Da li je dobro imati unutrašnje gume na motociklima?

Svet motociklističkih pneumatika može delovati prilično komplikovano – što se dublje ulazi u temu, to se otkriva više slojeva. Jedno od pitanja jeste da li uzeti pneumatike sa unutrašnjom gumom (tubed) ili bez nje (tubeless)?

Razlika između ovih tipova pneumatika je jasna sama po sebi: pneumatik sa unutrašnjom gumom ima unutrašnju gumu (torus), kao na biciklu, dok „tubeless“ pneumatik nema, kao na automobilu. Kao i kod pitanja žbicani ili aluminijumski naplaci, odgovor na to koja guma je bolja u velikoj meri zavisi od toga kako i gde se vozi.

Pneumatik sa unutrašnjom gumom: prednosti i mane

Pre nekoliko decenija, pneumatici sa unutrašnjom gumom bili su jedini izbor motociklista. Danas se najčešće viđaju na motociklima za vožnju van puta i na klasično stilizovanim motorima.

Za ove druge ne postoji neki naročit praktičan razlog osim estetike. Mnogi retro motori imaju žbicane felne, a u većini slučajeva (ali ne uvek) takvi naplaci zahtevaju unutrašnju gumu. Konstrukcija većine žbicanih felni ne omogućava hermetičko zaptivanje kao što to rade aluminijumski, pa je unutrašnja guma neophodna.

Pneuamtici sa unutrašnjom gumom su korisni u terenskim uslovima

Za vozače koji voze van puta, pneumatik sa unutrašnjom gumom nudi nekoliko prednosti. Na primer, može se smanjiti pritisak u gumama, što povećava prianjanje, poboljšava udobnost apsorbujući neravnine i smanjuje rizik od probijanja.

To ne može da se uradi sa „tubeless“ gumom, jer bi smanjen pritisak mogao da naruši hermetičko zaptivanje između gume i felne. Takođe, pneumatik sa unutrašnjom gumom može se koristiti i na oštećenim ili nepreciznim felnama.

Druga stvar: iako smanjenje pritiska smanjuje rizik od probijanja, ne eliminiše ga u potpunosti. Unutrašnje gume su jeftinije za zakrpu ili zamenu od kompletne gume i lakše ih je naduvati negde daleko od civilizacije. Zato putnici koji obilaze ceo svet često biraju pneumatike sa unutrašnjom gumom.

Kad smo već kod probijanja, jedna od mana je to što vazduh u točku sa unutrašnjom gumom daleko ređe ispušta polako, kao što je slučaj sa „tubeless“ gumom. To postaje veoma važno ako se nagazi na ekser pri brzini od 130 km/h. Slično tome, pneumatici sa unutrašnjom gumom su podložniji pucanju – naročito u uslovima visoke temperature. Zato ih nema na trkačkim motorima.

Ipak, to ne znači da su pneumatici sa unutrašnjom gumom zamke za smrt – naročito danas. Ako se vozi normalnim ili čak nešto bržim tempom i redovno se menjaju unutrašnje gume (npr. kada se menjaju i spoljašnje), nema razloga za brigu.

Motocikl Tiger 1200, na primer, može koristiti i „tubed“ i „tubeless“ gume.

Kako sanirati probušenu gumu sa unutrašnjom gumom:

1. Skinuti točak,
2. Delimično (ili potpuno) skinuti gumu,
3. Izvaditi unutrašnju gumu,
4. Zakrpiti ili zameniti gumu,
5. Vratiti gumu bez nabora,
6. Naduvati je,
7. Ponovo namestiti gumu na felnu,
8. Vratiti točak na motor.

Za to treba dosta vremena, prostora i alata.

Kako sanirati „tubeless“ gumu:

1. Zapušiti gumu alatom iz malog seta za popravku (koji obavezno treba imati ispod sedišta – jeftini su),
2. Delimično se naduva guma pomoću patrone CO₂ iz seta,
3. Onda se voziti do najbliže pumpe da se pravilno naduva.

Tubeless gume: prednosti i mane

Ovaj scenario jasno pokazuje jednu od najvećih prednosti „tubeless“ guma. Zato ih vozači na putevima i trkalištima najčešće biraju.

Prednosti istih su u suštini suprotne manama pneumatika sa unutrašnjom gumom: otpornije su na visoke temperature, generalno su otpornije na probijanje, a i kada dođe do probijanja, vazduh obično sporo izlazi. Stabilnije su na asfaltu, a u kombinaciji sa aluminijumskim naplacima – lakše su i podnose veće opterećenje.

Nedostaci su:

– Uglavnom suprotni prednostima guma sa unutrašnjom gumom,
– Ako je guma nova i probijena rupa mala, može se popraviti, ali u većini slučajeva probušena guma znači kupovinu nove,
– Čepovi iz seta za popravku bezbedni su za nekih 150 km, ali nisu trajno rešenje,
– „Tubeless“ gume ne tolerišu oštećene felne,
– Dugotrajna vožnja sa pogrešnim pritiskom u gumama je loša ideja (osim ako se oprezno vozi do pumpe da se dopumpa).

Ako se pitate – da, može se staviti unutrašnju guma u „tubeless“ gumu. I može se staviti „tubeless“ guma na točak koji je predviđen za unutrašnju. Ovo drugo je teže izvesti, ali je moguće.

Da li bi trebalo raditi bilo šta od ovoga, potpuno je drugo pitanje. Većina stručnjaka za gume će se samo pomalo namrštiti ako ih to pitaju, ali u najvećoj meri sve zavisi od konkretne gume i konkretnog točka. Nekoliko proizvođača pravi gume koje mogu da se koriste i sa unutrašnjom gumom i bez nje.

MotoRepublika

(77)