Zašto Airbus A380 ima tako sporu brzinu penjanja

Airbus A380 je najveći putnički avion ikada proizveden, sa maksimalnom poletnom masom (MTOW) od čak 575.000 kilograma. Pokreću ga četiri motora Rolls-Royce Trent 900 ili Engine Alliance GP7200, a ovaj dvopalubni četvoromotorni džin ujedno je i avion sa najvećim kapacitetom za putnike na svetu. Uobičajeno prima oko 525 putnika u tri klase, iako je homologovan za maksimalno 853 putnika.

S obzirom na ogromne dimenzije i masu, jasno je da ne manevriše jednako agilno kao uskotrupni avion poput Airbusa A320. Kada je reč o dobijanju visine, odnos potiska i mase kod A380 je nepovoljniji, što rezultira sporijom brzinom penjanja. To ima značajne operativne posledice tokom upravljanja avionom, naročito na većim visinama, gde je vazduh ređi i mlazni motori manje efikasni.

Zašto A380 sporo dobija visinu

Optimalna brzina penjanja svakog aviona zavisi od konkretnih uslova leta, ali neki avioni moraju da se penju sporije od drugih. Airbus A380 spada u kategoriju letelica „Super Heavy“ zbog svojih dimenzija, mase i aerodinamičkih karakteristika, što znači da piloti tokom početnog penjanja nakon poletanja retko prelaze brzinu od oko 457 metara u minuti.

Međutim, nakon dostizanja visine od 1.524 metara ili više, A380 može da održava znatno veću brzinu penjanja od oko 762 metara u minuti  što je uglavnom uporedivo sa drugim širokotrupnim putničkim avionima. Prema podacima Eurocontrola, tipična brzina penjanja A380 od poletanja do 1.524 m iznosi 457 m/min pri indikovanom vazdušnom brzini od oko 352 km/h. Zahvaljujući svoja četiri motora sa potiskom od po 333 kN, avion potom može značajno da poveća brzinu na 593 km/h i ostvari penjanje od oko 762 m/min.

Sa krstarećom brzinom od 0,85 maha, A380 obično leti na visinama između 10.668 i 12.192 metra (FL350–FL400), dok mu maksimalna operativna visina iznosi 13.106 metara. Kako se približava krstarećoj visini, brzina penjanja opada, jer motori gube efikasnost u ređem vazduhu. Ukratko, A380 se nakon poletanja u početku penje sporo, ali kasnije može ostvariti impresivne vertikalne brzine.

Poređenje sa drugim širokotrupnim avionima

Početna brzina penjanja A380 spada među najniže u industriji i slična je drugim velikim četvoromotornim avionima, poput Airbusa A340 i Boeinga 747-400. Moderniji širokotrupni modeli, pre svega Airbus A350 i Boeing 787 Dreamliner, mogu da održavaju strmije penjanje tokom početne faze leta, iako kasnije imaju slične vrednosti kao A380.

Ovo je posebno impresivno ako se uzme u obzir da A350 i 787 imaju samo dva motora, ali su znatno lakši. Dok A380 ima MTOW od 575.000 kg, A350-900 ima tek 283.000 kg, a 787-9 svega 254.000 kg. Zbog toga ovi modeli odmah nakon poletanja mogu da se penju brzinom od oko 914 m/min, što je dvostruko više od A380.

Najbliži konkurent A380 po veličini je Boeing 747-8, koji takođe ima znatno veću početnu brzinu penjanja od oko 762 m/min. Starije verzije 747 bile su slabije po tom pitanju, model 747-400 imao je sličnih 457 m/min, dok su verzije -100 i -200 imale svega 305 m/min. Ipak, skraćena verzija 747SP mogla se pohvaliti impresivnih 914 m/min.

Kako stoji A380 sa spuštanjem

Kao što postoji preporučena brzina penjanja, tako važe i smernice za spuštanje aviona. Očekivano, A380 ima jednu od najnižih brzina spuštanja među širokotrupnim avionima; početna stopa spuštanja sa krstareće visine iznosi oko 305 m/min, mada se može povećati do 610 m/min do visine FL100 (~3.048 m).

Tokom prilaza pisti, A380 se uglavnom spušta brzinom od oko 305 m/min, što je sporije u poređenju sa drugim avionima. Zbog toga avion obično započinje spuštanje oko 30 minuta pre planiranog sletanja.

Njegova početna brzina spuštanja je niža nego kod modela poput 747-8 ili A350-1000, koji se spuštaju sa 457 m/min, dok je kasnija faza spuštanja bliža konkurenciji, ali i dalje sporija.

Samo odabrani aerodromi mogu da prime A380

A380 spada u kategoriju „Super Heavy“ i ima ICAO oznaku Code F. To znači da samo aerodromi homologovani za avione Code F mogu da prihvate ovaj model, uz brojna infrastrukturna prilagođavanja.

Raspon krila od 79,75 metara uklapa se tik ispod maksimalnog limita od 80 metara za kategoriju Code F, u koju spada i Boeing 747-8. Aerodromi moraju da imaju piste širine najmanje 60 metara, proširene rulne staze, ojačane površine i veći prostor na platformama.

Na svetu postoji skoro 150 aerodroma sposobnih da prime A380, iako ne svi trenutno imaju redovne letove ovog modela. U SAD je samo 16 aerodroma homologovano za A380, među kojima je najprometniji Los Anđeles (LAX). Globalno, ubedljivo najprometniji je Dubai (DXB), dom kompanije Emirates, najvećeg operatera aviona A380.

Koliko je moćan Airbus A380

Kupci su mogli da biraju između dva tipa motora, Rolls-Royce Trent 900 ili Engine Alliance GP7200, pri čemu je odnos narudžbina bio približno 50:50. Sa četiri motora snage po 333 kN, A380 raspolaže najvećim ukupnim potiskom među svim putničkim avionima ikada proizvedenim.

Iako pojedinačni motori nisu najjači na svetu (taj naslov drži GE90 na Boeingu 777), činjenica da ih A380 ima četiri stavlja ga na vrh po ukupnoj snazi. Ukupni potisak iznosi oko 1.334 kN, više nego kod Boeinga 747-8 (1.184 kN).

Airbus navodi da A380 ima snagu ekvivalentnu skoro šest Boeinga 737 ili „snagu oko 2.500 porodičnih automobila“.

MTOW A380 je oko 30% veći od njegovog glavnog rivala, Boeinga 747-8, koji ima 447.700 kg. Takođe je znatno veći i od budućeg Boeinga 777-9.

Kako je upravljati A380

Prema rečima pilota koji su leteli A380, ovaj dvopalubni džin nije ni približno nezgrapan koliko deluje. Kontrolne površine su veoma odzivne, što je iznenađujuće za avion te veličine, a piloti hvale i moderan kokpit.

Pilot kompanije Emirates, Ali Kašvani, rekao je da je avion „izuzetno responzivan i lak za upravljanje“ i da ima „najbolju stabilnost od svih aviona kojima je leteo“. Dodao je da poletanje zahteva posebnu pažnju zbog veličine aviona.

Kapetan Fransis Kar naveo je da je avion „veoma lagan na komandama“ i pohvalio njegovu sposobnost da uspori i spušta se brže nego što se očekuje.

Jedna od prednosti Airbus aviona je sličnost kokpita kod svih modela, sa istim sistemom fly-by-wire. Zahvaljujući tome, pilotima je znatno olakšan prelazak sa A320 na A380 kroz obuku CCQ (Crew Cross Qualification).

AvioRepublika

(0)