Zanimljivost dana: Ultimativni „spavač“

Amerikanci takvu vrstu vozila nazivaju „sleeper“. Reč je o modelima koji na prvi pogled izgledaju dosadno i pomalo potcenjeno, ali se ispod haube krije nešto opako, zahvaljujući čemu takav automobil može da postidi daleko zvučniju konkurenciju. Takvih modela kroz istoriju ima više nego dovoljno, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati Chevrolet Biscayne sa čuvenim motorom radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara).

Najpopularniji brend General Motorsa je1955. godine na luksuznom konceptu po prvi put predstavio ime Biscayne, s ciljem da nagovesti novi dizajnerski pravac.

Ime je dobio po primorskoj regiji Biskejn Beju u blizini Majamija, dok je serijska proizvodnja krenula 1958. godine. Međutim, nasuprot ranijem konceptu, Biscayne će uglavnom da bude jedna od najjeftinijih ponuda unutar Chevroleta. Američki proizvođač vozila je u spomenuto vreme proizvodio samo četvorotočkaše iz klase velikih vozila (s izuzetkom sportske Corvette), a Biscayne će da zauzima jednu od najnižih stepenica. Samo je paket opreme nazvan Delray bio pristupačniji, a iznad su se nalazili Bel Air, Impala i kasnije i Caprice.

Biscayne je od prvog dana bio dostupan i sa benzincima sa osam cilindara, ali je većina kupaca birala neki od motora sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. U ponudi je bila limuzina sa dvoje i četvoro vrata, a karavan je dodat 1962. godine.

Chevrolet je u međuvremenu za sve one mušterije koje su se bavile amaterskim i profesionalnim auto-moto sportom krenuo da pruža i motore visokih performansi, pa su im dosta „konja“ i malo kilograma bile izuzetno bitne osobine. Čuveni benzinac radne zapremine 409 kubnih inča (6,7 litara) sa 360 konjskih snaga je stigao već 1961. godine, a za njega će se odlučiti tek oko 150 kupaca.

Četvrta generacija Biscayena je stigla 1965. godine i u velikoj meri pratila američku opsesiju sa snagom. Većina mlađarije je birala Ford Mustang ili Pontiac GTO, ali su mogli da dobiju slične performanse i oni kupci koji su želeli veliki automobil.

Ne baš tako davno smo pisali kako je glomazni Ford Galaxie pružao neke od najvećih ikada ponuđenih motora od strane aktera ove priče, a sličnu strategiju je imao i Chevrolet. Oni najveći modeli kao što su Impala i Caprice su od spomenute 1965. godine pružali slične agregate, a onda se Chevrolet dosetio da primeni istu strategiju i s Biscayeneom.

Zanimljivo je spomenuti da je General Motors u spomenuto vreme ograničio zapreminu motora na 400 kubnih inča (6,6 litara) u svim modelima srednje veličine (današnji D segment), ali kako je Biscayne pripadao višoj klasi, nije imao taj problem. Odluka je pala da se ispod haube nađe najmoćniji benzinac koji je Chevrolet imao u ponudi.

Njegova kodna oznaka je bila L72, a razvijao je 425 konjskih snaga i maksimalnih 646 Nm obrtnog momenta iz radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). Ovo je takođe isti motor koji će kasnije da se ugrađuje u modele kao što su Camaro i Chevelle i imao je daleko veći potencijal, pošto testovi iz navedenog perioda pokazuju da je sa par sitnih modifikacija lagano prelazio cifru od 500 „grla“.

Kada se pri tom doda da Biscayne nije bio napucan opremom i da je imao relativno skromnu masu za klasu kojoj pripada (težina je iznosila 1.750 kilograma), nije teško zaključiti da je bio u stanju da pokvari račune mnogim, na papiru zvučnijim imenima.

Spomenućemo da je L72 stizao sa značajnim modifikacijama na račun ogibljenja i trostepenim manuelnim menjačem, ali ako bi kupac izabrao paket F41, dobijao je četvorostepeni manuelni menjač, još više izmenjeno ogibljenje i veće kočnice. Testovi pokazuju da je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za vreme koje je kraće šest sekundi, i da prevali četvrtinu milje (402 metra) za oko 14,5 sekundi, što je bilo u samom rangu sa osnivačem klase „mišićavih automobila“ Pontiacom GTO-om.

Ono što je ovaj automobil učinilo ultimativnim „sleeprom“ jeste podatak da se nije razlikovao od svakog drugog Biscaynea sa šest cilindara ispod haube na ulicama. Nije imao drugačije branike, „grbu“ na haubi, drugačije završetke sistema za odvod izduvnih gasova niti posebne trkačke trake. Štaviše, jedina vizuelna promena je bila značka „427 Turbo Jet“ na prednjim krilima.

Pisci istorijskih knjiga kažu da je tek 1966. godine proizvedeno samo oko dvadesetak jedinica, od čega je većina završila u rukama amaterskim vozača u šampionatu NHRA (National Hot Rod Association). Veruje se da je preživelo oko pola njih, a u današnja vremena se vrednost procenjuje na sumu od oko 100 hiljada američkih dolara. Chevrolet će 1968. i 1969. godine ponovo da ponudi isti motor.

Spomenućemo podatak da L72 zapravo nije bio najveći ikada ponuđen motor u Biscayenu. Tokom pete generacije (od 1971. do 1975. godine) ste mogli da dobijete i „kamionski“ V8 radne zapremine 454 kubna inča (7,4 litra), ali sa značajno manje snage zahvaljujući strožim zakonima na račun izduvnih gasova

L72 će ostati upamćen kao jedan od najpoznatijih jeftinih automobila sa velikom snagom i ostaje veliki žal što sličnih četvorotočkaša nema više u današnjim vremenima…

Zoran Tomasović

(248)