Zanimljivost dana: Three-five Chevy

Iako je Chevrolet danas jedna od najvećih automobilskih kompanija na svetu, sa značajnim prodajnim tiražima i s još većim profitom, situacija na domaćem američkom tržištu nije uvek bila tako pozitivna. Posleratni period je giganta zatekao u rasulu, posebno u poređenju s ključnim rivalima Fordom i Plymouthom, a onda je na scenu stupio jedan čovek i spasio kompaniju modelima popularno nazvanim kao „three-five“ (tri-pet – vozila za modelsku godinu 1955, 1956. i 1957) On je morao da sprovede novu revoluciju ili da vidi najvećeg svetskog proizvođača vozila kako propada.

Kao rezultat je nastao automobil koji ne samo da je uneo revoluciju u General Motors, već je to isto učinio i za celu američku automobilsku industriju. Iako nisu bili značajno popularni u svoje vreme, danas se smatraju nekim od najlepših ikada proizvedenih Chevroleta, što potvrđuje i njihova pozicija na tržištu klasičnih automobila.

Američka privreda je nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata rasla ubrzanim tempom. Poslova je bilo i na pretek, a potencijalni kupci su bili željni nove tehnologije. Poruka je bila jasna – posle dugog niza godina, krize zvane Velikom depresijom, a zatim i posle godina ratovanja, Amerikanci su bili zainteresovani za sve što je novo i moderno. Po prvi put su i žene počele da traže profesionalne poslove pored tradicionalnog zaduženja domaćice u kući, što je porodicama donosilo dodatni prihod. Na žalost, iako su kupci imali novac za nove automobile, ponuda na tržištu je u najmanju ruku bila jadna.

Naime, automobilske kompanije su se, tokom šest godina ratovanja, uglavnom koncentrisale na proizvodnju vojne opreme, a prvi posleratni modeli su bili gotovo identični onima od pre rata. Iako je Chevrolet bio najprodavaniji brend još od 1927. godine, njegovi kupci su uglavnom bili stariji, a sami automobili su bili kockasti, spori i definitivno dosadni.

Dok to i nije bio problem u prošlosti, do ranih pedesetih godina, sve više mlađih kupaca je počelo da osvaja tržišta. Chevroletu je još jedna situacija predstavljao veliki problem, a to je Ford. Naime, pod vođstvom Henrija Forda II (unuk osnivača kompanije), Ford je okupio tim mladih inženjera i dizajnera za rad na prvom potpuno novom posleratnom automobilu, koji je debitovao 1949. godine.

Ovaj automobil ne samo što je bio dosta moderniji i atraktivniji u poređenju sa Chevroletom, već je takođe imao i motor V8 – što je nešto sa čime se rival iz General Motorsa nije mogao pohvaliti. Još od predstavljanja, to jest od 1932. godine, Fordov benzinac nazvan Flathead je postao prvi pristupačan V8 na svetu, ali je kompanija dugo imala problem sa imidžom, kao i s podatkom da mlađarija tokom predratnih godina nije imala novca za novi automobil. Međutim, kao što smo spomenuli, situacija se promenila posle rata i Ford je preko noći Ford postao najprodavanija automobilska kompanija u Americi, i to po prvi put od 1926. godine i Modela T.

Chevroletov predsednik Čarli Vilson je znao da je samo pitanje vremena kada će mlađarija da traži od svojih roditelja da dosadni Chevrolet zameni zabavnim Fordom, i da će kasnije biti nemoguće vratiti navedene kupce. To se pokazao kao veliki problem, pošto je Chevrolet činio većinu prodaje General Motorsa i čak 75% profita kompanije. Vilson je naredio razvoj potpuno novog automobila u roku od dve godine umesto standardnih pet, a umesto da traži odobrenje glavnih ljudi kompanije, direktno je kontaktirao inženjera Eda Kola i dao mu zadatak da uradi nemoguće.

Kol je odrastao na farmi, ali je on ranih nogu najavio da želi da bude inženjer. Posle završenog fakulteta, dobija posao u Cadillacu gde, u roku od nekoliko godina, postaje glavni inženjer. Uskoro se proslavio sa novim Cadillacovim agregatom tipa V8 i upravo je njemu poveren posao razvoja potpuno novog motor V8 i za Chevrolet.

