Zanimljivost dana: Alfa Romeo Spider Duetto je bio najotmeniji roudster na svetu (VIDEO)

Postoje automobili koji odolevaju zubu vremena, a da pritom nikada ne ostare. A postoje i oni koji postanu simboli, do te mere da oličavaju čitavu jednu epohu, način života i samu ideju automobilske elegancije. Alfa Romeo je 1966. na Salonu automobila u Ženevi predstavio roudster koji će postati legenda: Alfa Romeo Spider, poznatiji pod nadimkom Duetto. Šezdeset godina kasnije, ovaj italijanski kabriolet za mnoge i dalje ostaje najlepši ikada dizajniran.

Sredina šezdesetih godina predstavljala je prelomni trenutak u istoriji automobila. Automobili su postepeno prestajali da budu isključivo racionalni proizvodi i postajali emotivni objekti. Automobilska industrija iznedrila je modele koji su kasnije postali legendarni, namenjene mlađoj, slobodnijoj i smelijoj generaciji.

Kod Alfa Romea, ova revolucija poprimila je oblik elegantnog, laganog i senzualnog spajdera. Duetto je stigao u idealnom trenutku: limuzina Giulia i njene izvedenice beležile su ogroman uspeh, a Alfa Romeo je želeo da ponudu zaokruži modernim roudsterom koji će osvojiti i evropsko i američko tržište. Izazov je bio ogroman, naslediti Giuliettu Spider i pritom dodatno podići lestvicu u pogledu dizajna i performansi.

Alfa Romeo je projekat poverio studiju Pininfarina. Dizajn je lično nadgledao Batista „Pinin“ Farina, uz pomoć Alda Brovaronea i Franca Martinenga. Stilska povezanost je jasna: Duetto je direktno inspirisan prototipovima Superflow razvijanim krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina, naročito modelom Superflow IV sa zaobljenim zadnjim delom.

Rezultat je karoserija izuzetne čistoće linija. Niska i vitka, sa ispupčenim bokovima i niskom bočnom linijom, Duetto se pre svega izdvaja po svom izduženom, čamcolikom zadnjem kraju, koji je brzo dobio nadimak „Osso di seppia“, tj. sipina kost. Vizuelni potpis koji je istovremeno sportski i romantičan, i odmah prepoznatljiv.

Ironično, ovaj Alfa Romeo Spider bio je poslednji automobil koji je Batista Pininfarina lično ispratio do kraja. Preminuo je samo nekoliko nedelja nakon zvanične premijere, 10. marta 1966. godine. Ta gotovo testamentarna dimenzija dodatno je doprinela mitologiji modela.

Ispod bezvremenske elegancije, Duetto se oslanjao na platformu modela Giulia, sa skraćenim međuosovinskim rastojanjem od 2,25 metara. Motor je bio u skladu sa dizajnom: četvorocilindarski agregat od 1,6 litara, izrađen od aluminijuma, sa dva bregasta vratila, razvijao je 109 KS. Više nego respektabilna cifra za to vreme, naročito ako se uzme u obzir masa automobila od svega 990 kilograma.

Na putu, Duetto je odmah oduševio. Živahan, dobro izbalansiran i okretan, pružao je zadovoljstvo kako u sportskoj vožnji, tako i u opuštenim, romantičnim krstarenjima. Zadnji pogon, disk-kočnice na svim točkovima i petostepeni manuelni menjač činili su ga pravim roudsterom za istinske poznavaoce. Maksimalna brzina od 185 do 200 km/h, u zavisnosti od verzije, jasno je pokazivala da elegancija i performanse mogu ići ruku pod ruku.

Naziv „Duetto“ nije nastao u marketinškim kancelarijama. Alfa Romeo je tada organizovao veliki konkurs pod nazivom „Spider 1600: dajte mu ime. Postaće slavno“. Pristiglo je više od 140.000 predloga iz cele Evrope. Žiri, na čijem je čelu bio pesnik Leonardo Sinisgali, odabrao je ime „Duetto“, simbol harmonije između gracioznosti i snage, ali i ideje zadovoljstva koje dele dvoje.

Pobednik konkursa, Guidobaldo Trionfi, u junu 1966. godine primio je svoj beli Spider direktno iz ruku predsednika Alfa Romea, Giuseppea Luraghija. Međutim, priča je ubrzo dobila neočekivan zaplet: jedna poznata italijanska poslastičarska kompanija polagala je pravo na naziv „Duetto“. Sud je presudio u njenu korist. Zvanično, ime je nestalo nakon svega nekoliko stotina proizvedenih primeraka.

Ipak, u svakodnevnom govoru šteta je već bila učinjena. Za javnost, ovaj Alfa Romeo zauvek je ostao „Duetto“, a sve naredne generacije Spidera nasledile su taj mitski nadimak.

Ako je Duetto postao globalna ikona, to nije bilo samo zahvaljujući dizajnu. Alfa Romeo je osmislio komunikacionu kampanju podjednako smelu koliko i sofisticiranu. Još pre zvaničnog lansiranja u SAD, tri Spidera, zeleni, beli i crveni, prešla su Atlantik na brodu Raffaello, u društvu evropskog džet-seta. Tokom krstarenja organizovana je i lutrija, a jedan od putnika osvojio je pravo da se kući vrati za volanom Spidera.

Ipak, film je bio taj koji je Duetto definitivno smestio u kolektivnu svest. Godine 1967. postao je automobil Benjamina Braddocka, koga je tumačio Dustin Hoffman u filmu „Diplomac“. Duge scene vožnje, naročito preko mosta Golden Gate uz muziku Simona i Garfunkela, učinile su Alfa Romeo Spider svetskom zvezdom. Od tada se pojavio u stotinama filmova i TV serija.

Od 1966. do 1993. godine Alfa Romeo Spider prošao je kroz četiri velike generacije, a da nikada nije napustio svoj osnovni DNK. Od originalnog „Osso di seppia“, preko verzije „Coda tronca“, zatim aerodinamičnijih izdanja osamdesetih, pa do povratka jednostavnijim linijama u poslednjoj seriji, Spider se prilagođavao vremenu, zadržavajući izvorni duh.

Ukupno je proizvedeno više od 124.000 primeraka, što je izuzetan rezultat za tako specifičan roudster. Alfa Romeo je 1994. odao počast svojoj ikoni specijalnom „Commemorative Edition“ izdanjem, namenjenim američkom tržištu, gde se naziv „Duetto“ zvanično pojavio poslednji put.

Šezdeset godina nakon svog rođenja, Alfa Romeo Spider Duetto ostaje apsolutna referenca u automobilskom dizajnu. On oličava vreme kada su se automobili stvarali srcem podjednako kao i lenjirom, kada lepota nikada nije bila žrtvovana na oltaru profitabilnosti.

Originalni Duetto podseća na jednu jednostavnu istinu: neki automobili su mnogo više od prevoznog sredstva. Oni su umetnička dela na točkovima. I upravo zato Alfa Romeo Spider Duetto i danas, više nego ikada, zaslužuje status najotmenijeg roudstera na svetu.

AutoRepublika

(180)