AR pijaca klasika: Amerikanci traže starije kamione zbog blažih pravila

Koliko, po vašem mišljenju, vredi polovni tegljač u Sjedinjenim Američkim Državama star osamnaest godina? Koliko bi jedan vlasnik, vozač bio spreman da plati za takvo vozilo? Cifra od 280 hiljada dolara vam verovatno ne bi pala na pamet,  a i sada zvuči gotovo neverovatno. Ipak, upravo za toliko je nedavno na aukciji prodat ovaj jednini vlasnički primerak Peterbilta 379 iz 2007. godine, sa svega 20.817 milja (33.307 km) na satu. Ova prodaja najbolje pokazuje koliko su pojedini kupci danas spremni da plate za malo korišćene, besprekorno održavane, ali pre svega – „pre-DEF“ kamione.

Termin „pre-DEF“ odnosi se na teška teretna vozila proizvedena pre nego što je upotreba tečnosti za redukciju emisija izduvnih gasova (DEF) postala obavezna u klasi 8. Reč je o sistemu koji mnogi vlasnici i vozači ne vole, zbog viših troškova eksploatacije i, u nekim slučajevima, upitne pouzdanosti. Crveno-beli Peterbilt sa ove aukcije proizveden je nekoliko godina pre stupanja tih propisa na snagu, što ga je, uz izuzetno stanje, učinilo izuzetno poželjnim primerkom.

Kamion je prodat sredinom decembra na aukciji koju je organizovao Ulmer Auction Services, a cena je uzrokovala veliko iznenađenje, posebno u poljoprivrednoj zajednici. Poznati stručnjak za prodaju mehanizacije Greg Piterson, široj javnosti poznat kao „Machinery Pete“, ostao je zatečen.

Brzo je objavio vest o prodaji, ističući da je novi rekord daleko premašio prethodni maksimum od 262 hiljade dolara, postavljen još 2022. godine za isti model. U izjavi za Ag Web, Piterson je rekao: „Aukcije ne lažu. One tačno pokazuju šta ljudi žele, a trenutno su to polovna vozila bez sistema DEF-a.“

Piterson je prošlog vikenda otišao i korak dalje, napisavši autorski tekst u kojem navodi da je ovakav trend nešto što do sada nije viđao. Iako su poljoprivrednici i upravljači voznih parkova i ranije plaćali premiju za vozila iz ere pre pre-DEF-a, razlika je u tome što sada rast cena polovnih mašina ne prati oporavak prodaje novih. Drugim rečima, potražnja za novom opremom i dalje je slaba, uprkos rekordnim iznosima koji se postižu za proverene radne mašine iz druge ruke.

Prema Pitersonovom mišljenju, jedan od ključnih razloga je enorman rast cena nove opreme u periodu od 2021. do 2023. godine, kada su poskupljenja od 15 do 25% postala uobičajena i nikada se nisu povukla. Istovremeno, ratari su prinuđeni da stegnu kaiš i da produže vek postojećih mašina. Kako nisu ulagali u nove, fokus se prebacio na kupovinu tačno onih polovnih primeraka koje žele, a dobro očuvana oprema iz doba koje prethodi pravilima pre-DEF i pre-Tier IV, posebno je skočila u ceni.

Kao potvrdu tog trenda, Piterson navodi i druge primere, poput traktora Johna Deerea 8210 iz 2000. godine, sa 3.692 radna sata, koji je u decembru prodat za 133.250 dolara. Očigledno je da se ovaj fenomen ne odnosi samo na kamione. Nedavno je u mestu Kat Najf u kanadskoj provinciji Saskačevan oboren i rekord u prodaji polovnog kombajna. Cena je dostigla sumu od čak 841.139 dolara za Case IH AF11 iz 2025. godine sa svega 217 radnih sati. Iako je reč o gotovo novoj mašini sa DEF sistemom, kupac je ipak bio spreman da plati više nego ikada ranije za polovan primerak, umesto da kupi potpuno novi model.

Kao i na tržištu automobila tokom i neposredno nakon pandemije, ovakav trend gotovo sigurno vodi ka nestašici kvalitetne polovne mehanizacije. Peterson na to upozorava bez ulepšavanja: „Ako mislite da su cene polovnih mašina danas visoke, samo sačekajte.“

AutoRepublika

(66)