Evropa ispred Kine uz važan korak u nuklearnoj fuziji

Trka za energijom iz nuklearne fuzije dostigla je novi prekretnicu, a Evropa je preuzela vođstvo zahvaljujući ključnom dostignuću u istraživanju dugotrajnog stanja plazme.

Eksperimentalni reaktor WEST, koji se nalazi u Francuskoj i kojim upravlja Komisija za atomsku energiju i alternativne izvore energije (CEA), uspeo je da održi fuzionu plazmu od vodonika duže od 20 minuta, koristeći 2 MW toplotne snage.

Ovo postignuće stavlja francusku i evropsku naučnu zajednicu u vodeću poziciju u razvoju ITER-a, najvećeg eksperimenta nuklearne fuzije na svetu.

Ključni korak ka fuzionoj energiji

Cilj nuklearne fuzije je proizvodnja čiste i sigurne energije spajanjem atoma vodonika u helijum, čime se oslobađa ogromna količina energije.

Međutim, kontrola plazme pri ekstremnim temperaturama i tokom dužeg vremenskog perioda jedan je od najvećih tehnoloških izazova. Uspeh reaktora WEST predstavlja ključni korak u prevazilaženju ovog problema.

Ne samo da je pokazao mogućnost održavanja stabilnog plazma tokom rekordno dugog perioda, već je i potvrdio tehnologije koje će biti od presudnog značaja za funkcionisanje ITER-a i budućih komercijalnih fuzionih reaktora.

„Ovaj izuzetan rezultat omogućava reaktoru WEST i francuskoj naučnoj zajednici da predvode put ka budućem korišćenju ITER-a“, izjavila je An-Isabel Etjenvr, direktorka Odeljenja za fundamentalna istraživanja pri CEA.

Evropa preuzima vođstvo u istraživanju nuklearne fuzije

Uspeh reaktora WEST deo je međunarodnog napora da se nuklearna fuzija učini izvodljivim izvorom energije. Francuska, koja je dom i reaktoru WEST i projektu ITER, u povoljnoj je poziciji za nastavak ovih istraživanja.

Evropa takođe igra ključnu ulogu u drugim projektima, poput Joint European Torus (JET) u Velikoj Britaniji, koji drži rekord u proizvodnji fuzione energije od 15 MW tokom nekoliko sekundi.

U međuvremenu, Kina takođe beleži napredak sa svojim reaktorom EAST, koji je uspeo da održi plazmu na visokim temperaturama tokom dužih vremenskih perioda. Ipak, WEST je sada u prednosti kada je reč o trajanju i stabilnosti plazme, što Evropi daje značajnu prednost u ovoj tehnološkoj trci.

Izazov pretvaranja fuzije u izvodljiv izvor energije

Uprkos ovim naprecima, još uvek postoji niz izazova pre nego što nuklearna fuzija može značajno doprineti energetskoj tranziciji.

Potrebna infrastruktura je izuzetno skupa i složena, a ekonomska isplativost velikih fuzionih reaktora još uvek nije potvrđena.

Prema stručnjacima, nije verovatno da će nuklearna fuzija igrati odlučujuću ulogu u smanjenju emisija ugljen-dioksida do 2050. godine. Ipak, trenutni napredak postavlja temelje za to da se u drugoj polovini 21. veka nuklearna fuzija razvije u održiv i izdašan izvor energije.

Evropa je sada napravila ključni korak u ovom globalnom izazovu. Uspeh WEST-a, koji je dokazao da se fuziona plazma može stabilno održavati tokom dužih vremenskih perioda, otvara novu fazu istraživanja ove tehnologije.

Dalji napori sada su usmereni na povećanje temperature plazme i dodatno produženje njenog trajanja, sa nadom da će, kada ITER počne sa radom, otvoriti novo poglavlje u proizvodnji čiste energije.

AutoRepublika

Slika: DOE

(72)