Zanimljivost dana: Kako je Sovjetski Savez slučajno pomogao Americi u izradi Noćnog jastreba F-117?
Revolucionarni dizajn „Have Blue“, koji je na kraju prerastao u F-117 Nighthawk, u velikoj meri se oslanjao na istraživanja sovjetskog fizičara Pjotra Ufimtseva.
F-117 Nighthawk bio je prvi operativni stelt avion na svetu i predstavljao je radikalan prelomni trenutak u istoriji avijacije, letelicu koja je mogla da preživi zahvaljujući nevidljivosti, a ne brzini ili manevarskim sposobnostima. Nastao u okviru ultra-tajnog programa „Have Blue“ kompanije Lockheed, F-117 je ostao strogo poverljiv sve do 1988. godine, iako je u operativnu upotrebu uveden još 1983. godine.
Tehničke karakteristike F-117 Nighthawk:
- Godina uvođenja u službu: 1983,
- Broj proizvedenih primeraka: 64 (59 operativnih F-117A + 5 prototipova),
- Dužina: 20,1 m,
- Raspon krila: 13,2 m,
- Maksimalna poletna masa (MTOW): oko 23.800 kg,
- Motori: dva turbomlazna motora GE F404-F1D2 (po 10,600 kN potisne sile, bez dodatnog sagorevanja),
- Maksimalna brzina: oko 1.000 km/h (približni Mahov broj 0,92),
- Domet: oko 1.500 km borbenog radijusa; više od 2.575 km uz dopunu goriva u vazduhu,
- Operativni plafon leta: oko 13.700 m,
- Naoružanje: dve unutrašnje komore; najčešće dve laserski navođene bombe od 900 kg ili JDAM,
- Posada: 1 pilot.
Poreklo F-117 u hladnoratovskom kontekstu
Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, sovjetska radarska i raketna tehnologija postajala je sve sofisticiranija i smrtonosnija. Američko ratno vazduhoplovstvo, u potrazi za načinom da uništi ciljeve visoke vrednosti duboko unutar teritorije Sovjetskog Saveza, počelo je intenzivno da ulaže u razvoj stelt tehnologije. Agencija DARPA pokrenula je program za istraživanje ekstremnih oblika letelica koje bi mogle da izbegnu radarsko otkrivanje, a Lockheedov legendarni „Skunk Works“ dobio je ugovor za razvoj onoga što će kasnije postati F-117.
Ključni element ovog programa bio je matematički proboj, ironično, zasnovan na radu sovjetskog fizičara Pjotra Ufimtseva, koji je proučavao način na koji se elektromagnetni talasi odbijaju i rasipaju na različitim površinama. Dok su analizirali ponašanje radarskih talasa, Lockheedovi inženjeri su otkrili Ufimtsevljeve jednačine, koje, u zapanjujućem propustu, nisu bile klasifikovane u SSSR-u, verovatno zato što njihov strateški značaj u tom trenutku nije bio očigledan.
Američki inženjeri iskoristili su ovaj rad kako bi projektovali avion sa oštrim, uglastim površinama koje odbijaju radarske talase od izvora detekcije. Proces projektovanja „Have Blue“ bio je među prvima koji su koristili računare za izračunavanje optimalnog oblika letelice. Međutim, ograničena računarska snaga tog vremena nije omogućavala složene proračune zakrivljenih površina, pa je rezultat bio karakterističan dizajn sastavljen od ravnih panela, što mu je dalo neobičan i estetski grub izgled.
Program „Have Blue“ razvio je dva prototipa. Oba su kasnije izgubljena u odvojenim nesrećama, ali su dokazala da stelt tehnologija funkcioniše u praksi. Tokom čitavog procesa, projekat je bio strogo poverljiv, čak i unutar Pentagona, zbog ogromnog značaja za hladnoratovsku strategiju.
Kako je F-117 promenio vazdušno ratovanje?
F-117 je bio unapređena, operativna verzija prototipa „Have Blue“, prilagođena za borbene zadatke. Prvi let obavljen je 1981, dok je početna operativna sposobnost dostignuta 1983. godine. Kompletan program vođen je iz baze Tonopah Test Range u Nevadi, gde se F-117 i danas povremeno viđa u letovima, iako je zvanično povučen iz službe, uz ekstremne mere tajnosti. Piloti su koristili lažne priče kao pokriće, a letovi su se izvodili isključivo noću.
Po svojim osnovnim tehničkim parametrima, F-117 nije bio impresivan: bio je podzvučan, sa relativno ograničenim dometom i nosivošću. Ipak, suština njegove različitosti nije ležala u klasičnim performansama. Pre F-117, nijedan avion nije stavljao smanjenje radarskog odraza iznad svih ostalih karakteristika. Dizajn je bio optimizovan za nevidljivost, a ne za aerodinamiku, što je rezultiralo uglastim, gotovo „vanzemaljskim“ izgledom koji je i danas jedinstven među vojnim letelicama.
Avion je bio izuzetno zahtevan za upravljanje. Njegov fasetirani oblik činio ga je aerodinamički nestabilnim, pa je za održavanje kontrole bio neophodan četvorostruko redundantni „fly-by-wire“ sistem. Piloti su, prema svedočenjima, upravljanje F-117 upoređivali sa „letenjem frižidera“. Bez dodatnog sagorevanja i mogućnosti da pobegne lovcima ili raketama, F-117 se u potpunosti oslanjao na nevidljivost. Zbog toga nije imao sopstveni radar, već je koristio infracrvene senzore i ciljnike.
Uprkos tome, F-117 je temeljno promenio doktrinu vazdušnog ratovanja, dokazavši da stelt tehnologija nije eksperiment, već strateški odlučujući faktor. Njegovo uvođenje usmerilo je američku nabavnu politiku ka stelt platformama kao što su B-2, F-22, F-35 i B-21, ali je istovremeno primoralo protivnike da se prilagode. Ubrzo nakon pojave Nighthawka, Rusija, Kina i druge zemlje počele su razvoj niskofrekventnih radara i umreženih sistema protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavile stelt tehnologiji – i da razvijaju sopstvene stelt avione.
Ovaj avion se u ratu prvo pokazao u Zalivskom ratu, a do sada je samo jedan primerak oboren. To se, kao što znamo, desilo u martu 1999. iznad Buđanovaca, kada je 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije uspeo da modifikovanim ruskim raketama pogodi i obori „nevidljivog“.
AutoRepublika
(38)