Kol je ubrzo proširio tim inženjera sa 150 na nekoliko hiljada, i smatrao je da veći broj ljudi samo može da pomogne. Cilj je bio napraviti spomenuti Cadillacov V8 za radničku klasu, koji će biti jednako moćan, ali jeftiniji i ekonomičniji. Kao što smo spomenuli, tim je imao dosta kratak period da završi ovaj motor, za koji je znao da od njega zavisi budućnost kompanije.

Naravno, sva snaga (motora) sveta ne bi bila dovoljna da automobil ne izgleda jednako dobro kao što je brz, a u pomoć je pozvan legendarni Harli Erl. Ovaj je bio poznat kao dizajner koji je bio ispred svog vremena, posebno u predratnom periodu. Erl je u Chevroletu predstavio nekoliko novih takođe revolucionarnih prototipova, ali oni su uglavnom bili odbijeni od glavnih ljudi u General Motorsu, koji su se bojali da publika još nije spremna za sličan automobil i da će Chevrolet nastaviti da gubi kupce.

Dok je svaka General Motorsova divizija imala svoje prepoznatljive detalje, kao što su otvori na rešetki za Buick i veliki spojler za Cadillac, Erl je odlučio da spoji sve navedene karakteristike u jednu. Kada je finalni prototip predstavljen čelnim ljudima General Motorsa, ispred njih se našao automobil koji je ličio na manji Cadillac.

Predstavljen krajem 1954. godine kao model za 1955. godinu, novi Chevrolet je oduševio mnoge. U poređenju sa prethodnikom, novitet je delovao agresivnije, luksuznije i moćnije. Za reklamiranje, Chevrolet je investirao rekordna dva miliona dolara, a automobil je promovisan uz naglasak na udobnost, stabilnost i sigurnost.

Kupac je dobijao izbor različitih verzija kupea, limuzina, kabrioleta i karavana, a ponuda se delila na tri različita modela – 150, 210 i Bel Air. Mehanička ponuda je startovala poznatim benzincem sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, radne zapremine kubnih inča (3,9 litara) i 135 konjskih snaga, ali su najviše pažnje privukli par novih motora V8 radne zapremine 265 kubnih inča (4,3 litra), snage 162 i 180 „grla“.

Da bi dokazao snagu i kvalitet ovog motora, Chevrolet je odlučio da se takmiči u najvećim trkama u šampionatu NASCAR-u. Iako je Chevrolet uspeo da pobedi na samo dve trke u sezoni, jedna od njih je došla na legendarnim Darlingtonu, tada najvećoj NASCAR-ovoj trci, za volanom jednako legendarnog Herba Taomasa, koji je pristao da svoj Buick zameni novim Chevroletom.

Ponuda je kasnije proširena i novim luksuznim karavanom pod oznakom Nomad, a stigao je kao odgovor na popularnost Fordovih karavana, koji su kontrolisali čak 42% tržišta. Zahvaljujući niskoj liniji krova, i podatku da je imao samo dvoje vrata, Nomad je najavljen kao prvi automobil koji je spajao vozne karakteristike sportskog automobila i prostor karavana, ali i pored toga većina kupaca karavana je želela četvoro vrata, tako da Nomad nije uspeo da ozbiljnije ugrozi prodaju Forda.

Iako je Chevrolet 1955. godine privukao veliku pažnju publike, ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku. Iste godine, Ford je predstavio svoj prvi dvosed Thunderbird, moderniji V8 sa željom da penzioniše legendarni Flathead, kao i luksuzni model Crown Victoria, dok je grupacija Chrysler takođe stigla sa novim dizajnom koji su najavljivali kao stil budućnosti.

Sa tako velikim izborom, 1955. godina se pokazala rekordnom za američku automobilsku industriju, sa Chevroletom na prvom mestu sa oko dva miliona primeraka, dok se na drugom mestu našao Ford sa oko 73.000 vozila zaostatka. Veruje se da bi razlika bila veća, ali rani modeli Chevroleta su imali velikih problema sa kvalitetom, posebno u vidu motora V8 koji je trošio ulje. Problem je brzo rešen, ali je šteta bila dovoljno velika da su čelni ljudi kompanije počeli da razmišljaju kako da vrate poverenje kupaca.

