Mercedes se vraća motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i to uz pomoć BMW-a?

Krajem jula šef Mercedesa Ola Kelenijus predstavio je polugodišnje rezultate. Oni su bili slabi: samo 3,2 procenta poslovne dobiti u putničkom programu u drugom kvartalu, uz svega 900.000 prodatih automobila u prvih šest meseci – najniži rezultat još od prve koronične godine (2020). Pred najvišim rukovodiocima upozorio je: programi štednje ne pomažu ako automobili na tržištu nedostaju. Pokušaj da podigne raspoloženje prikazivanjem novih modela nije imao efekta.

U isto vreme, u pozadini je tekao projekat koji bi mogao da redefiniše pravac Mercedesa, kako piše Manager-Magazin. Umesto da se oslanja isključivo na elektromobilnost, koncern zajedno sa BMW-om razmatra saradnju na klasičnim motorima. U prvoj fazi BMW bi mogao od 2027. da isporučuje četvorocilindarske motore Mercedesu. Kasnije bi mogle da uslede i isporuke menjača ili čitavih pogonskih sistema.

Ideja dolazi iznenada. Još nedavno je Kelenijus najavljivao postepeno gašenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Četvorocilindarske motore naručivao je od Geelyja u Kini da bi smanjio troškove. Međutim, stvarnost primorava na novu procenu. Mercedesu je potrebno više pogonskih agregata za plug-in hibride nego što je planirano. Na tržištima poput američkog motori iz Kine politički su problematični. Rešenje se sada, paradoksalno, nazire upravo kod rivala.

Logika saveza je ekonomski jasna. Zajednički motori smanjuju troškove razvoja i obezbeđuju niže proizvodne cene zahvaljujući većim serijama. Insajderi navode da je zamisliva i zajednička proizvodnja u SAD kako bi se zaobišle carine. Scenarija variraju – od odvojenih proizvodnih linija u jednoj fabrici do pravog zajedničkog preduzeća.

Inicijativa je došla od samog Kelenijusa. Već krajem 2024. ili početkom 2025. ispipao je teren kod šefa BMW-a Olivera Cipsea. Njih dvojica su se i inače često sastajala, između ostalog i zbog pregovora sa američkom vladom o trgovinskim pitanjima. U Vašingtonu su čak nastupali zajedno. Od tada na tehničkim detaljima rade šefovi razvoja Markus Šefer i Joahim Post. Razlike, recimo kod bregastih vratia, mogle bi da se prilagode. Motori bi mogli da se proizvode u BMW-ovoj fabrici u Štajeru, gde je već 2024. nastalo preko milion agregata.

Tako Kelenijus menja kurs. Godinama je govorio o budućnosti gotovo bez benzinskih i dizel motora. Sada se pokazuje otvorenim za različite tehnologije, slično kao Cipse, koji nikada nije odustao od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Za BMW ovaj dogovor donosi više koristi: sigurnu iskorišćenost kapaciteta u Štajeru, dodatne prihode u iznosu od stotine miliona evra i dobitak na imidžu.

Ipak, sećanja na neuspešne projekte ostaju. Još 2009. tadašnji šefovi Diter Ceče i Norbert Rajthofer planirali su savez u proizvodnji motora, čak uz uključivanje grupacije PSA. Projekat je propao zbog otpora inženjera. U opticaju je bio i simboličan prikaz „bodljikavih ježeva“. Takođe, saradnja u oblasti mobilnih servisa započeta 2019. u međuvremenu je obustavljena. Danas je pritisak veći. Električni modeli prodaju se sporije nego što se očekivalo, dok potražnja za hibridima ostaje visoka. Za Mercedes to znači: bez modernih motora sa unutrašnjim sagorevanjem preti praznina u ponudi. BMW, pak, može da iskoristi višak kapaciteta i da se pokaže kao pouzdan partner.

Još uvek nije doneta konačna odluka. Najviše rezervi postoji u vezi sa menjačima. BMW blisko sarađuje sa dobavljačem ZF, pa bi brza promena bila komplikovana. Kada je reč o motorima, insajderi smatraju da je dogovor ipak vrlo verovatan.

AutoRepublika

(604)