 zvučnika uz radio cd, svetla za maglu, elektropodizače prozora na svim vratima itd. itd., uz uobičajene bezbedonosne i ostale stavke.

Kao računovođa, često sam se pitao kako je onda VW uspeo da ostane ovako konkurentan sa cenom, koji udeo u ceni se odnosi na godine istraživanja i razvoja automobila (one godine kada za mnoge brendove nismo ni čuli da postoje a voleli bi da se takmiče sa Golfom). Verujem da deo odgovora leži u tome da više modela u okviru gigantske VW grupe koriste istu modularnu platformu, isti motor, iste sklopove. Ovo je najveća ušteda i glavni generator ekstra profita koji grupa pravi.

Dalje razloge pronalazim u sledećem: u osnovnoj ponudi ovaj Golf nema multilink već neuporedivo jeftinije zadnje torziono oslanjanje, tehnologija menjača je izvučena iz prošlog veka, nema parking senzore, savremenija svetla, tempomat. Nešto je moralo da ostane kao dodatna ponuda u Comfortline i Highline opremi.

Ljubav koja traje 25 godina

Ja sam Golf iskreno zavoleo 24. aprila 1991. godine, i to „dvojku“, naravno. Taj automobil, u vlasništvu rođenog brata mog najboljeg školskog druga, je nešto pre ponoći, sa Dedinja na Petlovo brdo, prevezao desnu stativu sa Bayernovog gola ispod severne tribine Zvezdinog stadiona.

Onog trenutka kada na ulicama vidim puno Golfova, i kada ga budu vozile neke nove nastavnice, medicinske sestre i činovnici u malim i srednjim firmama, znaću da smo na kraju procesa pripitomljavanja, iliti kako to kažu „analitičari“ – ma šta to značilo – harmonizacije sa EU propisima.

Opšti utisak je da Golf nije „femme fatale“, pitanje je hoćete li ga uopšte i primetiti na parkingu. Ne, on je pre najbolja drugarica koja je puna razumevanja za vaše potrebe i probleme i za koju shvatiš, jedno jutro kad se probudiš, godinama nakon što si je upoznao, da je ona ta i da su unutrašnje vrednosti ono najbolje što neko može da pruži.

Tekst: Zvezdan Božinović
Foto: Pavle Barta

(21930)