AR pijaca klasika: Najveća sramota Aston Martina… S V8 ispod haube

Postoji ona tvrdnja da svaki automobilski proizvođač ima model koji bi najradije zaboravio. To ne znači da je takav četvorotočkaš generalno loš, već da se nikako ne uklapa u samu strategiju firme i uvek će biti gledan kao ružno pače. A za Aston Martin, slavnog britanskog proizvođača egzotičnih modela kojima nije mogao da odoli ni Džejms Bond, to je svakako Cygnet.

Ako nikada niste čuli za njega, za tako nešto postoji opravdani razlog. Naime, Cygnet zapravo nije ni bio čistokrivni Aston Martin već samo niskobudžetna Toyota iQ. I ne, nije nastao zato što je neko kao u Velikoj Britaniji smatrao da će postojati tražnja, već najviše zbog odluka političara u vezi stope izduvnih gasova.

Sve je započelo još 2008. godine kada je Toyota premijerno prikazala mali gradski model iQ, za čiji razvoj se pobrinula francuska divizija. iQ je bio dugačak svega 2.985 milimetara, što ga je učinilo jednim od najmanjih automobila na svetu, a iako je ponuđen na gotovo svakom kontinentu, ni na jednom od njih nije ostvario zapaženi uspeh.

Pa šta je onda nateralo kompaniju kao što je Aston Martin, koja je poznata po skupocenim egzotičnim četvorotočkašima, da na bazi takvog vozila debituje sa svojom verzijom, u osnovi istog vozila?

Pa ništa drugo nego sve striktniji zahtevi Evropske unije o potrošnji goriva i emisiji izduvnih gasova. Tako nešto nije predstavljalo problem za veće proizvođače, ili pak one koji zarađuje ogromne sume novca (Ferrari) ili iza sebe imaju bogatog vlasnika (Lamborghini), ali Aston Martin se našao u velikom problemu.

Ako je želeo da nastavi da prodaje Vantage, DB11 i DBS, britanski gigant je morao da pronađe način da neki drugi automobil „eliminiše, neutrališe“ njihovu potrošnju i prateće izduvne gase. I pronašao ga je tako što je tokom dve godine prodavao prepakovani iQ poznat kao Cygnet.

U prvom obraćanju medijima, glavni čovek kompanije Ulrih Bez je izjavio da će prioritet imati trenutni vlasnici Aston Martina i da će takvim kupcima Cygnet služiti kao drugi automobil u porodici, za potrebe kada moraju da voze u zakrčene centralne gradske zone. Ruku na srce, Britanci se zaista jesu potrudili da usavrše enterijer, koji je bio napucan kožom i opremom, dok je najveća vizuelna razlika ležala u maski hladnjaka.

Ispod haube se krio Toyotin 1,3-litarski benzinac u konfiguraciji s tri linijska cilindra koji je razvijao 97 konjskih snaga. Zahvaljujući masi od svega 988 kilograma, Cygnet je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 11,2 sekunde i da dostigne maksimalnih 178 km/h. Najbitnije od svega, kombinovana potrošnja je iznosila 3,9 litre na 100 km/h uz CO2 emisiju od samo 110 g/km.

Aston Martin se nadao godišnjoj prodaji od četiri hiljade jedinica po početnoj ceni od 30 hiljada britanskih funti (32.990 evra), što je bila tri puta veća brojka u poređenju sa iQ-om, ali je tokom dve godine svega 600 kupaca odlučilo da potroši novac na Cygnet.

Međutim, ono što posebno krasi Cygnet sa priloženih fotografija je to što se krije ispod haube. Ne, tamo nećete pronaći Toyotin benzinac sa tri cilindra, već Mercedesov 4,7-litarski motor sa osam cilindara. Razvija 430 konjskih snaga i maksimalnih 490 Nm obrtnog momenta, što je dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 4,2 sekunde i za maksimalnu brzinu od 274 km/h. Ovaj konkretni primerak je takođe prerađen da bi ponudio pogon na zadnje točkove, a celokupna mehanika je preuzeta iz Aston Martinovog modela Vantage S.

Cygnet V8 nije bio deo serijske proizvodnje već je napravljen po želji neimenovanog kupca. Prvo je prikazan za Festivalu brzine Gudvud pre nego što je isporučen ponosnom vlasniku. Ovaj ga je vozio 2.900 milja (4.640 km) pre nego što ga se rešio, a sada ga preprodaje aukcijska kuća Nicholas Mee.

Tražena cena nam nije poznata, ali na oglasima možemo da vidimo čak i obične Cygnete za oko 50 hiljada dolara/evra, pa bi ovaj specijalni primerak trebao da bude barem tri puta skuplji.

Zoran Tomasović

(97)