Kol je došao na ideju za takmičenje na čuvene brdske trke, Pikes Peak, u američkoj saverznoj državi Koloradu. Dva specijalno spremljena primerka sa 205 konjskih snaga ispod haube su bez problema savladali prepreke i oborili nekoliko rekorda sa ukupnim vremenom od oko 17 minuta, što je bilo za oko dva minuta brže u poređenju sa najbržim Fordom.

Iako je kasnije ovaj rekord oborio Plymouth Fury, Chryslerova divizija je ipak malo zakasnila i uspeh nije uticao na prodaju. Chevrolet je završio i kao najprodavanija kompanija 1956. godine, kada je usledio unapređeni model sa nešto izmenjenom maskom. Ostale veće promene su se odnosile i na veće dimenzije, više hroma i nižu visinu.

To se pokazalo kao veliki uspeh, posebno zato što Ford nije promenio dizajn te godine, a Chevrolet je u proseku bio bolje prodavan s oko 20.000 jedinica mesečno. I ne samo to već je svaki četvrti prodati automobil, tokom 1956. godine, bio upravo Chevrolet. Rival je takođe pokušavao da vrati poverenje kupaca predstavljajući najmodernije sigurnosne mere, ali u vreme kada su snaga i NASCAR bili na prvom mestu, jako malo kupaca je obratilo pažnju.

Međutim, situacija se naglo promenila 1957. godine kada je Ford predstavio Skyliner. U pitanju je bio prvi američki automobil koji je imao metalni krov koji se pritiskom na dugme, spuštao u prtljažnik. Ford je investirao preko 400 miliona dolara u ponudu za 1957. godinu, a iako se Skyliner nikada nije prodavao u visokim tiražima (prodaja se obično kretala ispod 20.000 primeraka), privlačio je dovoljno veliku pažnju publike da ih dovede u Fordove izložbeno-prodajne salone.

Ford je takođe uvideo da kupci žele veća vozila, pa je tako cela ponuda za 1957. godinu bila duža, šira i niža, a takođe je bila i značajno moćnija u poređenju sa Chevroletom. Iste godine u trku su se ponovo uključile i Chryslerove divizije Plymouth, DeSoto, Dodge, Chrysler i Imperial, koje su postavljale rekorde po veličini spojlera.

Chevrolet nije imao finansije za potpuno novi automobil, pa je odlučio da na bazi prethodnika predstavi naslednika. Do današnjeg dana, ovaj automobil se smatra jednim od najlepših u istoriji Chevroleta, s dugim linijama, nižom masom i mnoštvom hroma. Kao i u prošlosti, Chevrolet je ponovo smatran za „baby Cadillac“, a Kol se nadao, dugačkom listom opcione opreme, privući kupce. Iste godine je debitovao i potpuno novi V8, radne zapremine 283 kubna inča (4,6 litara), koji je povećao snagu na 283 „grla“, ali je mogao da se dobije samo na luksuznom Bel Airu.

Iako je već tada bilo jasno da je u pitanju budući klasik, Chevrolet za 1957. godinu je izgubio bitku prodaje od novog Forda i to za preko 140.000 primeraka. Uskoro su sve kompanije odlučile da se povuki i iz auto-moto sporta, uz objašnjenje da je brzina loša za imidž i da su automobilske kompanije krive za mnogobrojne smrti vozača. Dizajn je za 1958. godinu ponovo unapređen, sada sa dvostrukim farovima i većom dozom luksuza, posebno u vidu nove Impale, ali celo tržište nije uspelo da se oporavi od recesije i prodaja je navedene godine u poređenju sa tri godine ranije, izgubila u obimu za čak 50%.

Godina 1958. se smatra poslednjom jedne generacije, pošto su naredni modeli pratili neku potpuno novu školu, sa manjim dimenzijama, moćnim motorima i bez mnogo hroma. Od tada do današnjeg dana Chevrolet i Ford su se smenjivali u vođstvu, a svaka kompanija je predstavila nekoliko legendarnih modela.

Danas su Chevroleti „Three-five“ jedni od najvrednijih američkih modela iz navedenog perioda. To se posebno odnosi na model iz 1957. godine, koji se danas smatra možda najlepšim ikada proizvedenim Chevroletom, a možda i najpoznatijim američkim automobilom. A sve je započelo kao rivalski rat sa Fordom…

Zoran Tomasović

(58)