Novi način izgradnje vetrenjača
Sa porastom visine, tj. rastojanja od tla, strujanje vazduha se oslobađa uticaja konfiguracije, vegetacije i termičkih uticaja sa tla. Što je rastojanje od tla veće, to je brzina vetra veća i ujednačenija, a njegov pravac stabilniji.
Ovo su faktori koji omogućavaju proizvodnju veće količine električne energije i to sa minimalnim oscilacijama.
Poznavajući ovu zavisnost, jedan nemački penzionisani inženjer, njegovo ime je Horst Bendiks, posvetio se problemu gradnje visokih vetroturbina. U periodu od 2010. do 2019. definisao je koncept gradnje vetrogeneratora na visokim stubovima. Na naslovnoj fotografiji možete videti virtualni prikaz visokog tornja u poređenju sa savremenim vetrenjačama.
Iste godine nemačka „Savezna agencija za revolucionarne inovacije“ (Bundesagentur für Sprunginnovationen) priznala je njegovu ideju i doneta je odluka da se otvori razvojni projekat za njenu realizaciju.
Bazu koncepta Horsta Bendiksa čini visoki rešetkasti stub, vrlo sličan stubovima velikih dalekovoda. Na njegovom vrhu pričvršćen je propeler vetrenjače. Za razliku od savremenih rešenja vetroturbina, kod kojih je generator direktno spojen sa propelerom, Bendiks je zamislio ugradnju elektrogeneratora u samom podnožju stuba. Time bi se izbeglo komplikovano podizanje više tona teškog elektogeneratora, a njegova pozicija u podnožju stuba spustila bi težište konstrukcije i tako poboljšala njenu stabilnost.
Bendiksova zamisao je bila da se obrtaji vetrenjače prenose na generator pomoću dugačkog klinastog kaiša.
Horst Bendiks raspolagao je velikim iskustvom u oblasti gradnje visokih rešetkastih konstrukcija. Bio je dugo godina šef razvoja visokih kranova i bagera za površinske kopove u firmi VEB Schwermaschinenbau „S. M. Kirow“ u Lajpcigu. Između ostalog, radio je na razvoju visokog krana za gradnju TV tornja u Berlinu kao i na razvoju velikog bagera za otvoreni kop mrkog uglja. Tokom prošle i ove godine izgradnja dva prototipska visoka tornja po njegovoj zamisli je u toku. Nažalost, Horst neće doživeti da vidi kako njegova zamisao funkcioniše jer je umro 2023. godine u 93. godini.
Jedino odstupanje od originalne Bendiksove ideje predstavlja pozicija generatora – neće biti u podnožju stuba već gore, direktno spojeni sa propelerom, kao kod savremenih konstrukcija. Kako će se izvršiti montaža generatora na toj visini, za sada niko još ne zna. Rešenje će se kreirati u realizaciji.
Proračuni cene koštanja ovako dobijene energije pokazuju da će već sa samo dva prototipa cena biti samo nešto malo veća od današnje. U tu cenu uračunati su kompletni troškovi razvoja, proizvodnje i logistike. Serija od deset visokih vetrogeneratora spustila bi cenu eleketrične energije na oko 4 centa/kWh.
Za sada se pouzdano zna da će ceo projekat preuzeti jedan veliki proizvođač vetroturbina. Ime nije objavljeno.
Donji propeler radio bi na nivou efikasnosti savremenih vetrogeneratora. Ovaj koncept donosi velike uštede u materijalu, montaži, a iznad svega u izgradnji infrastrukture – prilaznih puteva i dalekovoda!
AutoRepublika
(369)
Kao neko ko je radio sa vjezrenjačama i prilično dobro upoznat sa problematikom razgovarao sa ljudima koji su bili pioniri u tom poslu, to je kao da ste iz oblasti automobilske industrije razdovarali sa Henrijem Fordom lično), mogu da kažem da od toga nema ništa… Rešetkasti stubovi vjetrenjača su poznati godinama i imaju neke prednosti ali i niz mana: mnogo varova ili spojeva ako je šarafom, to mnogo košta pogotovo ako je na visini, problem zaleđivanja i povećanje otpora vazduha i mase… Pogon sa klinastim kaišem je totalna glupost, da mi je vidjeti kaiš koji će prenijeti 3 MW snage…… Pročitaj više »
Sto se kaisa tice, upravu si.
Sto se ostalog tice – na svu srecu nista ne zavisi od tebe! 🙂
Projekat je vec u toku.
Videcemo.
Ako hoćeš da vidiš pristup koji se meni sviđa nađi na netu firmu Lagerwey wind turbines, po meni najinovativniji pristup, sa mnogih aspekata (znam i dosta detalja koji nisu vidljivi na prvi pogled)
Pogledao sam Lagerwey ali ne vidim nista posebno, sto bi njegove turbine upadljivo razlikovalo od ostalih.
