Zanimljivost dana: Prvi automobilski V12 je Packard Twin Six iz 1916. godine

Packard je u maju 1915. godine predstavio najmirniji i najrafiniraniji automobilski motor na svetu – dvanaestocilindrični Twin Six.

Naravno, Packard nije izmislio V12 motor. Dvanaestocilindrični agregati već su korišćeni u brodskim i avionskim pogonskim sistemima kada je Packard, u maju 1915. godine, predstavio prvi V12 motor namenjen masovnoj proizvodnji automobila, pod nazivom Twin Six. Cadillac je prethodne jeseni debitovao sa svojim prvim V8 motorom, pa je Twin Six za 1916. godinu predstavljao jasan čin komercijalnog nadmetanja. Ovaj V12 motor učvrstio je reputaciju kompanije Packard kao pravog inženjerskog autoriteta u Detroitu.

Twin Six je isto značio i za Džesija Vinsenta, tada 35-godišnjeg glavnog inženjera Packarda, koji će tu funkciju obavljati sve do penzionisanja 1946. godine. Kada su SAD 1917. ušle u Veliki, kasnije poznat i kao Prvi svetski rat, zahvaljujući svom stručnom iskustvu primljen je u Signalni korpus američke vojske sa činom majora, gde je učestvovao u konstrukciji avion­skog motora Liberty V12. Tokom službe unapređen je do čina pukovnika, pa se i danas redovno pominje kao pukovnik Džesi Vinsent.

U konstrukciji Twin Sixa postoje neke neobične odluke, sve dok se ne upozna Vinsentovo obrazloženje. Blok motora je imao samo tri glavna ležaja, što bi na prvi pogled delovalo nedovoljno za 12-cilindarski agregat. Međutim, Vinsent je želeo kratko i čvrsto kolenasto vratilo kako bi smanjio torzijske vibracije i postigao maksimalnu uglađenost rada. Levi red cilindara bio je pomeren unapred za 1,25 inča da bi se 12 klipnjača moglo upariti i podeliti šest zajedničkih ležajeva. Svaki šestocilindarsi red izrađen je kao jedinstveni odlivak od livenog gvožđa sa integrisanom glavom cilindara, a dva bloka bila su postavljena pod uglom od 60 stepeni.

Prečnik i hod cilindra iznosili su 3,00 x 5,00 inča, što je za to vreme bilo sasvim uobičajeno. Četvorocilindarski motor tih mera imao bi zapreminu od 141 kubni inč a šestocilindarski 212 kubnih inča, što je oko 2,3 i 3,5 litara, respektivno.

Ali kombinovanjem 12 cilindara dobija se ukupna zapremina od 424 kubna inča (oko 7 litara), uz 12 radnih impulsa u svakom ciklusu rada – raspoređenih na 60 stepeni, odnosno šest impulsa po jednom okretu radilice. To je omogućavalo izuzetno ravnomernu isporuku obrtnog momenta od zamajca prema pogonskim točkovima. Deklarisana snaga iznosila je 88 KS pri 2.600 o/min, a iako zvanični podatak o obrtnom momentu nije objavljen, motor je bio poznat po izvanrednom povlačenju pri niskim obrtajima čak i u visokim stepenima prenosa.

Kako je Vinsent ponosno isticao, smanjenje obrtnog opterećenja bilo je 50% bolje nego kod V8 motora i 100% bolje nego kod Packardovog „šestaka“. Šest impulsa po jednom okretu radilice stapaju se toliko glatko da je apsolutno nemoguće razlikovati bilo kakvu pauzu između njih, čak i pri vrlo niskim obrtajima… Jedino s čim je to mogao da uporedi jeste rad parne mašine.

Kupci su se složili. Glas se brzo proširio: nigde u svetu nije postojao automobil sa mirnijim i uglađenijim motorom. Twin Six se vrlo dobro prodavao uprkos visokoj ceni, koja je počinjala od 2.600 dolara i dostizala 4.600 dolara za najskuplji model Imperial Landaulet. U grubom poređenju, Twin Six je mogao koštati oko 50% više od uporedivog Cadillacovog modela sa V8.

Twin Six je bio inženjerski, kritičarski i komercijalni uspeh, a proizvodio se do 1923. godine uz minimalne izmene tokom osam godina. Najznačajnija izmena pojavila se već 1917. godine, kada su uvedene odvojive glave cilindara, što je uveliko pojednostavilo i proizvodnju i servisiranje.

AutoRepublika

(0)