Zašto neki četvorocilindarski motori imaju osam svećica?

U većini slučajeva, broj svećica u benzinskom motoru obično odgovara broju cilindara. Tako je, na primer, sasvim uobičajeno da V8 motor ima osam svećica, V12 dvanaest, a četvorocilindarski motor četiri. Ipak, u pojedinim slučajevima motori imaju duplo veći broj svećica, odnosno po dve svećice u svakom cilindru. Prvi takav motor pojavio se još 1914. godine u modelu Alfa 40/60 Grand Prix; njegov motor bio je toliko revolucionaran da je izazvao veliku pažnju još pre nego što je proizvođač postao poznat pod imenom Alfa Romeo.

Zaista, kompanija i njena sopstvena tehnologija Twin Spark povezane su neraskidivo, gotovo kao pčele i med. Srce modela Alfa 40/60 Grand Prix čini redni četvorocilindarski motor zapremine 4,5 litara sa dvostrukim paljenjem, odnosno sa po dve svećice po cilindru, što ukupno daje osam svećica. Sa osam svećica, motor bi, barem u teoriji, trebalo da razvija veću snagu, zar ne?

Međutim, ovaj 4,5-litarski četvorocilindraš razvija svega 39 konjskih snaga i 59,7 Nm obrtnog momenta. To danas, prema standardima iz 2025. godine, ne deluje impresivno, ali je 1914. bilo više nego dovoljno. Dve svećice zaista mogu da doprinesu boljim performansama, ali motori sa dvostrukim paljenjem mnogo su više usmereni ka efikasnosti, manjoj potrošnji goriva i smanjenju emisija štetnih gasova.

Dve varnice su bolje od jedne

Alfa Romeo nije jedini proizvođač koji je eksperimentisao sa dvostrukim paljenjem. Japanski Nissan koristio je specijalizovani sistem dvostrukog paljenja poznat kao NAPS još tokom osamdesetih godina, dok je Ford na svom 2,3-litarskom motoru Lima kombinovao konstrukciju sa jednim bregastim vratilom u glavi motora i po dve svećice po cilindru. I druga velika imena, poput Mazde, Mercedesa, Chevroleta i Dodgea, takođe su se poigravala konceptom motora sa dvostrukim paljenjem.

U međuvremenu, Honda je 2001. godine predstavila svoju novu generaciju četvorocilindarskog motora zapremine 1,3 litra sa oznakom i-DSI, koji je kasnije ugrađivan u modele poput Civica Hybrid iz 2003. godine. Dok kod nekih „twin-spark“ rešenja svećice pale smešu istovremeno, Hondin inteligentni sistem sekvencijalnog dvostrukog paljenja (i-DSI) koristi dve svećice po cilindru koje se aktiviraju različitim redosledom, u zavisnosti od opterećenja motora i broja obrtaja.

Pored toga, svećice su dijagonalno postavljene u komori za sagorevanje kako bi se smeša vazduha i goriva brže zapalila, što Hondi omogućava da iz svake kapi goriva izvuče maksimum. Ovakvo rešenje omogućava motoru da ostvari viši stepen kompresije i intenzivnije sagorevanje pri bilo kom broju obrtaja, uz istovremeno smanjenje rizika od detonacija. Hondin motor 1,3-litarski i-DSI razvija oko 85 konjskih snaga, što je više nego kod starinske Alfe, ali njegova glavna prednost leži u potrošnji goriva. U kombinaciji sa Hondinim kontinualno promenljivim menjačem (CVT) Multimatic S, ovaj motor je mogao da ostvari potrošnju od oko 4,34 litra, uz vrlo niske emisije štetnih gasova.

Prednosti i mane motora sa dvostrukim paljenjem

Pored potencijalno veće snage uz zadržavanje dobre efikasnosti, četvorocilindarski motori sa osam svećica često se smatraju pouzdanijim zahvaljujući redundantnoj konstrukciji. Ako jedna svećica otkaže, motor može nastaviti da radi. Upravo zbog toga neki avionski motori imaju po dve svećice po cilindru, kao dodatnu sigurnosnu meru u slučaju otkaza jedne od njih tokom leta.

S druge strane, najveći nedostatak dvostrukog broja svećica jeste viša cena održavanja. Svećice postoje u različitim varijantama, a pojedine iridijumske mogu koštati desetak evra po komadu. Kod klasičnog četvorocilindarskog motora, zamena četiri svećice može koštati oko 50 evra. Međutim, kod motora sa dvostrukim paljenjem taj iznos se udvostručuje i lako može premašiti 100 evra.

Cena delova možda i nije toliki problem ako si spreman da svećice menjaš sam, ali u profesionalnom servisu možeš očekivati gotovo duplo veće troškove rada kod sistema sa dvostrukim paljenjem. Uz to, osam svećica obično znači i osam bobina paljenja, a njihova zamena može biti prilično skupa. Poređenja radi, cena jedne bobine može se kretati od 30 do čak 250 evra, a u tu cenu nije uračunat rad.

AutoRepublika

(175)