Zanimljivost dana: Zašto bombarder B-52 koristi osam motora umesto četiri?

Bombarder B-52 Stratofortress nosi osam motora iz jednog jednostavnog razloga: tehnologija četrdesetih godina prošlog veka, kada je avion projektovan, nije bila u stanju da ga pokreće sa manjim brojem. Inženjeri tada praktično nisu imali izbora, već su morali da grupišu osam ranih motora Pratt & Whitney J57 u prepoznatljivu konfiguraciju sa dva nosača ispod krila, kako bi obezbedili ogroman potisak potreban da potpuno natovaren bombarder podignu na velike visine.

Sa današnjom tehnologijom, kada bi se isti avion projektovao od nule, bio bi dovoljno najviše četiri motora, slično kao kod transportnog aviona C-17 Globemaster, bombardera B-1 Lancer ili čak dvomotornog dizajna budućeg američkog stelt bombardera B-21. Međutim, B-52 je proizvod jedne ranije tehnološke epohe.

Njegova prepoznatljiva silueta nije bila deo nekakvog dugoročnog master-plana, već rezultat paničnog redizajna tokom jednog vikenda, izazvanog krizom u hotelskoj sobi u Dejtonu, u saveznoj državi Ohajo. Prvi Boeingovi koncepti, modeli 462 i 464, koristili su ogromne turboelisne motore Wright XT-35, a ne čiste mlazne motore. Gasne turbine su, međutim, bile izuzetno složene, a inženjeri su bili uvereni da će elise gubiti efikasnost pri velikim brzinama.

Prelomni trenutak dogodio se u oktobru 1948. godine, kada je pukovnik Henri „Pit“ Vorden iz Komande za vazdušni materijal apelovao na Boeingove inženjere da konačno odustanu od neuspešne turboelisne konfiguracije. Tim je tokom tog jednog vikenda preradio konstrukciju i vratio se sa modelom 464-49, koji je po prvi put spojio zakošena krila sa rasporedom osam „turbojet“ motora kakav poznajemo danas.

Američko ratno vazduhoplovstvo je tokom godina više puta pokušavalo da B-52 dobije novu pogonsku grupu sa četiri turbomlazna motora sa velikim stepenom dvostrukog protoka, slične onima na putničkim avionima. Predlozi iz 1969, 1980. godine, pa čak i zajednička inicijativa Boeinga i Rolls-Roycea iz 1996, imali su za cilj modernizaciju bombardera uz drastično manji broj motora. Svi ti predlozi su odbijeni, jer bi takva promena pokrenula lavinu inženjerskih problema koji bi nadmašili sve potencijalne koristi.

Problem je u postojećoj konstrukciji B-52, posebno u kraćim vertikalnim stabilizatorima i kormilima pravca na današnjim verzijama G i H, koji jednostavno ne mogu da podnesu fiziku četvoromotornog rasporeda. Takva konfiguracija mogla bi da izazove opasan asimetričan potisak ako bi jedan od četiri velika motora otkazao, nastali moment skretanja bi silovito povukao nos aviona ka neispravnom motoru i učinio avion praktično neupotrebljivim za pilota. Pilot bi morao snažno da koristi kormilo pravca kako bi zadržao pravolinijski let, ali postojeće kormilo nema dovoljnu površinu da se suprotstavi takvom otporu.

Zbog toga bi avion zahtevao ozbiljne redizajne krila, pilotske kabine i nosača motora, usled drugačije raspodele mase i aerodinamičkog otpora. Time bi se otvorila Pandorina kutija strukturnih rizika i kašnjenja u razvoju, u koju Ratno vazduhoplovstvo jednostavno nije spremno da ulazi.

Odluka da se zadrži tradicionalna konfiguracija sa osam motora dovela je do pokretanja obimnog programa zamene pogonskih jedinica, koji će omogućiti da B-52 ostane u službi zajedno sa bombardеrом nove generacije B-21 Raider sve do pedesetih godina ovog veka. Rolls-Royce je 2021. godine dobio ugovor vredan 2,6 milijardi dolara za zamenu zastarelih motora Pratt & Whitney TF33 sa ukupno 650 novih motora F130, militarizovanih verzija BR725, po principu „jedan za jedan“, čime se zadržava osmomotorni raspored.

Cilj ove zamene nije povećanje brzine aviona, već poboljšanje potrošnje goriva za oko 30 odsto i značajno smanjenje potreba za održavanjem. Inženjeri pritom ne prepuštaju ništa slučaju. Boeing i Rolls-Royce koriste takozvane „digitalne blizance“, precizne trodimenzionalne modele aviona, kako bi unapred otkrili probleme poput neusaglašenih hidrauličnih vodova ili električnih konektora, pre nego što uopšte dođu u dodir sa stvarnim avionom.

Boeing B-52 je zadržao svojih osam motora jer bi njihova zamena u suštini narušila upravo one prednosti koje su mu omogućile dugovečnost. Modernizacijom pogonskog sistema bez promene osnovne arhitekture letelice, Ratno vazduhoplovstvo je donelo razboritu odluku koja će pomoći da najstariji mlazni bombarder ostane u službi sve do svog stotog rođendana.

AutoRepublika

(55)