Naravno da ne vidiš jer nisi radio sa vjezrenjačama, lao ni mi đnoge stvarzu automobilima, a joje ti vidiš. Konstrukcija generatora: – prečnik generatora 4.2 da bi mogao da se provozi kroz zandardne tunele i ispod mostova.može uspravno, a može i vodoravno (debljina je oko 1.5m – dinamo limovi su napravljeni tako da sa spoljnje strane stvore pasivna rebra ua hlađenje, a idu skroz do namotaja te lako prenose temperutu vani. Ako je manji vjetar, manje se grije ali se manje i hladi, a ako je jači vjetar onda se jače i hladi. Nema aktivnog hlađenja (kao kod svoh drugih… Pročitaj više »
Uopšte, kakva glupa ideja. Još gluplja izmena ideje ovog pok inžinjera Bendiksa.
Za ovako visoku i vitku konstrukciju, koja ima veliko promenjivo opterećenje od vetra ovolike turbine, postaviti generator od više desetina tona na vrh, je pogubna dinamika ovakve konstrukcije.
Obzirom na vetar, ovde je dominantna krutost ovoga stuba (savijanej i torzija). Mnogo bolje karakteristike po tom pitanu daju površinski tankozidni zatvoreni preseci, to jest postojeći stubovi
Još veća gliupost je ubacivanje još jedne turbine niže od ove.
Nije…. Težina na vrhu znači drugačiju prirodnu frekvenciju… Recimo Lagerwey vjetro turbina L18/80 (manja vjetrenjača), sa stubom od 30m sa gondolom je mogla izdržati ogromne udare vjetra, dok recimo kad se gondola (generator, glavčin, šasija) skine, stub na brzini od svega 8 m/s je zbog efekta aerodinamičkog odvajanja ulazio u rezonancu svoje prirodne frekvencije i vrlo brzo se rušio… Isto tako i velike vjetrenjače se računa njihova prirodna frekvencija koja zavisi od visine stuba, raspona krila, težine stuba i težine gondole, kao i brzine vrtnje rotora… Recimo vjetrenjala Lagerwey L93/2.6MW (raspon 93m) nije mogla biti isporučena na stubu od 100… Pročitaj više »
Dobar komentar.
Nemam nikakvo iskustvo s vetrenjačama. Imao sam nekad davno nekog iskustva sa vodotornjevima. Verovatno si u pravu, da se značajno smanji frekvencija oscilovanja sa balasntom na vrhu, a pri tome preko normalnih sila, smanjuje uticaje na savijanju stuba, ali značajno povećava uticaje izvijanja. Kood ozbiljnih objekata kao vodotornjevi, iznutra stuba, postoje i klatna, pa čak i kao neka vrsta usporivača – amortizera
Dok se ne postave dif jednačine oscilovanja ništa se ne zna. Frekvencije oscilovanja i rezonancija. Verovatno je to za ove vetrenjače davno postalo rutina, a verujem da postoje i pravilnici, to jest Eurokodovi.
Kao neko ko se baš bavio izgradnjom dalekovoda (majstorski nivo: opasač, alat pa na stub) mogu odgovorno da tvrdim da zadnja rečenica nema veze sa životom: nema apsolutno nikakve šanse da oblik stuba može direktno da utiče na to se smanji cena izrade prilaznih puteva i samih dalekovoda!
Mozda je mislio da ce dvije velike turbine davati veliku snagu i da treba manje pristupnih puteva i dalekovoda po jedinici proizvedene struje (npr. 5 ovakvih stupova traži manje pristupnih cesta od 10 klasičnih) – ali možda sam u krivu.
Tako je! 🙂
Ako je tako onda možemo da pričamo i o održavanju: duplo manje trasi terena koje treba održavati, duplo manje stubova koje treba održavati, duplo manje izolatora koje treba menjati i tako dalje i tako bliže…
Ovde se radi o tome da je neko napisao da će to direktno uticati na cenu, a ovo su sve indirektni uticaji na krajnju cifru. Video sam projekte, znam sigurno da tamo kod izrade novih objekata o tim ciframa koje se tiču održavanja niko ne misli i niko ih ne računa. U sumu ulaze samo iznosi za izradu svega novog i tu jeste ušteda.
Pogledaj donji odgovor, Garbageov, on je shvatio. 🙂
Forma stuba nema nikakve veze sa infrastrukturom, vec dupli broj generatora po jednom stubu.
Proizvodnost turbine najviše zavisi od površine opisanog kruga koji opisuju krila turbine…
Jedan veći krug daje dosta više te površine nego dva manja. Dakle taj dodatni rotor neće dati nikakvu prednost, naprotiv, dapače, dagušče, dapile… 😉
„Jedan veci rotor“ – sad si pokazao svoje znanje iz ove oblasti! 🙂
Obrazlozenje: veci rotor nije moguce napraviti, danasnji su vec na granici raspolozive tehnologije. To je razlog zasto se poboljsanje efikasnosti trazi u povecanju visine i duplim vetrenjacama.